Mesečni ekonomski skener

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

Mesečni ekonomski skener za mart možete poslušati ovde: 

 

Ekonomski rast u prvom kvartalu iznosio je solidnih 1,2%, dok je porastao i broj radnih mesta za oko 60,000 u odnosu na isto vreme prethodne godine.

 

Kvartalni BDP – nizak rast zbog osnovice

Izašla je i fleš procena BDP-a za prvi kvartal (januar – mart) ove godine. Ovi preliminarni podaci daju svetlu sliku – rast od 1,2% u odnosu na isti period prošle godine. Ovo na prvi pogled deluje razočaravajuće kada se u obzir uzmu najave o rastu od 5% ili 6% tokom ove godine, ali treba imati u vidu statističku osnovicu: prvi kvartal se poredi sa onim vremenom privredne aktivnosti pre nego što je pandemija korona virusa počela da ozbiljno smeta privredi. Kako je tokom prvog kvartala prošle godine zabeležen visok rast, bilo kakva stopa rasta sada, u poređenju sa tim rezultatima, dobar je znak. Zbog statističke osnovice u drugom i trećem kvartalu ćemo imati visoke stope rasta, možda čak i dvocifrene. Detaljniji podaci o kretanju BDP-a biće dostupni krajem meseca.

 

Tržište rada – prerađivačka industrija i trgovina zapošljavaju

Prema administrativnim podacima iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), u prvom kvartalu bilo je više od 60,000 zaposlenih (ili 2,8%) što je više nego u istom periodu prethodne godine. Ovo su opet dobre vesti, imajući u vidu da se poređenje vrši sa pretkriznim vremenom. U odnosu na prethodni kvartal, međutim, zaposlenih je manje za oko 5,000, što je prvenstveno posledica gašenja preduzetničkih radnji krajem godine.

Važno je i to što se poboljšala struktura zaposlenosti – broj zaposlenih van radnog odnosa (preko ugovora za obavljanje privremenih ili povremenih poslova) smanjen je za skoro 15% ili nešto manje od 10,000. Naravno, ovakva kretanja nisu bila istovetna po celoj teritoriji zemlje i najveći deo novih radnih mesta zabeležen je u Beogradu (24,000), a znatno manje u ostalim regiona (11-13,000 pojedinačno).

U novom zapošljavanju prenjači prerađivačka industrija (gotovo 20,000 novih radnih mesta), a tu najviše sektor proizvodnje električne opreme i automobilskih delova). Sledi trgovina (na malo, sa oko 10,000 i na veliko, sa oko 5,000 novih radnih mesta), a potom građevina sa još 6,000 novih radnika. Ove grane sa sobom nose oko 60% novootvorenih radnih mesta.

 

Promet na malo raste i pored epidemioloških ograničenja

Martovski promet na malo je porastao za 5,5% u stalnim cenama u odnosu na promet od pre godinu dana. Ako posmatramo ceo prvi kvartal, promet je veći za 4%. Zabeležen je rast prometa u sva tri sektora koja se posebno prate: promet goriva povećan je za 5%, a prehrambenih i neprehrambenih proizvoda po 3,6%. Imajući u vidu da su tokom prvog kvartala bila uvedena određena ograničenja rada trgovinskih objekata (zatvaranje rada tržnih centara, ili to da ugostiteljski objekti mogu da vrše samo šaltersku uslugu i dostavu) ovo upućuje na dobar rast potrošnje.

 

Industrijska proizvodnja raste

Tokom marta ove godine industrijska proizvodnja viša je za 6% u odnosu na mart prethodne godine. Međutim, mart mesec je trenutak kada je bilo uvedeno vanredno stanje, što je uz velika zatvaranja imalo jak uticaj na pad industrijske proizvodnje, pa ovaj podatak ne bi trebalo posmatrati izolovano. Ceo prvi kvartal, ipak je zabeležio rast industrijske proizvodnje od 3,8%, a tu su uračunati meseci januar i februar tokom kojih je bilo ograničenja u poslovanju. Najveći deo ovog rasta zabeležen je u sektoru prerađivačke industrije.

 

Izvoz se oporavlja i raste

Tokom marta je izvoz nastavio da se oporavlja: izveženo je robe u vrednosti od 1,880 miliona evra ili za 34% više u poređenju sa martom prošle godine. Uvoz je iznosio 2,375 miliona evra i porastao je za 11%. Međutim, smanjena je razlika između uvoza i izvoza za 240 miliona evra, pa je deficit iznosio tek 490 miliona. Ovo je nastavak već dobrih kretanja izvoza iz druge polovine prošle godine, imajući u vidu da se izvoz relativno brzo oporavio nakon velikog pada posle perioda vanrednog stanja od marta do maja.

Kada pogledamo celokupni kvartal januar – mart, izvoz je porastao za 13% (4,820 miliona prema 4,240 miliona evra) dok je uvoz stagnirao sa 5,970 miliona evra, a trgovinski deficit smanjen je za oko 600 miliona evra. Ovom rastu najviše su doprineli sektori prehrambene, tekstilne, hemijske i gumarske industrije, te proizvodnja električnih mašina i osnovnih metala.

 

Turizam se polako oporavlja

Nakon veoma loše turističke sezone, turizam se polako oporavlja. Tokom marta zabeleženo je povećanje broja noćenja od 25% u odnosu na prethodnu godinu – najveći deo povećanja odnosi se na domaće turiste (rast od gotovo 50%) dok broj stranaca i dalje nije značajnije porastao. Tokom celog prvog kvartala broj noćenja dostigao je gotovo ¾ prometa iz prethodne godine, što je dobar oporavak. Broj noćenja domaćih turista gotovo se vratio na nivo iz prvog kvartala prethodne godine (98%) ali je situacija sa stranim turistima i dalje daleko od normalne (čak manje od 40% tadašnjeg broja noćenja). Dok se epidemiološka situacija ne smiri i nakon toga uspostave normalna putovanja, izgleda da nema šanse da se turistički promet oporavi.

Pročitajte i: