Foto: iStock
Nakon što je krajem prošle godine obavljena poslednja revizija postojećeg programa sa Srbijom (Policy Coordination Instrument), nedavno je Međunarodni Monetarni Fond (MMF) objavio i rezultate svoje misije koja se bavila konsultacijom u vezi sa Članom IV Statuta MMF-a i pregovarala o novom aranžmanu Srbije sa MMF-om. Šta o srpskoj privredi i mogućem novom aranžmanu kaže MMF?
Konsultacije po Članu IV Statusta MMF-a obavljaju se periodično, obično na godišnjem nivou i njihov cilj je upoznavanje MMF-a sa trenutnim ekonomskim stanjem u zemlji i ekonomskim politikama koje se u zemlji sprovode. Ova obaveza informisanja MMF-a svake zemlje članice potiče iz Člana IV Statuta i nju moraju da ispunjavaju sve zemlje; pored toga članice se obavezuju na vođenje razumne ekonomske politike koja će pomoći ekonomski rast i održati razumnu stabilnost cena, ali i uzdržati se od manipulacija deviznim kursom.
Aranžman usaglašavanja javnih politika (Policy Coordination Instrument) je nov aranžman podrške zemljama članicama koji umesto novčane podrške deviznim rezervama (u vidu kredita koji se kasnije vraća) prvenstveno podrazumeva stručnu pomoć prilikom izrade i sprovođenja ekonomske politike. MMF u ovom tipu aranžmana ima savetodavnu podršku, dajući mogućnost zemlji korisnici da koristi njegove interne resurse i znanja po ovim pitanjima.
Trenutno stanje
MMF u uvodnom delu daje kratak prikaz ekonomskog stanja u zemlji sa osvrtom na uticaj pandemije na ekonomska kretanja. Bankarski sektor ocenjen je kao likvidan i stabilan, recesija kao među najblažima u Evropi (-1% BDP-a), a uticaj panemije na tržište rada kao ograničen samo na neformalan sektor. MMF očekuje ekonomski rast od 5% u 2021, a na srednji rok u narednim godinama rast od 4% godišnje.
Navodi se da su odgovori države znatno pomogli da se ograniči uticaj pandemije, sa paketom pomoći od 8,5% BDP-a, a prvenstveno je pohvaljena šema kredita za likvidnost malim i srednjim preduzećima. Međutim, da nije sve tako ružičasto kazuje to da postoji velika neizvesnost o budućim ekonomskim kretanjima, jer budući tok pandemije u Srbiji i njenim glavnim ekonomskim partnerima nije izvestan: ubrzanje vakcinacije imalo bi pozitivan uticaj na privredu, ali novi talasi infekcija (uključujući i nove varijante virusa) potencijalno jako negativne.
Ciljevi
Imajući u vidu izdašne pakete državne pomoći, MMF predlaže da se svi budući programi podrške privredi i stanovništvu baziraju na najugroženija domaćinstva i firme ili sektore, umesto da budu namenjeni svima. MMF ukazuje na to da je kriza pokazala da mora da postoji fiskalni manevarski prostor – drugim rečima, da javni dug mora da bude nizak da bi to ostavilo dovoljno prostora za novo zaduživanje ako izbije neka nova kriza. U ovom odeljku MMF predlaže smanjenje tekućih rashoda, prvenstveno za plate koje su dosta podizane, penzije da nastave da se usklađuju putem švajcarske formule, dok treba povećati javne investicije. Treba nastaviti i sa reformama poreske uprave, kao i doneti nova fiskalna pravila koja će stvoriti jasan okvir za javnu potrošnju.
Tri su glavna stuba reformi koje je MMF pojedinačno pomenuo. Prvi je sprovođenje reformi koje se tiču upravljanja državnim i javnim preduzećima; drugi poboljšanje poslovnog okruženja, a treći promocija zelenog razvoja.
U prvom segmentu MMF ističe da je neophodno što pre rešiti pitanje postavljanja direktora preduzeća u v.d. stanju (ova praksa je inače protivzakonita, jer je mandat u v.d. stanju ograničen na 6 meseci, ali se u praksi sprovodi godinama), te da Elektroprivreda Srbije pređe u status akcionarskog društva iz statusa javnog preduzeća, kao i da se Srbijagas mora funkcionalno podeliti na preduzeća koja se bave transportom gasa i njegovom prodajom. U drugom segmentu ističu se važnost unapređenja rada sudstva i suzbijanje korupcije, uz neke manje sektorke politike vezane za suzbijanje sive ekonomije i poslovanje banaka. U trećem segmentu spominju se ulaganja u zelenu infrastrukturu i smanjenje emisija gasova sa efektima staklene bašte, ali se spominje i to da treba jačati postojeće programe socijalne zaštite da bi se zaštitile ranjive grupe, smanjili nejednakost i siromaštvo.
Izvršni odbor MMF-a će o novom aranžmanu sa Srbijom odlučivati u drugoj polovini juna. Imajući u vidu da je Srbija do sada od strane MMF-a bila prikazivana kao zemlja primer za dobro sproveden PCI i reforme koje su smanjile nivo javnog duga, najverovatnije je da će novi aranžman i biti odobren. Spisak reformi i javnih politika koje bi se sprovodile je napravljen, ali trenutno nije dostupan javnosti.
Glavni urednik Talasa