Foto: iStock
Ako uplovljavate u preduzetničke vode, dobro je prvo dobro se raspitati i isplanirati na koji način ćete se registrovati i plaćati svoje poreske obaveze, jer to može da ima veliki uticaj na to koliko će vas preduzetnički staž potrajati i koliko će biti uspešan.
Ako niste zaposleni, već ste dovoljno hrabri da sami započnete neki posao, onda ćete se suočiti sa malo drugačijim poreskim tretmanom nego kao zaposleni – za početak, zaista ćete videti koliko poreza i doprinosa plaćate. Dok velike firme posluju kao akcionarska društva ili društva kapitala, pa shodno tome plaćaju porez na dobit i PDV, mala preduzeća imaju mogućnost i da se registruju kao preduzetnička radnja.
Društva kapitala
Preduzeća u Srbiji najčešće su registrovana kao društvo organičene odgovornosti (iliti d.o.o.) što znači da vlasnici preduzeća odgovaraju samo imovinom u okviru preduzeća, ne i svojom celokupnom imovinom. Na primer, ako nekome ostanu dužni, za naplatu će se koristiti imovina tog preduzeća, ali ne i lična imovina vlasnika (na primer, stan, auto ili neko drugo preduzeće). Pored d.o.o. preduzeća mogu da budu i u statusu akcionarskog društva (skraćenica a.d.), ali uglavnom nema uticaja na njihov poreski tretman. Preduzeća plaćaju 4 osnovna poreza: poreze i doprinose za svoje zaposlene (ovaj segment smo opisali u prvom poreskom vodiču), potom porez na imovinu (ako je imaju), porez na dodatu vrednost (ako su po zakonu obavezni) i porez na dobit (ako imaju uspešnu godinu, pa je i ostvare). Porez na imovinu odnosi se prvenstveno na nekretnine – kao što su poslovne zgrade i magacini ili zemljište, ne na mašine i ostala sredstva rada (ovaj poreski oblik smo opisali u poreskom vodiču 2). Porez na dodatu vrednost iznosi 20% (postoji i snižena stopa od 10% za pojedine proizvode, kao što su prehrambeni artikli, novine, knjige i lekovi), a preduzeće mora da plaća u slučaju da se bavi delatnošću za koju je to zakonom predviđeno kao obavezno (na primer, ugostiteljske usluge) ili ako mu godišnji promet prevazilazi 8 miliona dinara. Zato ćete, na primer, nailaziti na situacije u kojoj pojedinci imaju više od jednog preduzeća da bi promet mogli da podele između njih i da izbegnu plaćanje PDV-a. Prava novina u ovom segmentu oporezivanja zapravo je porez na dobit: on iznosi 15% na prijavljenu dobit – razliku između prihoda i rashoda. Kao što smo i ranije rekli, poreski obveznik i poreski platilac ne moraju biti isto: iako preduzeća plaćaju PDV, poreze i doprinose za svoje zaposlene, ona ipak ovaj poreski teret prebacuju na svoje mušterije i radnike.
Preduzetnici
Najveći broj preduzeća u Srbiji su, kao i svugde u svetu, mikro i mala preduzeća. Njima se svima ne isplati da budu d.o.o. već se najčešće registruju kao preduzetnici. Preduzetnik je neka hibridna forma između pravnog i fizičkog lica – imaju poreski broj, obavezu vođenja određene poslovne dokumentacije, ali zato za poslovne obaveze odgovaraju svojom ukupnom imovinom, a ne samo imovinom preduzeća. Ovde postoje nekoliko potkategorija preduzetnika: najpoznatiji su paušalci, ali postoje i „knjigaši“.
Paušalci
Ovo je verovatno najpoznatiji način registracije preduzetnika kod nas. Pogodnosti ovakve registracije jeste unapred poznat nivo poreskog opterećenja i najmanje moguće opterećenje papirologijom. Umesto vođenja poslovnih knjiga, paušalci vode evidenciju po KPO obrascu o svom poslovnom prometu i to je to. Sa svim novcem koji zarade (naravno, nakon plaćanja paušala) raspolažu kao svojom ličnom zaradom – nema potrebe da se dokumentuju ti troškovi, plaća dividenda ili porez na dobit itd. Paušal je mesečna poreska obaveza koja je određena tako da u sebi sadrži porez na zaradu i socijalne doprinose, kao i kod svih zaposlenih, samo što se paušal ne menja nego svakog meseca ostaje isti, bez obzira na to šta se dešava sa prometom, da li on raste, stagnira ili se smanjuje.
Do pre nekoliko godina je veliki problem bio taj što su rešenja poreske uprave o visini paušala dosta kasnila (jer se paušal menja na godišnjem nivou), a eventualna razlika je morala da se odmah uplati u budžet po dobijanju poreskog rešenja. Takođe, sama pravila za određivanje visine paušala su prilično komplikovana: on zavisi od prosečne zarade u tom sektoru, mesta gde je preduzetnička radnja registrovana (zato mnogo ljudi registruje svoje radnje u vikendicama po Srbiji da bi malo smanjili poresko opterećenje) i brojnih drugih parametara. Međutim, sada je stanje bolje prvenstveno jer postoji okvirni kalkulator paušalnog oporezivanja, pa možete da vidite koliko bi iznosilo paušal za određenu delatnost u datoj opštini, ali ne samo u tekućoj, već i u naredne dve godine, što daje veću predvidljivost u poslovanju.
Međutim, ne može svako da bude paušalac. Tačnije, da biste mogli da se registrujete kao paušalni preduzetnik, morate da potpadate pod neku od za to predviđenih delatnosti. Njih nema baš previše, tako da bi bilo dobro da prvo proverite da li je uopšte moguće da budete paušalac, a spisak ovih delatnosti nalazi se u samoj Uredbi o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje.
Ali postoje i druga ograničenja: ne možete biti paušalac ako ste obveznik PDV-a, niti ako vam je godišnji promet veći od 6 miliona dinara. Skoro se pojavio i „test samostalnosti“: uvedeno je spisak od 9 uslova od kojih bi preduzetnik morao da ispuni minimum 4 da bi bio smatran zaista samostalnim preduzetnikom, a ne zaposlenim koji je registrovan kao preduzetnik da bi smanjio poresko opterećenje. Ovakvi uslovi nisu jedinstveni za Srbiju, već su uglavnom prepisani iz drugih evropskih zemalja. Sam test samostalnosti možete videti ovde.
Knjigaši
Ako niste paušalac, već vodite poslovne knjige, to može biti po principu prostog ili dvojnog knjigovodstva, što je u principu manje važno za vas, jer ćete najverovatnije u oba slučaja uzeti knjigovođu. Ali je zato bitno da troškove knjigovođe unesete u svoje poslovne kalkulacije (za šta uglavnom nema potrebe kada ste paušalac). Kada ste knjigaš, postoje dve mogućnosti oporezivanja: kao čisto samooporezivanje ili uz isplatu lične zarade.
U slučaju samooporezivanja poresku osnovicu čini razlika između poslovnih prihoda i rashoda – na nju se primenjuju iste stope kao i za fizička lica: 10% poreza na dohodak, plus socijalni doprinosi od 25,5% za penziono, 0,75% za osiguranje u slučaju nezaposlenosti i 10,3% za zdravstveno. Ako ste već zdravstveno osigurani (isto važi i za druge oblike preduzetnika) na primer ako ste penzioner ili ste u radnom odnosu, ovi doprinosi se ne plaćaju, pa je poresko opterećenje nešto lakše. U ovom slučaju ne morate da isplaćujete neke poreske obaveze na mesečnom nivou, već samo kada imate neki priliv, pa je zgodno za početnike i one kojima je ovo druga dodatna aktivnost, ali je zato poresko opterećenje nešto veće nego kod drugih oblika organizovanja. Za nekog ko nema poslovne rashode (na primer, radi u sektoru usluga po principu čovek plus kompjuter), to znači poresko opterećnje od gotovo polovine prihoda, pa je probitačnije raditi preko ugovora o autorskom delu nego preko registrovane preduzetničke radnje.
Druga mogućnost jeste da isplaćujete ličnu zaradu kao preuzetnik samom sebi. Deluje malo nelogično, ali je prilično jednostavno. U ovom slučaju ste na zaradu dužni da plaćate pune poreze i doprinose kao za bilo kog radnika (stope su iste kao što je gore već navedeno), pa je najprobitačnije prijaviti se na minimalnu zaradu, jer su vam onda i ovi rashodi najmanji. Obračunata zarada ulazi u poslovne rashode, pa se tako smanjuje i poslovna osnovica, koja isto iznosi razliku između poslovnih prihoda i rashoda. Na prijavljenu dobit (ako je ima) plaća se porez u iznosu od 10%.
Kratak rezime
Ako uplovljavate u preduzetničke vode, dobro je prvo dobro se raspitati i isplanirati na koji način ćete se registrovati i plaćati svoje poreske obaveze, jer to može da ima veliki uticaj na to koliko će vas preduzetnički staž potrajati i koliko će biti uspešan. Svaki od ovih načina registracije i plaćanja poreza ima svoje prednosti i mane i ne postoji jasna preporuka šta raditi – one size does not fit all, već to sve zavisi od slučaja do slučaja. Ako mislite da ćete imati stabilne i visoke prilive, onda je najbolja opcija paušal (pod uslovom da možete da se tako registrujete). Ako mislite da će oni biti nestabilni, onda je možda bolje vođenje knjiga. Ako vodite knjige, verovatno je da će vam se više isplatiti opcija sa isplatom zarade – tom prilikom minimizirate troškove poreza tako što se prijavite na minimalnu zaradu, ali onda ne možete da trošite novac bez kontrole, već vam za sve treba račun da biste pravdali poslovne rashode, ali imate i dodatne troškove oko angažovanja knjigovođe. Sa druge strane vođenje knjiga bez prijavljene zarade možda odgovara delatnostima u kojima možete da imate visoke poslovne rashode (na primer, kupovina materijala ili renta prostora) i ukoliko su vam prihodi nepredvidljivi i / ili nestalni, pošto ne morate svakog meseca da plaćate poreze i doprinose ili paušal. U suprotnom, možda će vam se više isplatiti da radite preko autorskog ugovora. Takođe, slučaj jeste i da preduzetnici menjaju način registracije kako im se posao razvija: na primer, dok još uvek rade iz radnog odnosa a preduzetnišvo im je hobi i prilika za dalji razvoj (mali broj mušterija i niski prihodi) onda vode knjige bez isplate zarade, ali sa razvojem poslovanja i povećanjem mušterija i prihoda prelaze na isplatu zarade ili paušal.
Koja vrsta registracije bi vama najviše pogodavala, može da pomogne i ovaj kalkulator troškova.