Foto: iStock
Za razliku od slikara ili vajara, digitalni umetnici, bilo da su to dizajneri ili amaterski di-džejevi, imaju specifičan problem. Kako da svoja dela učine dovoljno retkim kako bi stvorili veliku potražnju za njima?
Koliko biste platili za GIF Nyan mačke koja je postala popularna 2011. godine?
Verovatno ne mnogo. Ipak, Nyan mačka je u februaru prodata za približno 600,000 dolara na aukciji koju je organizovao sajt Foundation. Dobro došli u NFT svet kriptovaluta i digitalne umetnosti.
Šta je NFT?
NFT je skraćenica za non fungible token što u prevodu znači nezamenljivi token. Kada je nešto non fungible to znači da ga nije moguće zameniti nekim drugim dobrom. Na primer, papirni novac je primer fungible sredstva zato što je 100 dinara u mom novčaniku u potpunosti zamenjivo sa dve novčanice od 50 dinara u vašem novčaniku. S druge strane, neka čuvena Moneova slika ne može biti zamenjena, jer je u pitanju jedinstven predmet.
NFT je vrsta kriptovalute koja pomoću “tokenizovanja” omogućava autentičnost nekog digitalnog sadržaja. Tokeni većinski postoje na osnovu Ethereum blockchain tehnlogije. Stoga NFT služi kao vrsta sertifikata da GIF Nyan mačke koji posedujete zaista i jeste original, što se postiže pomoću blockchain tehnologije. Ukratko, niz brojeva i slova služi kao dokaz vlasništva i autentičnosti. Pored informacije o vlasništvu, ovi tokeni čuvaju i informacije o prethodnim vlasnicima i transakcijama.
Mala napomena koja čitavu stvar čini pomalo konfuznom. Iako je neko kupio GIF Nyan mačke to ne znači da autor snimka i dalje ne poseduje autorska prava. Ako Kris Tores, kreativni otac Nyan mačke, želi da kopira i prodaje dodatne postere preslatke mačke ništa ga ne sprečava. Onaj ko je kupio NFT čuvene mačke ipak ostaje vlasnik originala, što neki porede sa posedovanjem retke sličice fudbalskog igrača koja sadrži i njegov autogram. Dodatno, iako je svaki tehnički NFT jedinstven, autora ništa ne sprečava da napravi još jednu kopiju istog dela kojoj će biti dodeljen drugi NFT. Da li to onda narušava ideju da je NFT način za stvaranje oskudice nekog umetničkog dela? Da, ali ovo zapravo nije mnogo drugačije od načina prodaje fotografije. Šta sprečava autora neke poznate fotografije (kao što je na primer Moonrise, Hernandez, New Mexico) da je kopira bezbroj puta? Ništa, fotografi često i stvaraju više istih fotografija, ali male razlike na fotografiji mogu da drastično odrede cenu. Ono što fundamentalno razdvaja umetnost od bilo kod drugog dobra koje možemo da kupimo ili prodamo jeste da je vrednost nekog dela gotovo u potpunosti stvar kosenzusa većine. Vrednost je koncept koji je u potpunosti nametnut umetničkom delu i često nema neku dalju logiku. Takođe, pomoću blockchain tehnologije je dosta lako verifikovati da li u pitanju prvi NFT nekog umetničkog dela i da li je u pitanju verzija koju je postavio autor dela.
Zašto je nastao NFT hajp?
Za razliku od slikara ili vajara, digitalni umetnici, bilo da su to dizajneri ili amaterski di-džejevi, imaju specifičan problem. Kako da svoja dela učine dovoljno retkim kako bi stvorili veliku potražnju za njima? Da Vinčijeva slika prodata je za 450 miliona zato što postoji samo jedna takva na celom svetu. Ako napravite video koji ja mogu da skinem sa Interneta i kopiram bezbroj puta teško ćete ga unovčiti, zato što ne možete stvoriti nestašicu tog videa. To je upravo problem koji NFT rešavaju. NFT stvaraju nešto što je u potpunosti jedinstveno. Samo jedna osoba može imati NFT Nyan mačke. Gotov je nemoguće kopirati ili lažirati NFT. Zbog toga je čak i kompanija Nike nedavno podnela zahtev za patent na osnovu blokchain tehnologije koji bi im omogućio da osiguraju autentičnost patika.
Prva zapaženija primena NFT tehnologije dogodila se 2017. godine kada je nastala video igrica u okviru koje su korisnici mogli da kupuju šarene mačke. Tačnije, šarene digitalne kripto mačke. Iza poduhvata se nalazila kompanija Axiom NZ koja je na svakih 15 minuta objavljivala novu digitalnu mačku. Caka? Svaka kripto mačka je bila jedinstvena, a kupovinom su korisnici postajali njeni vlasnici. Bilo je moguće i da korisnici stvore nove mačke tako što bi spajali već postojeće (“digitalno parenje”), a u okviru igrice je ukupno potrošeno preko 23 miliona dolara. Da ponovimo, 23 miliona dolara je potrošeno kupujući isključivo digitalne mačke.
Sama pomisao da platite za umetničko delo koje živi u vašem kompjuteru možda i dalje deluje neobično. Ipak, ako pogledamo u sam princip prikupljanja digitalnih mačaka on nije mnogo drugačiji od skupljanja sličica ili retkih poštanskih markica. Dobro, količina uloženih sredstava je drugačija, kao i to da ono što sto skupljate ne držite u rukama, ali kolekcionari su uvek neobični ljudi. Ljudi godinama kupuju skinove za različite likove u video igricama koje vide samo na svom ekranu. Takođe, za neke ljude je ovo način da podrže umetnike koje zaista vole. Kakve veze ima to što delo ne možemo da držimo na zidu?
Koliko para se krije u NFT tržištu?
NFT su otvorili prostor za digitalne umetnike da konačno unovče svoja dela na jedinstven način. Iako sama ideja kao što smo videli nije nova, šira primena došla je tek prošle godine kada je vrednost NFT transakcija dostigla vrednost od preko 250 miliona dolara. Pošto smo veći deo godine proveli kod kuće, a neki su i imali novac koji nisu mogli da upotrebe na neke druge planove, logično je bilo da se okrenemo digitalnim dobrima.
NFT su prošle godine prestali da budu samo zanimacija ljudi koji žive u blokchain sferi interneta, što je izazvalo i ogromnu pažnju medija. Aukcijska kuća umetnina Christie’s, jedna od najvećih aukcijskih kuća na svetu, prodala je NFT umetničkog dela koje je… reći ćemo jako zanimljivo. U pitanju je NFT kolekcije digitialnih radova umetnika Majkla Vinklmena, poznatijeg kao Beeple. Njega na Instagramu prati preko 2 miliona ljudi, a više od 13 godina objavljuje po 1 rad dnevno na svom Instagram profilu. Kolaž njegovih radova je na pomenutoj aukciji prodat za impozantnih 69 miliona dolara. Radi perspektive, to je 15 miliona više nego što je plaćeno za Moneovu sliku Nimphaes. Evo kako njegova umetnička dela izgledaju.
View this post on Instagram
View this post on Instagram
View this post on Instagram
Beeple je i pre toga uspeo da proda NFT dela Raskrsnica koje u centru ima Donalda Trampa, bivšeg američkog predsednika. NFT je prvobitno prodat za 66 000 dolara, a zatim preprodat za preko 6 miliona dolara. Zanimljivo je da je zbog posebnog uslova koji je deo NFT-a Beeple uspeo da dobije 10% od preprodaje. Podsetnik: delo i dalje možemo pronaći na internetu i preuzeti ga, iako nismo kupili NFT.
Beeple je daleko od jedinog umetnika koji je do sada iskoristio NFT kako bi monetizovao svoj umetnički talenat. Umetnica Grimes je prodala umetnička dela u vrednosti od 6 miliona dolara (video snimci uz originalnu muziku), a producent elektronske muzike 3LAU prodao je NFT kolekciju svojih radova za preko 3 miliona dolara.
Pored umetnika, NFT su izazvali pažnju i u svetu digitalnog marketinga. Sve što može da poveže korisnike dublje sa nekim brendom je dobra marketing prilka, pa nije čudno ni to što je američki lanac brze hrane Taco Bell prodao nekoliko NTF-a tematskih fotografija i GIF videa. Charmin, brend toalet papira, nedavno je objavio NFT digitalnog toalet papira, a sav prihod ide u dobrotvorne svrhe. Magazine TIME je napravio NFT tri naslovnice koje će se naći na aukciji, dok je Njujork Tajms napravio NFT za jedan članak. Još nekoliko neobičnih primera prodatih NFT-a: Džek Dorsi je prodao NFT svog prvog tvita, a jutjuber Logan Pol je uspeo da proda NFT Pokemon kartice sa njegovim likom.
Šta smrdi u NFT zemlji?
Od kada su NFT dospeli u žižu javnosti, kritičari ukazuju na dva problema. Prvi je očigledan – da li ulaganjem u nešto samo zbog trenutne popularnosti (a bez realne opravdavnosti) stvaramo finanskijski balon koji će pući? NFT su vrsta finansijskog aseta koji se kupuje ne zato što proizvodi nešto, već isključivo zato što je u pitanju nešto retko što može dobiti na vrednosti u budućnosti. Ipak, nestašica nekog dobra ne čini to dobro nužno vrednim. Ukoliko većina odluči da su NFT zapravo samo prolazna zabava, oni koji su uložili veliku količinu novca će se bez dovoljne potražnje naći u problemu.
Drugi problem je skriveniji i nalazi se u negativnom uticaju proizvodnje NFT-a na životnu okolinu i globalno zagrevanje. Slični ekološki problemi postoje i kada generalno govorimo o kriptovalutama za koje je potrebno dosta struje da bi se proizvele. Ukoliko ste umetnik koji jednostavno želi da dobije token za svoje umetničko delo ne vidite nužno energiju koja je zaslužna za stvarnje tokena, kao ni uticaj na životnu sredinu. Ipak postoji nada da će u budućnosti biti moguće da se energija potrebna za stvaranje tokena dobije iz obnovljivih izvora energije.
Iako je budućnost NFT-a neizvesna, postoji nešto inherentno uzbudljivo u mogućnosti monetizacije manje-više svega što možemo da stvorimo u digitalnoj sferi. Sledeći korak: NFT prvog članka na Talasu?
Autorka