Foto: iStock
Naposletku, kada platimo sve poreze prilikom samog čina zarađivanja novca – bilo putem rada ili korišćenjme naše imovine – taj novac ćemo negde i potrošiti. Ako ste mislili da je dosta porez platiti samo jednom, prevarili ste se.
Nakon prvog poreskog vodiča za početnike gde smo pokrili oblast oporezivanja prihoda onih koji rade – šta sve plaćamo i koliko, te koje su razlike između različitih vrsta angažmana – ovde prikazujemo ukratko ostale vrste poreza koje plaćamo, a koje često ne vidimo ili se neprijatno iznenadimo kada saznamo da treba da ih platimo. To su porezi na kapital, izdavanje stanova, imovinu, te ukoliko ste dovoljno srećni da potpadate pod njega i godišnji porez na dohodak građana.
Porez na prihode od kapitala
Pod prihodima od kapitala smatraju se dobijene kamate na štednju u bankama (bilo oročenih, bilo po viđenju), prihod od investicione jedinice otvorenog investicionog fonda, kao i dividende i učestvovanje u dobiti. Dok u slučaju prihoda od kamata banke same obračunavaju i plaćaju porez (na račun vam ležu neto sredstva), kod investicionih fondova je to dužan da uradi sam vlasnik kapitala. Poreska stopa po osnovu ovih prihoda je 15%.
Poseban poreski oblik je i porez na kapitalnu dobit koji podrazumeva razliku između kupovne i prodajne cene, ako je tom ostvarena dobit i plaća se po stopi od 15%. Ovo se odnosi kako na finansijske instrumente, kao što su kupoprodaja akcija na berzi ili učešće u dobiti investicionih fondova, tako i na autorska prava i industrijsku svojinu kao što su patenti. Ipak, ovaj poreski oblik najviše se primećuje prilikom kupoprodaje nekretnina: prodavac je dužan da ovaj porez plati na razliku između cene po kojoj je nekretninu kupio i cene po kojoj ju je kasnije prodao, uz računicu gde se procenjena vrednost nekretnine umanjuje sa protokom godina usled amortizacije (što povećava poresku obavezu), ali se istovremeno i uvećava prateći zvanične stope inflacije (što smanjuje poresku obavezu).
Izdavanje nekretnina
Pod nepokretnostima se smatraju zemljište, garaže, građevinski objekti i njihovi delovi, kao i stambene jedinice (kuće ili stanovi). Porez na prihod od njihovog izdavanja iznosi 20%, ali se ostvareni prihod prvo umanjuje za 25% usled priznatih normiranih troškova. U slučaju prihoda od rentiranja zakupodavci su dužni da sami prijave ostvarene prihode poreskoj upravi.
Godišnji porez na dohodak
Kao što smo videli u delu koji se odnosio na oporezivanje zarada, ali i drugih prihoda, poreske stope u Srbiji su proporcionalne (ostaju iste za sve nivoe prihoda). Dozu progresivnosti (sa rastom prihoda rastu i poreske stope) uvodi godišnji porez na dohodak građana. Ovaj porez se naplaćuje na sve prihode (dakle, ne samo od zarade, već i ostale) iznad cenzusa određenog kao trostruka prosečna zarada u zemlji koji je za prošlu godinu iznosio gotovo 3 000 000 dinara (ili oko 25 000 evra), uz određene odbitke: za samog poreskog obveznika neoporezivo je još oko 400 000 dinara i po skoro 150 000 po svakom izdržavanom članu domaćinstva (na primer, deca na školovanju ili nezaposleni supružnik). Poreska stopa iznosi 10%, ali postoji i dalje stepenovanje: na sume koje prelaze šestostruke prosečne zarade ili skoro 6 000 000 dinara, naplaćuje se porez od 15%. Za ovaj godišnji porez na dohodak potrebno je da se obveznici sami prijave poreskoj upravi koja će odrediti iznos poreza prema prijavi.
Porez na imovinu
Porez na imovinu plaća se prvenstveno na zemljište i nekretnine (kuće i stanove), ali i niz pratećih pomoćnih objekata, kao što su garaže, ostave, ali i bazeni ili senici preko navedenih gabarita. Procenjena vrednost nekretnine se uzima kao poreska osnovica (a poreska uprava procenjuje vrednost na osnovu podataka o ostvarenoj ceni nekretnina po obavljenim kupoprodajnim ugovorima po kvadratnom metru u datoj zoni gde se nekretnina nalazi). Svaka jedinica lokalne samouprave dužna je da podeli teritoriju na minimum dve zone (u praksi ih često ima nekoliko), jer nije isto kada imate kuću u Malom Mokrom Lugu i na Dedinju. Ovako dobijena poreska osnovica može da se umanji za amortizaciju i to za 1% godišnje što smanjuje poresku osnovicu za starije objekte (ali najviše do 40%). Pored toga, ukoliko vlasnik ima prijavljen boravak u toj nekretnini, njegova obeveza se umanjuje za polovinu.
Srodan porez jeste i porez na prenos apsolutnih prava, kao i na nasleđe ili poklon. Pod ovim prvim smatra se sticanje prava svojine kupovinom – ako ste kupili na primer kuću, stan ili auto, moraćete da izdvojite dodatnih 2,5% vrednosti tog objekta ili vozila za ovaj porez. Pod uslovom da ova vrednost iz ugovora nije manja od procenjene tržišne vrednosti, u tom slučaju je ova procenjena vrednost ono što se računa kao poreska osnovica. Nasleđe ili poklon je sticanje imovine bez kupoprodaje – tokom života ili nakom smrti prethodnog vlasnika. U slučaju prvog naslednog reda, ne plaća se nikakav porez – drugim rečima, deca kada nasleđuju imovinu roditelja neće morati ništa da plate. Ali ovaj porez se plaća ako ste u daljem naslednom redu: 1,5% ako ste u drugom (na primer, nasleđujete imovinu od tetke ili strica) i 2,5% ako ste u trećem i daljim redovima (dalji stepeni srodstva).
Porezi na potrošnju: PDV i akcize
Naposletku, kada platimo sve poreze prilikom samog čina zarađivanja novca – bilo putem rada ili korišćenjme naše imovine – taj novac ćemo negde i potrošiti. Ako ste mislili da je dosta porez platiti samo jednom, prevarili ste se – sada nas očekuje plaćanje i poreza na potrošnju. Najvažniji među njima su porez na dodatu vrednost (PDV) i akcize.
PDV je u suštini porez na promet i već je uključen u cenu svakog proizvoda koji kupujemo. Izuzetak su samo slučajevi kada kupujemo neka dobra ili usluge od nekog privrednog subjekta koji nije obveznik PDV-a, a njihov broj je prilično mali, imajući u vidu zakonska ograničenja da je prag za ulazak u sistem PDV-a godišnji promet od 8 miliona dinara tj. nešto manje od 70 000 evra. Ali pažljivo – ovaj prag ne znači promet samo tokom jedne kalendarske godine, već promet tokom prethodnih 12 meseci: ako imate 5 miliona prometa godišnje, ali taj promet je naplaćen 2019. u oktobru, a 2020. godine u maju, ući ćete u sistem PDV-a po sili zakona, iako vam je promet niži od propisanog na godišnjem nivou. PDV obveznici po pravilu nisu ni preduzetnici paušalci, kao što su taksisti ili advokati, pa kod njih nećete dobiti fiskalni račun.
Postoje dve stope PDV-a, privilegovana ili niža od 10% i standardna ili viša od 20%. Dok je standardna stopa od 20% nešto što se podrazumeva, pa se njom oporezuju gotovo svi proizvodi, nižom stopom se oporezuje samo manji broj proizvoda koji su egzistencijalno važni (kao što su hrana ili lekovi) ili čiji proizvođači su uspeli da uspešno izlobiraju ovakav ustupak (na primer, štampa knjiga, novina i časopisa). Ako uzmete fiskalni račun, na njemu ćete tačno videti koliko ste PDV-a platili. Ali ako želite da to sami izračunate, nemojte praviti grešku misleći da je na 1 000 naplaćenih dinara PDV 200 ili 100 dinara. Pošto je PDV već uključen u cenu, on ne predstavlja navedeni nominalni procenat konačne cene koju plaćate na kasi, već cene proizvođača; dakle PDV u ovom slučaju iznosio bi 166,7 dinara (uz stopu od 20%) ili 90,9 dinara (uz stopu od 10%).
Akcize su dodatni poreski oblik koji se oporezuju pojedini proizvodi za koje se smatra da imaju štetno dejstvo, čime se destimuliše njihova potrošnja. Kod nas se akcize naplaćuju na cigarete i druge duvanske proizvode, potom alkoholna pića (žestine, vino, pivo, sajderi) i na gorivo (benzin, dizel, TNG i metan), po različitim stopama u vezi sa karakteristikama pojedinačnog proizvoda. Više od polovine cene goriva benzina i dizela na pumpi je prihod države, prvenstveno zbog akcize, ali i PDV-a (u slučaju metana i TNG nešto manje). Još veće je državno zahvatanje u slučaju duvanskih proizvoda, a znatno je jeftinije motati duvan, nego kupovati cigarete isključivo jer su akcize na rezani duvan niže.
Glavni urednik Talasa