Mesečni ekonomski skener

Glavni urednik Talasa

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

Mesečni ekonomski skener za februar možete poslušati ovde: 

 

Industrijsku proizvodnju prvenstveno je pogurala energetika, dok je rast u ostalim sektorima anemičan. Izvoz i dalje raste, a uvoz je smanjen. To je dovelo do smanjenja trgovinskog deficita, najviše zbog niske cene energenata i smanjenog uvoza automobila. Promet u maloprodaji raste, prvenstveno u sektoru prehrambene robe. Stanje na tržištu rada blago se popravlja.

 

Tržište rada: blagi rast zaposlenosti

Prema podacima Centralnog registra obaveznog osiguranja, došlo je do blagog rasta broja formalno zaposlenih od 2,8% tokom januara, i to prvenstveno u privatnom sektoru. Sektori koji su povećali broj zaposlenih su prerađivačka industrija, trgovina i IKT. Stopa nezaposlenosti iz prethodnog kvartala iznosi 9,9% uz stopu neformalne zaposlenosti od 16,7%, što je i dalje visoko.

 

Industrijsku proizvodnju pogurala energetika

Industrijska proizvodnja tokom februara porasla je za oko 2,6% u odnosu na isti period 2020. godine. Dok je rudarstvo zabeležilo pad od -3%, dotle je sektor snabdevanja električnom energijom, parom i gasom zabeležio rast od 11%. Sama prerađivačka industrija je zabeležila skroman rast od 1,4%. Prema tome, najveći deo rezultata celokupne industrije, posledica je poslovanja dve velike državne firme (EPS-a i Srbijagasa), dok su rezultati većine drugih sektora znatno slabiji. Sektori sa rastom proizvodnje su drvna i hemijska industrija, te proizvodnja električnih mašina i osnovnih metala. Pad proizvodnje su zabeležili duvanska, gumarska i tekstilna industrija, proizvodnja odeće, te automobilska industrija.

 

Oporavak izvoza se nastavlja

Tokom januara i februara izvoz je bio viši za oko 90 miliona evra ili 3,3% u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je dobar rezultat jer se poredi sa mesecima u 2020. u kojoj nisu bili zabeleženi veći problemi usled pandemije koji su postali vidljivi i rašireni tek u martu i aprilu sa uvođenjem vanrednog stanja. Stoga će u narednim mesecima biti zabeležene visoke stope rasta proizvodnje i izvoza jer će se porediti sa ovim lošim mesecima kao niskom osnovicom. Rast izvoza prvenstveno je zabeležen kod poljoprivrednih proizvoda – žitarica (70 miliona evra), kao i električnih mašina i aparata (50 miliona).

Zabeleženo je i veliko smanjenje trgovinskog deficita – razlike između vrednosti izvoza i uvoza. Srbija kao zemlja koja je primalac kapitala iz inostranstva (u vidu doznaka iseljenika, ali i stranih direktnih investicija) shodno tome i ima trgovinski deficit. Dakle, veza između trgovinskog deficita i kapitalnog računa nije takva da imamo trgovinski deficit pa zato moramo da se zadužujemo u inostranstvu, već obrnuto – priliv novca iz inostranstva je to što kreira trgovinski deficit kao posledicu. Tokom januara i februara trgovinski deficit je iznosio 655 miliona evra (što je za 360 miliona ili za trećinu manje nego tokom istog perioda 2020). Ova razlika prvenstveno je posledica niže vrednosti uvoza nafte i gasa – cene energenata na berzi značajno su smanjene prelivanjem krize izazvane pandemijom virusa Covid-19. Tokom jednog kraćeg vremena, cena nafte na berzi u SAD čak je bila negativna, jer se potrošnja značajno smanjila gotovo preko noći sa restrikcijama u kretanju, a smeštajni kapaciteti su već bili puni. Ovaj pad cena smanjio je vrednost uvoza energenata za gotovo 150 miliona evra u ovom periodu; još gotovo 70 miliona evra bilo je smanjenje uvoza drumskih vozila, što možemo da pripišemo smanjenju tražnje usled ekonomske krize.

 

Fiskalni ambis

Tokom cele 2020. godine zabeležen je konsolidovan deficit opšte države (centralnog i lokalnog nivoa vlasti) u iznosu od 442,8 milijardi dinara, ili 8,1% BDP-a, što je među najvišim deficitima u regionu centralne i istočne Evrope. Ovako visok deficit posebno je neusklađen imajući u vidu ekonomska kretanja – Srbija je jedna od evropskih ekonomija sa najmanjim padom privrednih aktivnosti usled pandemije, od 1,1%. Glavni uzrok ovog stanja su mere fiskalnog stimulusa – podrške privredi tokom pandemije – vrednost ovih mera iznosila je čak 8,3% BDP-a (ne računajući troškove kao što je povećano finansiranje zdravstva tokom pandemije). Ovi troškovi bili bi znatno manji da je došlo do neke selekcije ekonomskih paketa pomoći, umesto da se novac deli šakom i kapom svima podjednako. Tek mali deo ovog paketa bio je usmeren najpogođenijim sektorima kao što su turizam i saobraćaj.

Ovo sve znači i rast javnog duga opšte države, koji je krajem godine dostigao 27 milijardi evra ili 58% BDP-a. Veliko smanjenje javnog duga u januaru ispod 55% posledica je prvenstveno metodološke gimnastike, a ne stvarnog stanja. Naime, Ministarstvo finansija prilikom kalkulacije ovog indikatora ne deli nivo javnog duga sa BDP-om koji je ostvaren tokom prethodna 4 kvartala ili 12 meseci, već sa procenjenim BDP-om za tu kalendarsku godinu. Kako Ministarstvo procenjuje prilično optimistično rast od 6% za ovu godinu, toliko je uvećalo i BDP u kalkulaciji, pa izgleda da je učešće javnog duga niže nego što jeste.

 

Trgovinski promet u maloprodaji nastavlja da raste

Promet na malo u trgovinama je tokom februara bio veći za gotovo 2,8% u stalnim cenama u odnosu na promet za isti mesec prethodne godine, što ukazuje na rast privatne potrošnje. U poređenju sa januarom, potrošnja u februaru je gotovo iste visine (iako je mesec kraći za 3 kalendarska dana, tj. za 10%).

Rast prometa tokom januara i februara u tekućim cenama bio je zabeležen kod prehrambenih proizvoda (6,2%), potom oblasti robe široke potrošnje (4,1%), dok je kod motornih goriva bio zabeležen pad (-8,9%) što je u najvećoj meri posledica pada cena goriva. Ovaka trend rasta potrošnje najverovatnije će se nastaviti i u martu, imajući u vidu veliki rast prometa prehrambenih proizvoda na početku vanrednog stanja.

Pročitajte i: