Foto: iStock
Vučić se vakcinisao. Iz ugla uticaja na javno mnjenje i daljeg toka procesa masovne imunizacije Srbije ovo je najvažnija vest od dolaska i početka primene vakcina u Srbiji.
Prošlog vikenda održao se još jedan tzv. Protest za slobodu sa narodnim kolom kod spomenika Stefana Nemanje. Ovakav bizarni skup naravno samo u nazivu ima veze sa slobodom. Neki očigledno ne uviđaju da sloboda u političkom smislu nema smisla bez odgovornosti. Odgovornost uvek zavisi od posebnosti konteksta u kojem se nalazite. Utisak mi je da i dalje postoji ozbiljan broj ljudi koji, iako ne igra to kolo, ne ide na taj protest i ne staje iza nekog transparenta ipak zadržava neodgovoran odnos prema virusu.
Današnje vreme zahteva da promišljeno pristupamo slobodi i odgovornosti. Kako zbog pandemije koja traje tako i zbog onoga posle – očuvanja slobode koja nam je i pre pandemije bila ugrožena.
Vlast kao promoter odgovornosti
Režim SNS-a planski želi da stvori utisak o sebi kao o političkom subjektu koji je otelotvorenje moralne odgovornosti. Zvuči nekako nastrano ovako kad se napiše, ali to je pristup u drugoj i nadam se finalnoj fazi promovisanja i sprovođenja masovne vakcinacije.
Ako je prva faza promotivne kampanje imunizacije uključivala euforičnu i (polu)masovnu vakcinaciju entuzijasta, uplašenih i odgovornih, eksplozivni početak druge faze svakako je vakcinacija Vučića. Ova faza počela je pre toga represivnijim i medijski agresivnijim pristupom prema antivakcinašima. Sitno kolo korisnih idiota savršeno se uklapa u poželjnu matricu države kao moralne učiteljice koja sada zaoštrava disciplinu.
Šta god da podstiče učesnike pomenutog performansa svi oni pružaju dobar povod režimu da, pojačavajući kampanju o preko potrebnoj masovnoj imunizaciji posle vakcinacije predsednika Srbije, sebe predstave kao glavne promotere razuma i odgovornosti.
Korisni idiot je neko ko verujući da se zalaže za neki društveno-politički cilj zapravo nenameravano učestvuje u ostvarivanju nekog drugog cilja koji je često u suprotnosti sa prvim. Oni su dakle posebno korisni u fazi u kojoj javnost na različite načine treba da stekne uvid u to koliko su nerazumni ljudi koji se protive vakcinaciji.
U tome je na primer smisao popularnog i uvrnutog razgovora između Mile Alečković i Gorana Vesića na televiziji K1. Tokom ovog šoua neminovno osetite nelagodu poistovećivanja sa Vesićevim stavovima dok gospođa Alečković negira važnost vakcina protiv COVID-19 i između ostalog diktira koji lekovi da se piju da bi se sprečila korona. To je bio i smisao pretresanja i privođenja Jovane Stojković.
Služba je služba, a prokužba je prokužba
Svaki antivakcinaš koji je prisutan na televiziji sa nacionalnom frekvencijom koja je bliska režimu (a koja nije?) tamo je, što se kaže, po zadatku. Da režim ne želi da ih promoviše oni tamo ne bi bili. Strogo kontrolisano golicanje sumnje i/ili lansiranje neutemeljenih budalaština do sada jeste imalo za cilj da onaj deo biračkog tela koji voli Vučića, a plaši se/ne veruje vakcini ostane prikovan za TV sa nacionalnom frekvencijom.
Mora da se ostane uz seriju u iščekivanju novih epizoda. Jer neki će se kasnije preobratiti da prime vakcinu. Neke pak druge pokupiće u svoje gnezdo prorežimski antivakcinaši. Po principu – bolje da imamo svoje antivakcinaše, nego tuđe. Svoje možemo koliko-toliko da kontrolišemo. Da palimo i gasimo po potrebi. Da ih možda i kandidujemo na izborima. Kao uostalom i raznorazne sezonske desničare.
Nisu svi antivakcinaši podjednako anti. Nisu ni svi podjednako nepopravljivi. U krajnjem slučaju – nije ni bitno iz ugla epidemiološkog konteksta da svi postanu pristalice vakcinacije. Daleko od toga.
Koncentrični krugovi antivakcinaša
Antivakcinaši nisu homogena skupina. Njih bi trebalo da posmatramo u modelu koncentričnih krugova. U prvom najmanjem krugu, srcu tame antivakcinaša nalaze se najtvrdokorniji teoretičari zavere. Manje-više nepopravljivi slučajevi.
Malo širi krug čine sveži antivakcinaši. Oni koji su poslednjih godina počeli da stvaraju otklon od vakcina generalno. Najveće žrtve lažnih vesti, fejsbuk instant medicine, posebno osetljivi na navodni uspon farmakomafije. Ovo je i najranjivija grupa za pojave kao što su Jovana Stojković, Branimir Nestorović i Mila Alečković.
Najšira grupa jesu COVID skeptici. Pitanje koliko ove ljude možemo odrediti kao tvrde antivakcinaše. To su ljudi koji generalno zapravo i nisu toliko protiv vakcina. Ali ono što njih posebno izdvaja jeste sumnja u sve oko COVID-a: zašto baš sada vakcine (prebrzo je to sve); kako baš mi da prednjačimo (Vučić mulja nešto); da li su nam baš sve rekli (traženje rupa sa osloncem na opravdani gubitak poverenja u mnoge medicinare i članove Kriznog štaba). Na ove ljudi najviše može da se utiče pozitivnom kampanjom koja će otklanjati strah i koja će normalizovati ulazak vakcina u naš život.
Imunitet za očuvanje slobode i odgovornosti
Istraživanja NSPM-a kao i Demostatovo pre početka vakcinacije pokazuju da postoje ozbiljni procenti neopredeljenih kako među pristalicama opozicije, tako i među pristalicama vlasti.
Proces vakcinacije politizovan je i pre svog početka. Zato je i najveći procenat protivnika vakcinacije među opoziciono opredeljenim biračima koji su bojkotovali izbore. Ovo moramo da prihvatimo kao neminovnost totalne personalizacije čitavog procesa i da unutar te činjenice pronađemo izlaz iz ove covid tamnice.
Pored imunizacije protiv korone svakako moramo da gradimo i imunitet za očuvanje slobode i odgovornosti. Da stvari nazivamo pravim imenom, da pomognemo korisnim idiotima da se zaštite, ali i da prestanu da budu idioti. Savladavanje političke infekcije koja je i uzrok mnogih uverenja o procesu vakcinacije zahvatila nas je znatno ranije. I potrajaće izgleda malo duže.