Nikola Parun

Stručnjak za komunikacije i politikolog

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Screenshot, YouTube nalog Porodica 

 

Noć hapšenja Slobodana Miloševića je poslednja karika u lancu laži, koja zaslugom pregovarača i na sreću Srbije, nije završila i konačnim krvoprolićem ili građanskim ratom. To je ono što su videli milioni gledalaca RTS-a, prvi put posle 20 godina. I to na „jestiv“ način.

 

Proteklu nedelju medijsko nebo Srbije obeležila je kratka serija „Porodica“. Kratka kao poslednji dani normalnog života Slobodana MIloševića i njegovih satrapa. Kao i svaka takva serija, izazvala je paletu komentara. Neki fanovi Miloševića su je odobrili, većina i ne baš. Neki kritičari Miloševića su je osporili, većina i ne baš.

Međutim, malo ljudi uviđa možda i najbitniju stvar – ova serija se emituje u prajm tajmu RTS-a. Ali da krenemo od trivijalnijih stvari.

 

Izvedba serije

Prve kritike stigle su na račun toga kako su podeljene uloge, postavljeni likovi i maskirani glumci. Istina je, Uliks Fehmiu je potpuno promašen kast za ulogu premijera Đinđića. Istina je, njegova i maske perfektnog Borisa Isakovića podsećaju na lutke iz muzeja voštanih figura u Jagodini. Stručniji od mene kažu da su filmografski resursi i u glumačkom i u tehničkom pogledu ograničeni. Radi se sa čim se ima i to zna svako ko je radio išta. 

 

Izvor: Screenshot, YouTube kanal Porodica

Dijalozi su banalni na mahove, neki likovi previše karikirani, neki nedovoljno slikovito prikazani. Boris Isakovič (Milošević), Mirjana Karanović (Mira Marković) i Gordan Kičić (istorijski možda i presudno važan Bane Ivković) su odigrali fantastične role. Dinamika serije je odlična, soundtrack pogođen, a paralelne priče, one koje ne zavise od istoriografije i njenog dramskog prikaza, jako dobre. Posebno kada govorimo o ulozi Cece Bojković, na koju ćemo se vratiti kasnije.

Za ovakav tip serije, za ovako važnu temu, ovo je sve manje relevantno.

 

Prikaz porodice Milošević

Deo žestokih opozicionara Miloševićevoj politici, pogubnoj po Srbiju i ceo region, zamerili su autorima abolirajući prikaz porodice. Ne sačekavši rasplet serije, opleli su po mekom prikazu unutarporodičnih odnosa, početnom izostanku pominjanja njegovih zlodela i tragičnih posledica odluka koje je donosio. Ušuškanom ambijentu vile Mir u kom jadni dekica biva izdan i prodan.

 

Izvor: RTS

Međutim, upravo suptilnost prikaza nosi najveću snagu kada je u pitanju vrednosni tretman Miloševića. Oni nisu prikazani kao demoni, nego kao ljudi od krvi i mesa, sa svojim ličnim tripovima. Opterećeni paranojom, slabošću, odrođenošću od stvarnosti koja se odigrava van njihove kontrole. Činjenica da je gledalac ušao u tvrđavu koja je mistifikovala Miloševiće, u njihov prostor, njihovu razbacanu posteljinu i kutije Mirinih lekova, ruši autoritet koji je u osnovi percepcije moći ove porodice. Sa protokom serije eskalira i njihovo psihičko stanje i približava se pretpostavljenom ustrojstvu mozgova sposobnim da pokrenu i izgube 4 rata, dovedu do stotina hiljada izbeglih i desetine hiljada mrtvih, uključujući i direktno naložena ubistva novinara i političara.

Ne treba zaboraviti i da je ovo za mnoge prvi put da uopšte imaju uvid u to šta se u danima pred hapšenje Miloševića u toj kući dešavalo. Dramatizacija događaja je izvedena sa nedovoljno odstupanja da bi bila osporena njegova suština, što doprinosi kvalitetu serije. 

Da je prikaz porodice otišao korak radikalnije, publika RTS-a ga ne bi podnela.

 

Postani Prijatelj Talasa

 

Zabava miliona

Konačno i najvažnije, ova serija je emitovana i na RTS-u, u prajm tajmu, pet dana zaredom. Sa gledanošću od 1-2 miliona ljudi po epizodi (zbirno sa Superstar kanalom), njen potencijalni uticaj je izuzetno jak. Posle 20 godina, Srbija je izložena poslednjem činu Slobodana Miloševića, glavnim protagonistima njegovog hapšenja, paklu vile Mir u kojeg je sebe doveo, nakon što je u pakao doveo sopstvenu i okolne države.

I zato je važna uloga Svetlane Bojković. Splet laži i sukoba unutar njene porodice tačna je slika laži kojim je Milošević doveo Srbiju u sukob sa celim svetom, a na kraju i unutrašnji. Baka, koja tako liči na bar jednog člana porodice svakog od nas, laže svoju ćerku da je umorna i bolesna, jer je mrzi da ode po unuka kojeg treba da čuva. Unuka koga krišom huška da podržava Miloševića i koga vodi u Užičku. Unuka koga na kraju tamo izgubi, kao što se sa Miloševićem izgubila budućnost jedne cele generacije.

Scena suočavanja sa sopstvenom sestrom, sa kojom 10 godina ne govori, jedna je od najjačih u seriji. Dok u pozadini ide zloslutna špica Dnevnika RTS-a pred strašno pismo Ivana Stambolića Miloševiću, ona je ubeđuje da malog nije ni izgubila, već da je sve vreme bio u policiji. Da su joj smestili, oteli ga, pa doveli kući.

 

Izvor: RTS

 

Ubeđuje sebe da je iluzija u kojoj živi stvarna. Laže sebe, laže sestru, lagaće ćerku. Sa svakom novom laži, ishodi su sve strašniji.

Baš takva je noć hapšenja Slobodana Miloševića. Poslednja karika u lancu laži, koja zaslugom pregovarača i na sreću Srbije, nije završila i konačnim krvoprolićem ili građanskim ratom. To je ono što su videli milioni gledalaca RTS-a, prvi put posle 20 godina, i to na „jestiv“ način. 

E zato je serija „Porodica“ trebala ovoj zemlji i ovakvom javnom servisu.

Pročitajte i:

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *