Kako održati izbore tokom pandemije? Poljska, BiH i Južna Koreja
Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

Ovaj tekst će prikazati neke argumente u prilog tezi da se vakcinacija, u stvari, odvija dosta dobro u datim okolnostima, te da ne postoje veliki razlozi za strah od famoznih “antivaksera”.

 

Prošlo je oko tri meseca od zvaničnog početka vakcinacije u Srbiji. Vakcinacija je postala jedna od glavnih tema, ali su mišljenja o tome kako se odvija dosta podeljena. Dok jedni misle da ide dobro, drugi su skeptični i plaše se otpora jednog dela građana.

Ovaj tekst će prikazati neke argumente u prilog tezi da se vakcinacija, u stvari, odvija dosta dobro u datim okolnostima, te da ne postoje veliki razlozi za strah od famoznih “antivaksera”.

 

I dalje je više prijavljenih nego što ima vakcina

Kao što je poznato, Srbija je svojom strategijom nabavke vakcina izbila u svetski vrh po broju vakcinisanih i tempu vakcinacije. Za razliku od većine zemalja sveta, građani Srbije u ponudi imaju vakcine četiri proizvođaća, između kojih čak mogu i da biraju.

Ali i pored toga, činjenica je da je rapidna proizvodnja vakcina u svetu tek otpočela i da je globalna potražnja znatno veća od količine vakcina koje su dostupne na tržištu. Zato i Srbija, i pored ugovornih garancija (uglavnom vezanih za vreme koje tek dolazi) i četiri izvora vakcina, i dalje ima manje vakcina nego što je broj građana registrovanih za vakcinaciju.

U vreme pisanja ovog teksta, broj građana koji je primio bar jednu dozu vakcine je oko 1.350.000, dok je preko 900.000 primilo obe doze vakcine. Drugim rečima, Srbija je za tri meseca administrirala oko 2.2 miliona doza vakcina (treba imati u vidu da je vakcinacija postala zaista masovna tek sredinom januara, pa se u stvari radi o oko dva i po meseca).

Broj vakcina koje Srbija ima na raspolaganju trenutno je tek nešto veći od ovog broja. Ovo objašnjava činjenicu da i dalje postoje ljudi koji su se prijavili za vakcinu ali nisu pozvani da je prime. Lično poznajem primere koji su se prijavili u januaru, a tek su ovih dana bili pozvani.

Prema nedavnoj izjavi premijerke Brnabić, građani se i dalje prijavljuju za vakcine – tempom od oko 12.000 ljudi dnevno. S obzirom da prvu dozu prima oko 20.000 ljudi svakog dana, a da se stalno prijavljuju novi, broj vakcina koji je do sada stizao otprilike je bio dovoljan da pokrije tek nešto manje vakcinacija od potražnje.

Vakcinisani do sada su uglavnom ljudi koji su entuzijastično čekali vakcine. Ali čak i da govorimo o 1.5 miliona ljudi, to je oko četvrtine punoletne populacije, što uopšte nije malo.

Sledeća velika grupa će biti oni koji žele da se vakcinišu, ali su hteli da sačekaju jer žele da vide “kako to radi” na drugima, ili ih je jednostavno mrzelo da ulaze u ceo proces.

 

Mnogi građani žele vakcinu, ali ne znaju da se prijave

Možda će ovaj argument zvučati neobično tehnološki opismenjenom stanovniku urbanih sredina, ali u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji jednostavno nije mogao da se prijavi putem interneta i portala e-Uprave. 

Razlog za neke je to što jednostavno nemaju internet, dok neki imaju internet ali ne znaju da prođu kroz proces registracije. Ovo se naročito odnosi na ruralnu populaciju i starije sugrađane. 

Postojala je i mogućnost prijave telefonskim putem ali mnogi ni to nisu iskoristili.

Ne treba zaboraviti da oko 3 miliona ljudi u Srbiji živi van gradskih sredina (oko 40% stanovnika). Procene su da u Srbiji ima oko 1.7 miliona penzionera. Sasvim je zamislivo da se broj onih kojima internet nije dostupan ili ne znaju da ga koriste u dovoljnoj meri nalazi u preseku ove dve cifre. Naravno, značajan broj ljudi, pa i starijih, u selima ima tehnološku pismenost, ali je svakako zamislivo da postoji bar na stotine hiljada građana iz redova prioritetnih grupa koji žele vakcinu, ali nisu imali metod da se za nju prijave ili im je zbog fizičke udaljenosti bila nedostupna.

Kao argument u prilog ovoj tezi može se navesti činjenica da mobilni timovi u selima nailaze na dobar prijem. Sa većom dostupnošću vakcina koja se očekuje od aprila, zamislivo je da će mobilni timovi biti sve brojniji i aktivniji.

 

Vakcinacija u pojedinim sredinama postiže kritičnu masu

U Beogradu je vakcinisana trećina punoletne populacije bar jednom dozom. Sličan je broj i u Nišu. U Jagodini je ovaj broj oko 20%. Kada se vide starosne grupe, brojevi dobijaju na težini – Beograd je vakcinisao gotovo dve trećine populacije između 65 i 74 godine. Novi Sad se bliži tome da polovina stanovnika bude vakcinisana bar jednom dozom vakcine.

Ovi brojevi, u kombinaciji sa sve većim brojem vakcinisanih van gradova, uskoro će biti dovoljni da svako u Srbiji zna bar nekoga ko je vakcinisan. Kada kod vakcinisanih proradi imunitet i bude jasno da im se ništa nije desilo a da su imuni, ljudi iz njihovih krugova koji su oklevali biće dodatno motivisani, a privlačiće ih sve više i osećaj slobode koji se širi oko vakcinisanih ljudi.

 

Opada skepticizam prema vakcinama

Prema nedavnom istraživanju agencije Faktor Plus, broj onih koji se protive vakcinaciji pao je na 24% – što znači da je 76% ljudi bar donekle spremno da se vakciniše.

Ova spremnost će rasti kako raste broj vakcinisanih i uspeh vakcina postane evidentan. Ovo se ne odnosi samo na uspeh vakcinacije u Srbiji, već i u zemljama koje su ispred Srbije, poput Izraela, SAD, UK, Emirata, Sejšela, ili Gibraltara odakle stižu scene društava koja polako vraćaju stvari u normalu.

Treba imati u vidu da su pojedini ključni društveni akteri svoju podršku vakcinaciji jasno izrazili tek prošle nedelje – pored vesti da je vakcinacija krenula na Svetoj Gori, i zvaničnici SPC su pozvali ljude na vakcinaciju, a isto je uradio i SANU, pridružujući se apelima lekara i Srpskog lekarskog društva. Sve je veći broj poziva i od strane Vlade Srbije, a pojavljuju se i poznate ličnosti koje govore o svojim iskustvima.

 

Država tek treba da krene u kampanju

Zbog limitiranog priliva novih vakcina, država zapravo nije ni mogla da krene u masovniju kampanju vakcinisanja ili promocije vakcinacije. Postoji nekoliko ključnih stvari koje država tek treba da uradi: najavljeno javno vakcinisanje Predsenika (bez obzira na mišljenje koje neko može da ima o njemu, podržava ga preko polovine građana, dok on ima veliki uticaj na javno mnjenje), veći broj mobilnih timova, nastavak započete vakcinacije po studentskim domovima, vakcinacije po firmama, javnim preduzećima, i generalno približavanje i olakšavanje procesa vakcinacija građanima kojima trenutno nije dostupna. Verovatno je da će jača kampanja krenuti i putem poznatih ličnosti i vlastima bliskih medija.

Sve ovo država može da uradi već sada, ali rizikuje da ispali ćorak ukoliko broj dostupnih vakcina nije dovoljan da odmah odgovori na veću potražnju – ako previše čekaju, ljudi mogu postati i demotivisani.

Naravno, nije moguće proceniti koliko će tačno ljudi na kraju želeti da se vakciniše, ali verovatno nas od diskusije o antivakserima deli vakcinacija velikog dela stanovništva koje generalno želi da se vakciniše, ili bar da razmotri tu opciju, ali do sada ili nisu mogli, ili su bili previše zbunjeni, neodlučni, ili nedovoljno informisani, ili neubeđeni (a ne treba potceniti ni inerciju ili potencijalnu lenjost kod jednog dela populacije).

Uz verovatno 300 do 500 hiljada građana Srbije koji u datom trenutku imaju antitela jer su preležali Covid, mislim da Srbija ima potencijal i da uprkos preprekama i skepticizmu, ide prema vakcinaciji dovoljnog broja ljudi za brži povratak na normalu.

Pročitajte i: 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *