Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Photo by Florian Wehde on Unsplash

Francuka je pod vođstvom predsednika Makrona pokazala veće interesovanje za region Zapadnog Balkana nego prethodne francuske administracije još od pada Miloševića.

 

Predstojeća politička penzija Angele Merkel, koja je već 15 godina kancelarka savezne Vlade Nemačke i od 2002. predsednica najuticajnije nemačke političke partije CDU, otvorila je veliku političku prazninu na nivou Evrope za koju je pitanje da li će moći uskoro da se popuni. Angela Merkel je ipak 2016. bila proglašena za „lidera slobodnog sveta“. Njen (drugi naslednik) ne mestu predsednika partije, Armin Laše, tek treba da se pokaže u politici na nacionalnom i međunarodnom nivou. Sa bregzitom najveći deo tereta time pada na Francusku i na predsednika Makrona, u okviru starog francusko-nemačkog partnerstva. Usled svoje veličine, kako ekonomske tako i populacione, bez saradnje ove dve zemlje po važnim pitanjima, nema ni njihovog lakog prolaska kroz evropske institucije i dogovora na nadnacionalnom nivou.

Francuka je pod vođstvom predsednika Makrona pokazala veće interesovanje za regiona Zapadnog Balkana nego prethodne francuske administracije još od pada Miloševića. Francuska ima malo interesa u regionu – on je ekonomski više vezan za Centralnu Evropu (Nemačku i Austriju) niti je značajan broj građana iz ovog regiona (centri imigracije u Francusku prvenstveno su Magreb i subsaharska Afrika, zemlje koje su bivše kolonije) pa je ovo bilo iznenađenje. Francuska je predložila novousvojenu promenu metodologije pristupanja i bila je protiv otvaranja pretpristupnih pregovora EU sa Severnom Makedonijom. Imajući u vidu i snagu Makronove partije La Republique en Marche u okviru evropskog parlamenta, i poslaničke grupe Renew Europe, nije zgorega sagledati kako izgledaju ekonomski odnosi Srbije i Francuske.

 

Trgovina nerazvijena, malo investicija

Ukupan izvoz iz Srbije u Francusku tokom 2020. iznosio je oko 480 miliona evra. Interesantno je da izvoz u Francusku nije pogođen korona krizom, pošto se na sličnom nivou nalazi i nekoliko prethodnih godina, premda je ukupan izvoz smanjen za oko 5%. Imajući u vidu da je ukupan izvoz iz Srbije iznosio 19,5 milijardi evra, Francuska nije neko posebno važno tržište sa tek 2,5% našeg izvoza. Ali imajući u vidu da je ukupan francuski uvoz tokom prethodne godine iznosio čak 478 milijardi evra (ukupna srpska roba činila je tek 0,1% ukupnog uvoza) jasno je kome je trgovinska saradnja značajnija, ali i koliko potencijala ostaje neiskorišćeno.

Pojedinačno najznačajniji izvozni proizvodi iz Srbije su automobilske gume, potom smrznute maline, automobili, metalni proizvodi, nameštaj i pogonske mašine. Uzeti zbirno, ovih šest proizvoda čine gotovo polovinu ukupnog izvoza u Francusku. Iza nekih od njih stoji zapravo samo po jedna fabrika (što jasno govori o snazi srpske privrede): u slučaju guma za automobile, oni uglavnom potiču iz Mišelinove fabrike u Pirotu, a automobili iz Fijatove fabrike u Kragujevcu.

Istovremeno, uvoz u Srbiju iz Francuske iznosio je nešto preko 610 miliona evra a gotovo polovinu ukupnog uvoza čine medicinski i farmaceutski proizvodi, automobili i industrijske mašine, dok se na četvrtom mestu nalaze eterična ulja i parfemi.

Izvoz iz Srbije u Francusku tokom 2020, u milionima evra. Izvor: RZS.

 

Ni trgovina uslugama nije puno razvijenija u poređenju sa trgovinom robom. Tokom 2020. godine, prema podacima Narodne banke Srbije, iz Srbije u Francusku je izvezeno usluga vrednosti od 152 miliona evra, dok je istovremeno uvezeno usluga u vrednosti od 200 miliona evra. Francuska se time našla na 14. mestu na listi zemalja po visini izvoza usluga iz Srbije. Ispred nje su, ne samo druge velike ekonomije kao SAD ili Nemačka, već i mnoge manje zemlje iz našeg susedstva, poput Bosne i Hercegovine, Hrvatske ili Slovenije.

Francuska nije ni posebno važno izvorište stranih direktnih investicija (SDI) koje dolaze u Srbiju. Pre korone, u periodu 2010-2019. iz Francuske je ukupno bilo zabeleženo 1,2 milijarde evra SDI, u odnosu na ukupno 23 milijarde evra SDI koliko je u tom periodu bilo investirano u Srbiju. Tokom ovog perioda, Francuska se samo jedne godine našla među značajnijim investitorima – i to 2018. godine što je posledica preuzimanja aerodroma Nikola Tesla od strane Vinci Airports SAS, i plaćanja koncesione naknade.

 

Projekti od značaja – aerodrom, spalionica otpada i metro

Prema tome, ekonomske veze Srbije i Francuske prilično su slabe. Međutim, nedavno su ojačane pomoću nekoliko državnih infrastrukturnih projekata. Pored već spomenute koncesije aerodroma Nikola Tesla, francuske kompanije učestvuju u izgradnji dva velika projekta u Beogradu: izgradnji spalionice smeća u Vinči i u nedavno najavljenoj gradnji metroa. U oba projekta francuske kompanije su deo konzorcijuma sa preduzećima iz drugih država (u slučaju spalionice sa japanskom, a u slučaju metroa kineskom kompanijom). Ali državni projekti u Srbiji se već decenijama odvijaju u okruženju gde nije jasno gde prestaje normalno funkcinisanje a počinju trgovina uticajem, nepotizam ili korupcija, pa su i ovi projekti privukli dosta negativnih komentara struke. U slučaju spalionice pitanje je ekoloških standarda koji će se koristiti – prvenstveno usled toga što će se smeće koristiti za kreiranje toplotne i električne energije, umesto da se prvo ide na separaciju otpada i reciklažu, što bi bilo više u skladu sa evropskim standardima i „zero waste“ usmerenjima u okviru EU. Projekat metro kritikovan je zbog trase koja ne prati aglomeraciju stanovništva, već prva linija koja će početi sa izgradnjom treba da pređe preko Makiškog polja. Oba projekta su privukla pažnju i zbog visokih troškova – rešenje pitanja odlaganja otpada u Beogradu i metro saobraćaja jeste važno za Beograd ali upravo zato što će se ovi projekti otplaćivati decenijama važno je da zaista rešavaju navedene goruće probleme i da troškovi budu pod kontrolom.

 

Postani Prijatelj Talasa

 

Politika ispred ekonomije

Prema ovome, najveći deo zainteresovanosti Francuske za region nalazi se u domenu politike, a ne ekonomije. Francusko društvo je prema nedavnim istraživanjima javnog mnjenja prilično nenaklonjeno daljem proširenju EU, što je verovatno i jedan od razloga za Makronovo insistiranje na „produbljivanju integracije“ prvo između već postojećih članica a tek onda novog proširenja primanjem „siromašnih rođaka sa sela“. Korona kriza značajno je pogodila Francusku, što je imalo uticaj i na veliki pad popularnosti predsednika Makrona, koja je počela i ranije da se kruni usled pokušaja reformi penzionog sistema koji bi trebalo da smanji troškove povećanjem broja godina potrebnih za odlazak u penziju. Imajući u vidu da su naredni predsednički izbori u Francuskoj u aprilu 2022, tačnije već za godinu dana, pitanje je da li će Makron uspeti da iz trenutne nepopularnosti uspe da prođe u drugi krug, gde ga najverovatnije opet očekuje Marin le Pen, ili će nezadovoljstvo usled ekonomske krize i načina kako se država nosila sa pandemijom uspeti da u prvi plan izbaci kandidate republikanske, ili nek druge partije. Trenutno interesovanje Francuske za Balkan stoga bi moglo da prođe iznenadno, isto onako kako se i pojavilo.

Pročitajte i: 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *