Foto: iStock
Dakle, isplatilo bi nam se više da smo EPS prodali po knjigovodstvenoj vrednosti, od toga vratili njegove dugove, a potom preostali novac stavili u banku na štednju.
Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), najveće javno preduzeće u zemlji, umesto da bude uspešno preduzeće koje svojim poslovanjem pomaže razvoj ostatka privrede, zapravo posluje veoma loše. Preduzeće je bilo snažno pogođeno poplavama tokom 2014. koje su pogodile neke od rudnika uglja, ali ni nakon oporavka od tog šoka, poslovanje nije uspelo da se stabilizuje. Poslovni prihodi rastu umereno, delimično i usled kontrolisane cene struje, ali zato poslovni rashodi u poslednjim godinama snažno rastu. Rezultat toga je poslovanje na ivici rentabilnosti i to sa trendom nadole, dok je 2018. i 2019. preduzeće zabeležilo gubitke u poslovanju od 1,3 milijardi dinara (11 miliona evra) i 6 milijardi dinara (50 miliona evra).
Poslovni rezultati JP EPS. Izvor: finansijski izveštaji, APR.
Pokazatelji rentabilnosti preduzeća se od 2015. godine pogoršavaju iz godine u godinu. Čak i u godinama kada je poslovao pozitivno, kao 2015. i 2016, prinos na kapital bio je niži od kamata ne depozite. Dakle, isplatilo bi nam se više da smo EPS prodali po knjigovodstvenoj vrednosti, od toga vratili njegove dugove, a potom preostali novac stavili u banku na štednju.
Preduzeće se od 2014. godine nalazi u procesu reformi, prvenstveno da bi se povećala njegova efikasnost i smanjo fiskalni rizik, jer ako bi EPS postao gubitaš to bi bila slamka koja je polomila kamilja leđa. Za sada je došlo do promena u unutrašnjoj organizaciji preduzeća, smanjen je broj zaposlenih, povećana cena struje, kao i iznos taksi za obnovljive izvore energije, izdvojena je distribucija kao posebno preduzeće u državnom vlasništvu, sa namerom da se EPS preregistruje iz statusa javnog preduzeća u preduzeće sa statustom akcionarskog društva. Iako je to veliki korak, u praksi za nas to neće značiti mnogo. Istovremeno, ostale strukturne slabosti kao što su niske investicije, visoki gubici u distribuciji struje, preveliki broj zaposlenih, kao i postavljanje politički nezavisnog i profesionalnog menadžmenta i dalje čekaju neka druga vremena.
Prinos na kapital i na poslovnu imovinu JP EPS. Izvor: finansijski izveštaji, APR.
Plate previsoke, previše zaposlenih
Jedna od velikih slabosti preduzeća jesu prenaduvani troškovi za zarade, koji značajno umanjuju mogućnost preduzeća da normalno funkcioniše i investira u nove kapacitete za proizvodnju električne energije, saniranje ekoloških problema i uvođenje novih tehnologija. Visoki troškovi za zarade prouzrokovani su, kako prevelikim brojem zaposlenih, tako i previsokim zaradama. Iako su neki koraci vezani za kontrolu ovih troškova učinjeni, prvenstveno tokom prethodne tri godine, ovaj problem i dalje nije rešen. Prosečna plata u EPS-u, prema podacima iz godišnjih izveštaja o poslovanju, tokom 2020. iznosila je oko 108,000 dinara neto, što je gotovo duplo u odnosu na prosek privatnog sektora i upola više nego prosek javnog. Ovolika razlika ne može se objasniti samo kvalifikacionom strukturom zaposlenih (veliki broj zaposlenih sa visokom stručnom spremom, kao što su inženjeri), pošto su i plate manje kvalifikovanih radnika visoke. U praksi, čistačica u EPS-u ima platu sličnu onoj koju ima profesor srednje škole.
Plate zaposlenih u EPS-u odnosu na druge zaposlene. Izvor: RZS i godišnji poslovni izveštaji EPS-a.
Tokom nekoliko talasa otpuštanja tehnološkog viška zaposlenih, prvenstveno putem dobrovoljnog raskidanja radnog odnosa uz isplatu otpremnine, ukupan broj zaposlenih jeste smanjen; ali ovo smanjenje bilo je manje nego što je to bilo predviđeno, i delimično je bilo kompenzovano povećanjem broja radnika koji su angažovani na privremenim i povremenim poslovima, van radnog odnosa. Time je popravljena opšta statistika zaposlenosti, ali je ta slika lažna, pa su stoga podaci o zaposlenosti u preduzeću u ovom tekstu prikazani i sa ovim radnicima. U odnosu na 2016 (31,014), broj zaposlenih je u 2020. (29,680) smanjen samo za 1,334 što je tek 4,3%.
Gubici na distributivnoj mreži su i dalje veoma visoki
Gubici prilikom prenosa električne energije ostaju jako visoki. Poboljšanja po ovom kriterijumu gotovo da nema (u 2016. iznosili su gotovo 13%, da bi 2019. bili tek ispod 12%). Ovo su veoma visoki gubici u poređenju sa drugim elektro-energetskim sistemima. U Zapadnoj Evropi se ovi gubici kreću u vrednostima koji su malo iznad 5%. Ovolika razlika se ne može objasniti ni drugačijom strukturom potrošnje električne energije – u Zapadnoj Evropi oko 2/3 potrošnje je visokog napona (preduzeća veliki korisnici) a 1/3 niskog (domaćinstva) dok je u Srbiji situacija obrnuta, a prilikom konverzije iz visokog u niski napon dolazi do značajnih gubitaka. Glavni razlozi za ovoliko visoke gubitke prilikom prenosa električne energije prvenstveno leže u zastareloj mreži za prenos, kao i u direktnim krađama električne energije. Ovoliki nivo gubitaka na prenosu veći je od ukupne proizvodnje TE Kostolac B, a kada bi se nivo gubitaka približio nivou u razvijenim energetskim sistemima to bi imalo ekvivalent jednak izgradnji nove HE Đerdap 2.
Gubici EPS-a na distributivnoj mreži, u % (desna skala) i GW (leva skala). Izvor: godišnji izveštaji o poslovanju EPS-a.
Nizak nivo investicija
Preduzeće ima hroničan problem niskih investicija. Tokom 2016. i 2017. godine troškovi amortizacije su čak bili viši od investicija, što znači da se kvalitet infrastrukture zapravo pogoršavao; tek od 2017. nivo investicija dostiže nivo amortizacije pa je ovakav negativan trend zaustavljen. Međutim, ovo je daleko od potrebnog nivoa: prema podacima iz godišnjih izveštaja o poslovanju, EPS nijedne godine tokom perioda 2016-2020. nije ispunio postavljene investicione planove. Prosečan nivo ispunjenosti plana iznosio je tek 55% postavljenih ciljeva i nijedne godine nije premašio 2/3 planiranih investicija.
Ovako nizak nivo investicija nije dovoljan da EPS postane funkcionalno preduzeće: sa prognoziranim ekonomskim kretanjima doći će do povećanja tražnje za strujom (prvenstveno u industrijskom sektoru za proizvodnju, pošto se sektor domaćinstava susreće i sa trendovima koji utiču na smanjenje tražnje, kao što je smanjenje broja stanovnika i kupovina efikasnijih aparata za domaćinstvo); bez investicija u nove pogone možemo doći u opasnost da u narednim godinama EPS ne može da zadovolji domaću tražnju za strujom. Ovo ne mora značiti restrikcije, već prvenstveno kupovinu struje u inostranstvu i njen uvoz, ali po berzanskim cenama značajno višim nego što je to trenutna cena struje koju naplaćuje EPS.
Niske investicije takođe imaju i efekat na zaštitu životne sredine i zdravlje stanovnika, pošto preduzeće ne investira dovoljno u bezbedan i savremen način odlaganja pepela nastalog spaljivanjem uglja (što znači veliko emitovanje čestica prašine sa pepelišta) niti u sam način proizvodnje električne energije pomoću uglja usled čega dolazi i do velikog ispuštanja štetnih materija u vazduh. Prema poslednjem dostupnom izveštaju o zaštiti životne sredine na sajtu EPS-a, ovo preduzeće je tokom 2017. ukupno emitovalo 9,840 tona praškastih materija; 348,434 tone sumpor dioksida, i 42,600 tona azot oksida, usled čega se EPS našao među najvećim zagađivačima iz sektora energetike u celoj Evropi. Nedavno započeti projekat izgradnje postrojenja za desumporizaciju u saradnji sa Micubišijem na termoelektrani Nikola Tesla B u Obrenovcu je dobar korak, ali se na njega dugo čekalo i ostaje pitanje drugih pogona koji još uvek nemaju ovakva postojenja.
Preduzeće ima pobleme sa likvidnošću, ali još nije prezaduženo
Ukupne obaveze EPS-a gotovo da stagniraju tokom prethodnih 5 godina, uz rast od manji od 10%. Međutim, iako u apsolutnim iznosima preduzeće nije prezaduženo (posmatrano u odnosu na poslovnu imovinu ili kapital), ovaj nivo dugovanja može predstavljati ozbiljan teret po poslovanje zbog lošeg poslovanja, iz koga treba da se generišu prihodi za njihovu otplatu.
Obaveze JP EPS, u 000 dinara. Izvor: finansijski izveštaji, APR.
Pokazatelji likvidnosti (rigorozni racio) i solventnosti (ukupne obaveze u odnosu na EBITDA) EPS-a. Izvor: finansijski izveštaji, APR.
Tako relativno zaduženje preduzeća u odnosu na EBITDA (prihode preduzeća pre plaćanja poreza na dobit, kamata, i amortizacije) koji meri njegovu sposobnost da generiše novčane prilive raste iz godine u godinu, prvenstveno jer se smanjuje sama EBITDA. Dok je 2016. bilo potrebno 4,22 EBITDA da se otplate sve obaveze preduzeća, u 2019. je za to bilo neophodno njih 5,48.
Iako je preduzeće i dalje solventno, pokazatelji likvidnosti znatno su pogoršani. Rigorozni racio likvidnosti (udeo gotovine, kratkoročnih plasmana i potraživanja u kratkoročnim obavezama) prepolovljen je u prethodnim godinama i iznosi samo 0,63 što je manje od preporučenog nivoa.
Zavisna preduzeća u okviru EPS-a
U okviru JP EPS, i dalje posluju preduzeća koja nemaju veza sa njegovom osnovnom delatnošću. Krajem decembra 2020. je iz njega izdvojeno kao posebno preduzeće JP Distribucija koja se bavi naplatom potrošene električne energije, usled čega će biti teško upoređivati finansijske i ostale ekonomske rezultate preduzeća u narednim godinama s prethodnim rezultatima. Ali u okviru EPS-a posluje i dalje preduzeće Kolubara Građevinar, koje se bavi izvođenjem građevinskih radova, proizvodnjom nameštaja, a ima i rasadnik voća i rudnik granodiorita – EPS je postao vlasnik većinskog paketa akcija ovog preduzeća na osnovu nenaplaćenih potraživanja po isporukama električne energije. Ovo preduzeće preživljava upravo zato što je „nakačeno“ na veće preduzeće, inače se nalazi u UPPR (unapred pripremljen plan reorganizovanja).
Naknade za OIE bila omča oko vrata
Naknade za obavezan otkup struje iz obnovljivih izvora energije (OIE) imale su veliki negativni uticaj na preduzeće: prema postojećim pravilima EPS je obavezan da otkupi električnu energiju iz OIE prema visokoj tarifi, čime su ovi proizvođači imali zagarantovani profit bez ikakvog tržišnog rizika. EPS je za ove namene dobijao sredstva od posebne naknade za OIE koja čini sastavni deo računa potrošača električne energije, ali problem leži u tome što se pojavila diskrepanca između ovako sakupljenih sredstava i iznosa za proizvođače, pošto su kapaciteti rasli svake godine, a iznos od naknade je ostajao isti. Razliku je morao da podmiruje sam EPS iz sopstvenih sredstava. U periodu od 01.01.2015. kada je taksa uvedena (0,093 rsd/kWh) pa do 31.10.2020. ovo je EPS koštalo 17,46 milijardi dinara ili gotovo 150 miliona evra. Od ove godine je taksa uvećana na 0,437 rsd/kWh pa se očekuje da ovo više neće imati negativan uticaj na EPS, već samo na sve nas potrošače, koji tu taksu i plaćamo.
Cena struje niska, ali ne sme se povećati dok se problemi ne otklone
Iako neke reforme poslovanja ovog preduzeća jesu sprovedene tokom prethodnih nekoliko godina, ovo je i dalje veoma daleko od toga da značajnije utiče na poslovanje EPS-a kao sistema. Usled politički postavljenog menadžmenta i nerešavanja gorućih, a već nagomilanih, problema, postoji velika mogućnost da ovo preduzeće nastavi sa lošim poslovanjem i da ono na kraju barem delimično padne na teret državnog budžeta, ili da se takvo stanje iskoristi kao dobar izgovor za dodatno podizanje cene struje. Cena struje jeste niska u međunarodnom poređenju i verovatno će u nekom trenutku morati da se poveća da bi se stvorila mogućnost investicija u revitalizaciju postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju struje. Ali zato njeno povećanje bez prethodnog reformisanja celog preduzeća (od politike zaposelnosti i plata, do investicija) znači samo prebacivanje troškova partokratije na džepove potrošača jer bi se najveći deo tog novca izgubio i potrošio u samom EPS-u bez vidljivih posledica.
Glavni urednik Talasa