Foto: iStock
Izraelski model se zove Zelena propusnica i on omogućuje vakcinisanim ljudima da se vrate aktivnostima koje su zbog pandemije nedostupne, a da pritom ne ugrožavaju jedni druge prenošenjem korona virusa.
Prethodne nedelje sam dva puta išao do centara za vakcinaciju. Jednom u dr Dragiše Mišovića, a drugi put na sajam. Oba puta sam prošao pored kovid ambulante u Vojvode Stepe na Voždovcu i oba puta je ispred kovid ambulante čekalo značajno više ljudi nego ispred centara za vakcinaciju. To ne znači previše u statističkom smislu, najpre zato što pregledi traju značajno duže od vakcinacije, ali je u simboličkom i emotivnom smislu značajno. Značajno je zato što smo došli u situaciju da su se u Srbiji vakcinisali manje-više svi koji su želeli, pa sada imamo vakcine koje ljudi ne žele da prime, a masovno zaražavanje i dalje traje, ljudi umiru. Pa nam se preti novim zatvaranjima.
Šta možemo da uradimo? Bili smo strpljivi godinu dana, u najvećoj meri. Presedeli smo vanredno stanje i policijske časove. Nismo se viđali sa porodicom i prijateljima. Prestali smo da radimo stvari koje volimo. Kada su vakcine počele da stižu, prijavili smo se. Kada su nas pozvali, otišli smo na vakcinaciju. Šta još možemo da uradimo? Možda da razgovaramo sa bližnjima koji se nisu vakcinisali. Najverovatnije ne možemo da ih ubedimo da to urade, ali makar možemo da čujemo i razumemo njihovu stranu.
Zašto ljudi odbijaju vakcinaciju i šta povodom toga?
Zašto se ljudi u mom okruženju ne prijavljuju za vakcinaciju? Razlozi za to su različiti. Evo nekoliko odgovora:
- – Čekam da se [predsednik Aleksandar] Vučić vakciniše.
- – Ne verujem da su mogli da naprave dobru vakcinu tako brzo.
- – Nemam neki dobar razlog. Dobro mi ide i ovako.
- – Neki jednostavno ignorišu pitanje i pitaju kad ćemo da se vidimo.
Nevolja je što pandemija neće prestati sama od sebe i što se bez imunizacije ni izbliza nećemo vrati životu koji je postojao pre pandemije. Stoga treba razmisliti o načinima za podsticanje ljudi da se vakcinišu. Naravno te podsticaje jedino može da sprovede država, pa evo nekoliko predloga.
Prvo, podsticaji mogu da budu promocija vakcinacije putem medija. Drugo, podsticaji mogu da budu novčane prirode, na primer: „dobićete državnu pomoć od obećanih 60 ili 110 evra pod uslovom da primite vakcinu“. Naposletku, podsticaji mogu da budu omogućavanje normalnijeg života za ljude koji su se vakcinisali. Nešto poput kovid pasoša koje je najavila Evropska unija, koji bi trebalo da omoguće putovanja unutar Unije ljudima koji su primili neku od vakcina koje je odobrila Evropska agencija za lekove.
Fokusiraću se na treću grupu podsticaja, s tim što ću model međunarodnih pasoša ostaviti po strani i ukazati na model koji je moguće organizovati unutar zemlje. Taj model se već primenjuje u Izraelu.
Kako funkcionišu kovid propusnice u Izraelu?
U Izraelu je vakcinisan najveći postotak populacije u svetu, pa sada Izrael otključava svoje stanovništvo, za razliku od najvećeg broja zemalja koje su zaključane ili u procesu zaključavanja, kao Srbija. Izraelski model se zove Zelena propusnica i on omogućuje vakcinisanim ljudima da se vrate aktivnostima koje su zbog pandemije nedostupne, a da pritom ne ugrožavaju jedni druge prenošenjem korona virusa.
Ministarstvo zdravlja Izraela je razvilo aplikaciju za mobilne telefone koja sadrži potvrdu da je vlasnik telefona vakcinisan. Vakcinisanim građanima je omogućeno da posećuju teretane, hotele, bazene, koncerte, verske objekte, restorane i barove, ukoliko na ulazu pokažu potvrdu o vakcinaciji, dok su samo prodavnice, tržni centri, muzeji i biblioteke otvoreni za sve. Plan je da se na ovaj način postepeno otvori čitava zemlja.
Iako je projekat u početnoj fazi i suočava se sa brojnim izazovima poput straha od falsifikovanja propusnica (za šta su zaprećene drastične kazne), do etičkih pitanja i pitanja ljudskih prava, ovakav plan u zdravstvenom, ekonomskom i političkom smislu predstavlja odličan podsticaj za ljude da dobiju ono što su izgubili tokom pandemije i za čime trenutno najviše žude, a to je postepeni povratak društvenog i ekonomskog života i približavanje kraju pandemije.
Svetlo na kraju tunela zvanog pandemija
Na ovaj način se ljudima koji vakcinisanjem doprinose suzbijanju pandemije omogućuje da prijatnije i slobodnije žive svoje živote, a da pritom, ponavljam, ne ugrožavaju druge i ne budu ugroženi. S druge strane, ljudi koji se još uvek nisu vakcinisali se na ovaj način podstiču da to učine. „Hoćete u kafanu? Nema problema, samo primite vakcinu i sačekajte propisani period za razvoj odgovora imunog sistema. Naša vrata će vam biti otvorena.“ Neki će zasigurno biti uvređeni, ali će naposletku najveći broj ljudi želeti da se priključi svojim članovima porodice, prijateljima i kolegama u aktivnostima koje su dozvoljene nakon vakcinacije i otići na vakcinaciju. Sa svakom takvom odlukom bićemo jedan, ali vredan, korak bliže kraju pandemije, zabrana i zaključavanja za sve. Verujem da je ovo najdelotvorniji put ka imunizaciji stanovništva i vraćanju normalnom životu u situaciji u kojoj ne postoje delotvorni lekovi protiv Kovid-19, a vakcinacija funkcioniše na dobrovoljnoj bazi.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu