Foto: iStock
Da li je zaista farbara mesto gde će ljudi da se masovno zaražavaju? Ili knjižara, butik odeće ili prodavnica bele tehnike?
Utorak popodne, ispred lokalne velike radnje na Zvezdari koja prodaje sve od građevinske opreme, alata, farbi i boja pa do ogreva za grejanje: gužva je, ali radnici su uhodani i nema guranja, ljudi brzo kupuju, čeka se red na ulazak u samu radnju, svi nose maske. Primećujem da je većina ljudi došla istim poslom kao i ja – da kupi pelet za grejanje. Kraj je grejne sezone, i zalihe ogreva su na izmaku, ali je vreme i dalje prilično hladno, i grejanje je neophodno. Ali, da li imamo dovoljno peleta do ponedeljka? Čak i ponedeljak je upitan – premijerka je tokom konferencije za medije najavila da će se tada videti da li će se ove mere produžiti ili ne. Ako njega nestane, to znači hladne radijatore, i to u kraju gde nije izgrađena toplotna mreža, gde nije prošao ni gas – tako da možete da se grejete samo na čvrsto gorivo (ako zanemarimo struju). Drugim rečima, svi mi u redu kupujemo pelet danas, jer je pitanje kada ćemo to ponovo moći.
Problemi novih epidemioloških mera: prekasno, drastično i neselektivno
Ovo je sve posledica novonajavljenih mera Vlade da će se ograničiti rad od srede pa do kraja nedelje. Jasno je da je neke mere trebalo uvesti: broj novozaraženih jako je veliki i raste, a bolnice su prepune. Prema rečima lekara, u beogradskim bolnicama mesta više nema. Zdravstveni sistem je preopterećen, lekari su na izmaku snage jer već godinu dana rade na ivici kapaciteta. Ali ove mere dolaze prekasno – neke restrikcije trebalo je uvesti pre par nedelja da se ovaj požar izbegne, umesto da se sada gasi drastičnim potezima kao što je zatvaranje gotovo svih trgovinskih objekata.
Komunikacija sa građanima takođe je veoma loša. Medicinski deo kriznog štaba kumi, moli i preti da nešto treba hitno da se uradi zbog pogoršanja epidemiološke situacije. Politički deo kriznog štaba se danima o njihove zahteve oglušuje da se ne bi naštetilo privredi – izgleda da je ekonomski tigar prestao da riče i počeo da nežno mjauče. Nekoliko puta smo očekivali da se donesu neke nove mere jer je tako bilo najavljivano, da bi potom bilo saopšteno da se nove mere odlažu za naredni sastanak kriznog štaba. Kada je prethodnog vikenda do novih mera napokon došlo (prvenstveno zatvaranje ugostiteljskih objekata) u radnjama su opet bile zabeležene gužve jer su mnogi to shvatili kao najavu da će ta pravila važiti i za prehrambene radnje. Kada su saopštene nove mere – prvo je delovalo da će biti zatvorene sve radnje osim prehrambenih prodavnica, da bi onda ipak bilo saopšteno da se neke radnje neće zatvarati (na primer, zanatske radionice), što je dodatno sludelo već zbunjene ljude. Takođe, ovakve mere ne treba saopštavati „u minut do dvanaest“, danas za sutra, već treba ljudima dati barem malo vremena da se pripreme: građani da se preračunaju i nabave ono što im je bitno i hitno, a preduzetnici da vide da li je nekako moguće da se ovom novom stanju prilagode. U najmanju ruku, date mere ne treba da se primenjuju odmah od sutra, već barem od prekosutra od najave.
Najveća šteta za najgroženije preduzetnike
Mere su previše drastične. Razumljivo je zatvaranje ugostiteljskih objekata tj. mogućnost samo da rade dostavu ili šaltersko usluživanje, tržnih centara, teretana i sličnih objekata, kao mesta u kojima postoji velika mogućnost širenja virusa. Ali da li je zaista farbara mesto gde će ljudi da se masovno zaražavaju? Ili knjižara, butik odeće ili prodavnica bele tehnike? Zato što se sa merama kasnilo, sada su one mnogo strožije nego što bi bile da su bile uvedene pre par nedelja. Umesto ovakvih mera, za ovakve objekte bi bilo dovoljno ostaviti im mogućnost da rade, ali da se i dalje pridržavaju postojećih mera da mušterije i radnici nose maske, a od novih mera bi moglo da se uvede ograničenje broja mušterija u lokalu, kao što je uglavnom i bio slučaj tokom vanrednog stanja na početku pandemije. Po principu: ako ima pet kupaca, troje može u lokal, dvoje čeka ispred dok na njih ne dođe red. Ovakvim merama koje značajno ograničavaju poslovanje ne samo lokalima koji su rizični, već svima, mi zapravo činimo veliku štetu. Komarca gađamo bazukom: pogodićemo ga, ali ćemo istovremeno i da oštetimo kuću.
Neki krivci i dalje rade
Mere ni ne pogađaju glavne uzročnike: već dovoljno toga znamo o prenošenju virusa da prepoznajemo kao najveća žarišta zaraze zatvorene prostore u kojima boravi puno ljudi, i u kojima se uglavnom priča ili peva (jer se tada ispušta mnogo veća količina virusa nego pričanjem normalnim tonom ili samo disanjem). Drugim rečima – klubovi, kafane, kafići, žurke po stanovima i tako dalje, verovatno su pojedinačno najrizičnija mesta okupljanja, a ljudi koji se na takvim mestima zaraze mogu virus da šire dalje. Do sada je vrlo malo urađeno po pitanju kontrole ovih mesta zaraze: zvanično ugostiteljski objekti ne mogu da rade nakon 20h. Ali problem leži u tome što postoje mnogi objekti koji ipak rade – neki to rade prikriveno (u 20h zatvore i zaključaju vrata, pa se ostaje do fajronta kao neka vrsta „korona žurke“), ali neki rade skoro pa otvoreno, kao da se ništa na dešava, jer verovatno imaju zaleđinu od nekoga. Da biste ovo saznali, kao i imena ovih klubova, ne morate biti Šerlok Holmes ili Arsen Lupen, dovoljno je da imate Instagram i da vikendom uveče samo gledate kako se ređaju storiji iz ovih lokala koje kače srećni posetioci. Ako se ovakvo stanje sa klubovima nastavi, nikakvo zatvaranje zanatlijskih i trgovinskih radnji kakvo je predviđeno novim merama neće imati smisla, ni značajnijeg efekta.