Foto: iStock
Mesečni ekonomski skener za januar možete poslušati ovde:
Kretanja na tržištu rada su bolja nego što je bilo očekivano – ljudi ponovo počinju da traže posao ako su ga prethodno izgubili; potrošnja domaćinstava raste, kao i krediti koje banke plasiraju privredi, ali industrijska proizvodnja stagnira.
Kvartalni BDP
BDP je u četvrtom kvartalu nastavio da raste u odnosu na prethodni za 2,2%, što je znatno usporavanje, ali to je ipak posledica više osnovice zbog oporavka privrede u trećem kvartalu. U odnosu na prethodnu godinu, zabeležen je pad od 1,1% BDP-a u poslednjem kvartalu. Najlošije je stajala građevina, prvenstveno zbog visoke osnovice u prethodnoj godini kada su bili realizovani veliki državni infrastrukturni projekti, od kojih je glavni gasovod „turski tok“. IKT sektor je zabeležio rast od preko 5%, a poljoprivreda od 4%, nakon njih su državna uprava, zdravstvo i obrazovanje sa 3,9%. Ovaj državni segment najverovatnije pripada u potpunosti sektoru zdravstva imajući u vidu lošu epidemiološku sliku – BDP se meri tako što se broj pruženih zdravstvenih usluga pomnoži njihovom cenom (bilo da je ona tržišna ili u ovom slučaju administrativna). Stoga viši BDP u sektoru zdravstva ne mora da bude dobra, već loša stvar jer nam govori da se sa pandemijom virusa još nismo izborili.
Industrijska proizvodnja: rast energetike, ali stagnacija u svim ostalim oblastima
Industrijska proizvodnja u januaru je bila veća za 2,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ali ovo je donekle lažna slika – celokupan rast zabeležen je u sektoru proizvodnje električne energije, dok su rudarstvo i prerađivačka industrija u januaru stagnirali. Januar je bio dobar mesec za duvansku, drvnu i industriju nameštaja, te za proizvodnju saobraćajnih sredstava, ali uglavnom loš za ostale industrijske grane, koje su zabeležile pad obima proizvodnje. Najlošije su stajale automobilska i metalska industrija sa smanjenjem proizvodnje od 30% i 15% respektivno.
Trgovinski promet
Promet na malo u trgovini u januaru je bio niži za 17% u odnosu na nivo iz decembra – što je u okvirima standardnih veličina. Naime, novogodišnji i božićni praznici dovode do prazničnog efekta jer se značajan deo kupovine, koja bi se u normalnim uslovima obavljala tokom narednog, zapravo obavlja krajem poslednjeg meseca u godini. Zato je promet u decembru svake godine viši od godišnjeg proseka, nakon čega je promet u januaru znatno niži od proseka. Posmatrano u odnosu na januar prethodne godine, promet je blago porastao, za 2,3% u tekućim cenama.
Najveći rast prometa zabeležen je u sektoru hrane, pića i duvana, gde je rast u odnosu na prošlogodišnji nivo iznosio 6,6%. Kod neprehrambenih proizvoda rast je iznosio 5%, a promet kod motornih goriva zabeležio je pad od 12%. Najveći deo ovog pada je usled nižih cena naftnih derivata, koje su se značajano smanjile usled pandemije kada je, zbog raznih oblika ograničavanja kretanja, došlo do velikog i naglog smanjenja tražnje. Ali to se desilo tokom proleća, tako da se sadašnje niže cene još uvek porede sa prethodnim višim cenama pa otuda ovolika razlika u prometu, iako je potrošnja naftnih derivata u januaru ove godine bila gotovo na istom nivou kao i u januaru prethodne godine.
Tržište rada: bolje nego očekivano
U poslednjem kvartalu prethodne godine došlo je do manjih promena na tržištu rada u odnosu na prethodni kvartal: stopa nezaposlenosti iznosi 9,9% (što je rast od 0,9 procentnih poena) a stopa zaposlenosti 49,7% (pad od 0,2 pp). Ovo znači da je zaposlenih bilo manje za oko 15,700 ljudi, a nezaposlenih više za 29,000. Tačno polovina ovog rasta broja nezaposlenih potiče od ponašanja mladih (15-24 godina starosti) na tržištu rada pošto je veliki broj njih počeo da aktivno traži posao u ovom periodu, pa se sada računaju kao nezaposleni umesto kao neaktivni. Najveći broj izgubljenih radnih mesta zabeležen je u neformalnoj ekonomiji, što može biti posledica i njihovog sezonskog karaktera, naročito imajući u vidu da su sektori u kojima je izgubljeno najviše radnih mesta upravo poljoprivreda i građevina, sektori gde se smanjuje obim posla tokom zimskih meseci.
Zbog toga je najbolje porediti stanje sa situacijom iz prethodne godine: u odnosu na kraj 2019. godine bilo je 17,400 manje zaposlenih ali nije stanje bilo svuda isto: porastao je broj formalno zaposlenih za 14,600, a smanjio se broj onih u neformalnoj ekonomiji za oko 32,000 ljudi.
Uticaj pandemije virusa na tržište rada polako počinje da jenjava: ljudi koji su zbog pandemije bili izgubili posao prvobitno su otišli u neaktivnost jer tokom pandemije nisu tražili posao, a sada se ponovo vraćaju na tržište rada te stoga raste nezaposlenost. Takođe se smanjuje i broj radnika koji rade nepuno radno vreme ili koji rade od kuće – od kuće je radilo tek 9,2% radnika što je za 0,5 pp više nego u istom periodu 2019. godine. Izgleda da percepcija o tome da od kuće rade svi koji to i mogu, više ne stoji.
Kreditna aktivnost usporava
I pored nepovoljne ekonomske godine, ukupan nivo kredita privredi je porastao tokom 2020. godine, i to za 9,1% ili gotovo milijardu evra (114,4 milijardi dinara). U zadnjem kvartalu je rast kredita usporen jer je istekao poslednji moratorijum na otplatu kredita, pa su preduzeća počela sa vraćanjem dospelih kreditnih obaveza. Rast kredita tokom godine skoncentrisan je u kreditima za likvidnost i u investicionim kreditima (po 43% ukupnih novih plasmana), što je na prvi pogled ohrabrujuće. Sa druge strane, jedini sektori koji su zabeležili rast kredita u prethodnom kvartalu bili su sektor energetike i građevine, dok je u ostalim oblastima došlo do razduživanja, što nije dobar signal jer to znači smanjenje investicione aktivnosti.
Turizam i dalje u nokautu
Ova grana i dalje je u nokautu, sa brojem dolazaka od 60% i brojem noćenja od 65% u odnosu na isti period prethodne godine. Dok je pad domaćih turista, bilo meren dolascima bilo noćenjima, iznosio oko 10%, inostranih turista je i dalje mnogo manje, sa 25% ostvarenih dolazaka u januaru. Gradska mesta, prvenstveno Beograd, i dalje se ne oporavljaju, veliki pad je i kod banjskih mesta (tek 61% noćenja) pa čak i kod planinskih mesta iako je sezona u toku (77% noćenja). I najpopularnije zimske destinacije kao što su Zlatibor i Kopaonik imale su pad prometa, za 10% ili 25% respektivno.