Foto: iStock
Od borbe EU za uređenje onlajn prostora vrlo brzo se stiglo do ideja autokratske i populističke Poljske pa zatim i Mađarske, da se uvedu mehanizmi meke cenzure i mogućnost da sve što se objavi u onlajn prostoru završi na sudu.
Regulacija društvenih mreža u koju je odlučno krenula Evropska unija sa novim zakonima o digitalnim uslugama i tržištu, sa namerom da ograniči moć velikih kompanija koje stoje iza onlajn platformi i zaštiti prava građana na slobodu govora, privatnost i tržišne odnose, u nekim zemljama već se pretvara u sve suprotno od ove namere.
Kao što se uglavnom i desi sa mnogim pokušajima regulacije, oni režimi koji nisu tako demokratski i privrženi ideji slobode, nalaze način da zloupotrebe i podvrgnu zakone interesima državnog aparata.
Tako se od borbe EU za uređenje onlajn prostora vrlo brzo stiglo do ideja autokratske i populističke Poljske pa zatim i Mađarske, da se uvedu mehanizmi meke cenzure i mogućnost da sve što se objavi u onlajn prostoru završi na sudu.
Autoritarni duh koji provejava kroz ova nastojanja u Mađarskoj i Poljskoj verovatno je inspirisan neprikrivenom i oštrom cenzurom društvenih mreža kakva već postoji nešto dalje na istoku – u Rusiji.
Poljski model sudova za društvene mreže
Nakon što je Evropska unija objavila nacrte dva seta zakona kojima se uređuje digitalni prostor (o njima smo više pisali ovde), a koje treba da izglasaju i usvoje sve države članice kako bi garantovale građanima / korisnicima slobodu i zaštitu na onlajn platformama, jedna od država članica, istočno i autoritarno orjentisana Poljska otišla je korak dalje sa regulacijom.
Dok EU pokušava da nađe meru između regulacije i slobode, vlasti u Poljskoj osetile su ohrabrenje da na svoj način tumače i donose zakone koji su znatno restriktivniji od evropskih.
Poljska je, naime, sredinom decembra, par dana nakon što je EU objavila pomenute nacrte zakona, predstavila svoju verziju tog zakonodavstva. Pun naziv akta koji je predstavio poljski ministar pravde Zbignjev Žobro je „Zakon o slobodi izražavanja mišljenja i dostupnosti informacija na internetu“. Njime se planira uvođenje „suda za društvene mreže“ odnosno mogućnost da se građani žale sudskim putem na odluke društvenih mreža. U praksi bi to izgledo tako što, recimo, korisniku iz Poljske, Fejsbuk ili Tviter ukloni neki post zbog neprikladnog sadržaja / govora mržnje ili drugih kršenja uslova korišćenja, onda korisnik uloži žalbu toj društvenoj mreži, a platforme moraju da mu odgovore u roku od 24 sata. Ukoliko to ne učine, ili odgovore negativno, a građani i dalje smatraju da su im prekršena prava, imaju mogućnost da se, nakon isteka 48 sati od podnošenja žalbe, obrate državnom pravosudnom organu koji će odlučivati koja od dve strane je prekršila pravila – korisnici ili platforme. Pravosudni organi u Poljskoj će ovakve slučajeve procesuirati u skladu sa poljskom zakonodavstvom, a ne pravilima upotrebe koje propisuju same platforme. Dakle, ako se objavom nisu kršili poljski zakoni o slobodi govora i izražavanja, ali jesu pravila platforme, platforme će sudskom odlukom biti obavezne da ipak dozvole objavu. Ovako detaljna pravila deluju vrlo komplikovano za primenu u praksi, u tako kratkom roku i na toliko velikom broju korisnika što zvuči tehnički teško izvodljivo, pored toga se i previše zadire u autonomiju koju imaju same kompanije da odluče kakav sadržaje žele ili ne žele da se objavljuje na njihovim stranama.
Pored toga, propisuju se velike kazne ukoliko platforme ne ispoštuju odluku suda – kompanije iza društvenih mreža morale bi da plate i do 1,8 miliona dolara ukoliko ne postupe po odluci suda za objavu koja je predmet spora.
Vladajuća partija u Poljskoj „Pravo i pravda“ (PiS) sa posebnom pažnjom i brzinom istupila je u zaštitu bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa kada su mu ukinuti nalozi na svim društvenim mrežama. PiS, koja je inače po političkim stavovima bliska Trampu, očigledno se zabrinula da bi i njihovim političarima moglo da se desi isto, te su predstavili ovaj zakon kao nešto što će ih zaštiti upravo od onoga što se dogodilo nakon upada Trampovih pristalica u Kapitol.
Mađarska sledi, još nema reakcije EU
Ideju iz Poljske brzo su prihvatile i vlasti u, teritorijalno i po političkom uređenju njima bliskoj, Mađarskoj. Vlasti Mađarske takođe su objavile rat društvenim mrežama i „cenzuri“ tehnoloških giganata, stajući na stranu vlasti u Poljskoj, u odbranu Trampa i „slobode za konzervativce“, kako oni to tumače. Ministarka pravde Mađarske, Judit Varga, izjavila je da Vlada Viktora Orbana neće tolerisati napade na slobodu govora te da će slediti primer poljskog zakonodavstva.
Dok većina zapadnih zemalja Evrope pokušava da se brani od nasilja, ekstremizma i govora mržnje na društvenim mrežama zastupajući različite varijante samoregulacije, a kada to ne pomaže pribegava državnoj regulaciji, vlasti istočno-evropskih država otvoreno traže, pod krinkom slobode govora, prostor da izražavaju radikalne stavove.
Pitanje je kako će EU, čije su i Poljska i Mađarska članice, gledati na ovakva odstupanja od zakonodavstva o društvenim mrežama koje EU pokušava da promoviše. Ipak, gledajući i druge slučajeve u kojima evropske vlasti tolerišu ili se neuspešno bore sa autoritarnim strujama u ovim državama, čini se da bi restriktivni zakoni za cenzurisanje društvenih mreža u Poljskoj i Mađarskoj i mogli da stupe na snagu.
Paralelni onlajn svet u istočnom bloku
Režimi u zemljama nekadašnjeg istočnog bloka se za svoju nadmoć u onlajn prostoru ne bore samo restriktivnim i cenzorskim zakonima, već i suptilnijim metodama kao što je pravljenje paralelnih društvenih mreža koje su imitacija Fejsbuka, Instagrama, Tvitera u vlasništvu privatnih kompanija koje su u bliskim vezama sa vlastima tih zemalja, o čemu je pisao i Balkaninsight.
Tako Mađarska ima svoj Hundub a Poljska ima svoj Albicla, ali s obzirom na njihove očigledne veze sa režimom, ove platforme nisu širokom prihvaćene među građanima tih zemalja i u nekoj meri su postale predmet podsmeha.
Sa druge strane, pojava takvih konkurenata mejnstrim platformama kao što su Fejsbuk i Tviter može da dovede do opasnih društvenih polarizacija, kao što smo videli na primeru mreže Parler za koju se pročulo da uopšte postoji i da je stecište ekstremista, teoretičara zavere i kolevka radikalnih struja onda kada je takav govor „banovan“ na Fejsbuku i Tviteru, ukidanjem Trampovih naloga.
Ako se vratimo na dešavanja u istočnoj Evropi, videćemo da „paralelne“ društvene mreže kao pomenute u Poljskoj i Mađarskoj, itekako mogu da „zažive“ ako se ugledaju, na primer, na način na koji funkcioniše onlajn prostor u Rusiji.
Inspiracija za digitalnu represiju iz Rusije
Rusi imaju svoje verzije svih onlajn platformi koje su nama poznate – kod njih se najviše koriste platforme Vkontakte i Odnoklasinki, koje podsećaju na Fejsbuk, dok za dopisivanje imaju Telegram koji je kod nas počeo da dobija na popularnosti od kada je počelo masovno raseljavanje sa Whatsapp-a na druge platforme. Iako Fejsbuk, recimo, funkcioniše u Rusiji i treći je po popularnosti među sličnim mrežama, sa druge strane, LinkedIn potpuno je zabranjen u ovoj državi jer je u Rusiji protivzakonito čuvanje podataka državljana te zemlje van teritorije Rusije, na način na koji ih pomneuti LinkedIn skladišti.
Rusi su u pravljenju ove paralelne onlajn realnosti otišli korak dalje pa su napravili zaseban internet sistem, program Runet, koji može da funkcioniše potpuno nezavisno od globalne mreže. Dakle, ako bi nekim čudom internet u celom svetu „pao“, Rusi bi imali svoju mrežu. Kao što je slučaj i u Kini.
Ipak, i društvene mreže sa zapada nalaze put do korisnika u Rusiji, kao što je slučaj sa sve popularnijim TikTok-om, kome Rusi još uvek nisu stigli da naprave pandan. Ova mreža je zato neka vrsta prostora slobode za one demokratski orjentisane Ruse, koji je ovih dana masovno koriste za pozivanje na proteste za oslobađanje opozicionara Alekseja Navaljnog. Videvši na koji način se širi uticaj preko mreže koju ne mogu da kontrolišu, Rusi su u ovom slučaju pribegli merama represije i kazni za ovu mrežu ukoliko ne ukloni sporne sadržaje. Zvanični nadzorni organ Roskomnadzor je zahtevao da TikTok ukloni sve informacije u kojima se „podstiču maloletnici da krše zakon“ i upozorio je da će, u slučaju da se TikTok ili druge društvenih mreže ne budu pridržavale ove naredbe, biti novčano kažnjeni sa oko 40.000 evra.
Tanka linija između državne zaštite i kontrole
Iako u globalnom digitalnom prostoru postoji mnogo aktuelnih problema i pitanja kojima treba da se bavi pravo, politika i društvo u celini, iz pomenutih primera vidi se šta se dešava kada države osete mogućnost i prostor da preuzmu kontrolu.
Paternalizam kojim EU pokušava da „spasi“ svoje građane od „zlih velikih kompanija“ koje im ograničavaju slobodu izražavanja na platformama u vlasništvu tih kompanija, lako se pretvara u autoritarnu palicu kojom nedemokratske države pokušavaju da disciplinuju i građane i tržišne igrače.
Sa druge strane, primer i inspiraciju za zavođenje digitalne diktature im daju osvedočeni represivni režimi i njihov pogled na društvene mreže. Ovo nam pokazuje i da gvozdena zavesa sada razdvaja građane u onlajn prostoru.