Foto: iStock
Privatne apoteke su već godinama uključene u izdavanje lekova na recept preko zdravstvenog osiguranja, pa je u praksi u ovom najvažnijem segmentu za potrošače potpuno svejedno idu li u državnu ili privatnu apoteku da preuzmu terapiju.
Pre nekoliko meseci, iz gradske vlasti je najavljena moguća privatizacija Apoteka Beograd, lanca apoteka koji je od 2005. u vlasništvu Grada Beograda. Nakon toga je deo zainteresovane javnosti pokrenuo inicijativu da se od ove privatizacije odustane, organizujući se u inicijativu „Zaustavimo privatizaciju Apoteka Beograd“, a ove zahteve podržali su i neki sindikati.
Koji su argumenti za privatizaciju Apoteka Beograd i protiv nje? Dok je Goran Vesić izjavio da se privatizacija priprema zbog toga što Grad treba da se bavi komunalnim poslovima kao onime za šta je nadležan, predstavnici inicijative su naveli niz drugih razloga zašto bi od privatizacije trebalo odustati.
Načelno, državna intervencija (što se može sprovesti i vlasništvom nad preduzećima) pravda se ispravljanjem tržišnih grešaka – situacije u kojoj tržište ne može da, usled određenih preduslova, ispuni svoju ulogu koordinacije u proizvodnji i potrošnji na takav način da maksimizuje društveno blagostanje. U praksi, zato države grade mostove i puteve, organizuju vojsku i policiju itd. Ali ako nema neke tržišne greške – kao što su javna ili zajednička dobra, asimetrija informacija, prirodni monopol i slično, nema potrebe za državnom intervencijom. U slučaju Apoteka Beograd prilično je jasno da tržišnih grešaka nema, što se vidi i iz situacije da ovo preduzeće posluje na tržištu sa konkurencijom u vidu stotina malih apoteka i nekoliko većih apotekarskih lanaca.
Izdvojio sam argumente protiv privatizacije predstavnika „Inicijative“. Među njima se nigde se ni u naznakama ne pominju tržišne greške, ali se pominju neki drugi argumenti.
1. Zdravstvena kriza – sačuvati javno zdravstvo
Na prvom mestu argumenata protiv privatizacije se našla trenutna zdravstvena kriza: Apoteka Beograd bi trebalo da pomogne u tome da se njene posledice ublaže. Ali tu ostaje potpuno nejasno kakve veze imaju Apoteke Beograd sa lečenjem pacijenata na respiratorima od oboljenja Covid-19. Apoteke imaju važnu pomoćnu ulogu u sistemu javnog zdravlja, kao mesta gde se mogu nabaviti lekovi i druga medicinska sredstva, ali tu ulogu savršeno dobro ispunjavaju sve apoteke, bez obzira na to u kom su svojinskom statusu. Pogotovu što su privatne apoteke već godinama uključene u izdavanje lekova na recept preko zdravstvenog osiguranja, pa je u praksi u ovom najvažnijem segmentu za potrošače (ili pacijente) potpuno svejedno idu li u državnu ili privatnu apoteku da preuzmu terapiju. Niti ste maske i rukavice tokom vanrednog stanja mogli da kupite samo u državnim apotekama, već i u privatnim, osim onda kada je postojala nestašica početkom vanrednog stanja gde maski nije bilo ni u privatnim ni u državnim apotekama.
2. Apoteke Beograd regulišu cene lekova preko niskih marži
Tržište lekova visoko je regulisano, zbog mogućeg uticaja na javno zdravlje, i ne postavjaju se cene baš kako ko hoće. Prvu grupu lekova čine oni koje finansira zdravstveno osiguranje – „lekovi na recept“. Ove lekovi apotekama refundira RFZO, po određenoj ceni koja je ista za sve: apoteka dobija naknadu za prodaju u vidu određene marže. Drugu grupu lekova čine oni koji ne pokriva u potpunosti zdravstveno osiguranje – možete ih kupiti u apotekama, ali ne po nekoj slobodnoj ceni već se plaća participacija kao određeni udeo (npr 70% ili 80%) u pretnodno već procenjenoj ceni leka. Za sve ove lekove država je Uredbom o kriterijumima za formiranje cena lekova za upotrebu u humanoj medicini čiji je režim izdavanja na recept jasno propisala kako se formiraju cene na malo: na određenu veleprodajnu cenu dodaje se marža od 12% za one lekove koji se nalaze na Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog socijalnog osiguranja; dok je za one lekove van Liste marža obrnuta ceni leka, sa 25% za najjefitnije lekove (do 300 rsd) do 12% za one najskuplje (1800-8000 rsd; i sa maksimalnom maržom od 960 dinara).
Napokon, postoji i treća grupa medicinskih sredstava: oni koji se nalaze u slobodnoj prodaji. To su retko lekovi, a mnogo češće razni preparati kao vitaminski dodaci, kreme, šamponi, asepsol, maske, higijenska sredstva i tako dalje, i njihova cena nije ograničena od strane države. Prema tome, to što Apoteke Beograd možda imaju niže marže odnosi se samo na prodaju ovih medicinskih sredstava: u najvažnijem segmentu lekova cene i marže su već određene od strane države i to eventualna privatizacija neće promeniti.
Niže cene se u ovom segmentu mogu očekivati samo usled povećanja konkurencije. Ali imajući u vidu da konkurencija postoji i da je prilično žilava – u Beogradu se na svakih par stotina ili čak desetina metara može naići na apoteku, ne deluje verovatno da bi privatizacija Apoteka Beograd imala ikakvog uticaja na povećanje cena pa čak i u ovom manjem segmentu tržišta lekova gde cene nisu regulisane.
3. Apoteke posluju pozitivno
To da li Apoteke Beograd posluju pozitivno nije dobar argument protiv prodaje. Prvo, ako preduzeće posluje dobro i kreira profit, to će se odraziti u očekivanoj ceni prilikom prodaje – vrednost preduzeća upravo odgovara njegovoj mogućnosti da kreira profit, umanjeno za visinu dugovanja. Viši profit, znači i viša prodajna cena. Drugo, državno preduzeće koje uspešno posluje danas nema nikakve garancije da će uspešno poslovati i sutra. Neka promena na tržištu (pa bilo to i „samo“ navike potrošača) i sporost u prilagođavanju tim promenama, mogu vrlo lako i brzo da uspešno preduzeće pretvore u gubitaša. Privatizacija bi trebalo da preseče ovu mogućnost.
4. Apoteke imaju značajnu imovinu
Ovaj argument spada pod prethodni koji se tiče pozitivnog poslovanja. Ako preduzeće ima vrednu imovinu, to će se reflektovati u njegovoj konačnoj ceni. Ako budući vlasnik odluči da neke od objekata prenameni u nešto drugo, to može biti samo znak da se trenutno ovi objekti koriste na način koji ne maksimizuje društvenu korist od njih: ako neki objekat kao apoteka donosi profit od 1,000 evra a kafić 2,000 evra mesečno, onda je jasno da će nam svima biti bolje da tu bude kafić, a ne apoteka. Sve dok postoje druge apoteke, a njih u Beogradu stvarno ima puno, moći ćemo da nabavimo lekove koji su nam potrebni, a ova prenamena značiće i više prihoda od poreza za javne usluge (puteve, škole, bolnice).
5. Status i položaj zaposlenih će se promeniti
Plate zaposlenih u preduzeću i njihovi uslovi rada, iznad onoga što je propisano Zakonom o radu, ostaju u domenu dogovora između radnika i poslodavaca. Razumljiv je strah dela zaposlenih da to može dovesti do smanjenja broja radnika ili plata radi racionalizacije troškova, ali to samo znači da su oni do sada uživali bolje uslove rada po tim parametrima u odnosu na svoje kolege u drugim apotekama, pa je borba protiv privatizacije samo borba za zadržavanje privilegovanog statusa.
Očuvati transparentnost i konkurenciju
Ova lista argumenata protiv privatizacije koje je izneo predstavnik „Inicijative“ prilično je mršava, a sami argumenti prilično su slabi. Međrutim, postoje neke stvari oko kojih bi trebalo da razmislimo. Prvi jeste da li bi potencijalna privatizacija bila poštena i transparentna: dosadašnje ponašanje gradske vlasti vezano za učešće javnosti u procesu privatizacije do sada ne unosi nam poverenje da će ovaj proces da bude dobro organizovan, javan i pošten. Onda se postavlja pitanje da li je i loša privatizacija (nameštena unapred poznatom kupcu, po nižoj ceni od potencijalne) bolja od nikakve privatizacije? Ne nužno, ali ovaj argument nije od velike pomoći, jer implicira da nikada ni u jednoj zemlji nije trebalo izvršiti privatizaciju jer je uvek moguće njeno nameštanje od strane vlasti. Ali bi svakako trebalo insistirati na javnoj prodaji i procesima koji bi smanjili mogućnost uticaja spoljnih interesa na proces privatizacije.
Druga važna tema jeste pitanje tržišnog udela: ako neki od velikih lanaca apoteka kupi Apoteke Beograd, da li će mu ti omogućiti veliki uticaj na tržište maloprodaje lekova i, shodno tome, povećanje cena? Videli smo da je veliki deo tržišta lekova regulisan jer država kontroliše cene lekova koji se izdaju preko recepta, te ovo može da važi samo za ona medicinska sredstva u slobodnoj prodaji. Ali i ovo nije dovoljno dobar argument protiv prodaje: Apoteke Beograd imaju samo 124 apoteke u gradu sa 1,6 miliona stanovnika što znači samo nekoliko apoteka po opštini, pa njihova prodaja teško da može da promeni postojeću sliku gde apoteka ima skoro na svakom ćošku. I ovo može da se izbegne ako bi se prodavale pojedinačne apoteke ili ako bi se preduzeće podelilo na nekoliko manjih, pa onda tako, na primer, prodala četiri lanca sa po 30 apoteka umesto jedan sa njih 124. Ovo bi omogućilo i veću konkurenciju pošto bi veći broj kompanija ispunio uslove prodaje, što bi značilo i višu postignutu cenu.