Mesečni ekonomski skener

Glavni urednik Talasa

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

 

 Mesečni ekonomski skener za decembar možete poslušati ovde: 

 

Industrijska proizvodnja i izvoz su značajno ubrzali tokom decembra; zaposlenost tokom poslednjeg kvartala je porasla, a projekcije ekonomskih kretanja za celu 2020. godinu su mnogo optimističnije nego pre samo par meseci.

 

Ekonomska kretanja u 2020: pad od 1,1%

Republički zavod za statistiku je izbacio preliminarne procene o ekonomskim kretanjima u prethodnoj godini. Prema njihovim podacima, stanje ne deluje toliko crno: ukupna ekonomska aktivnost tokom godine zabeležila je pad od 1,1%.

Ovo jeste jedan od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, ali je on posledica, ne samo ekonomske politike Vlade (za sada je podeljeno dva paketa pomoći privredi, uz treći koji se najavljuje ovih dana) već prvenstveno strukture privrede, ali i malo sreće. U strukturi naše privrede relativno veliko učešće imaju poljoprivreda i sa njom povezana prehrambena industrija za kojima nije smanjena potreba tokom krize. Malo učešće imaju turizam, koji je bio najviše pogođen restrikcijama kretanja, kao i industrije sa visokom dodatom vrednošću za kojima pada tražnja tokom krize (kao što je, na primer, automobilska industrija). Sreća se uglavnom ogledala u dobroj poljoprivrednoj sezoni, sa rastom fizičke proizvodnje od 4,4% što je imali direktan uticaj od oko 0,4% BDP-a. Drugi srećni efekat bio je prebacivanje turizma; zatvaranje grčke granice tokom leta navelo je veliki broj nas da letujemo u Srbiji, po banjama i planinama koje do tada nisu imale pune kapacitete. Kako se u platnom bilansu potrošnja na turističke usluge u inostranstvu knjiži kao uvoz, a u obračun BDP-a ulazi razlika izvoza i uvoza, ovo smanjenje putovanja u inostranstvo je direktno doprinelo smanjenju pada ekonomije za još jedan procentni poen. Bez preusmeravanja turizma i dobre poljoprivredne sezone, ekonomski pad bio bi dublji za oko 1,4% i iznosio bi oko 2,5% umesto procenjenih 1,1%.

 

Industrijska proizvodnja i izvoz nastavljaju rast

Industrijska proizvodnja tokom decembra je porasla za oko 6,5% u odnosu na novembar. Povećana je proizvodnja duvanske, farmaceutske i tekstilne industrije, kao i metalskih proizvoda i elektronike, dok je smanjenje zabeleženo u prehrambenoj, odevnoj i gumarskoj industriji. Proizvodnja prerađivačke industrije tokom decembra napokon je dostigla nivo sa početka godine, pre vanrednog stanja i prelivanja pandemije na Srbiju. Industrijska proizvodnja je krajem decembra dostigla svoj iznos iz 2019. i čak ga je, doduše jedva vidljivo, i prevazišla (0,1%).

Izvoz je nastavio sa rastom i tokom decembra, dostigavši 1,57 milijardi evra (u odnosu na 1,35 milijardi iz prethodne godine). Uvoz je i dalje bio niži za 160 miliona tokom decembra 2020. u odnosu na 2019. godinu. Ukupan izvoz tokom godine bio je niži za 485 miliona evra (ili 1% BDP-a) u odnosu na pretkriznu godinu, što je smanjenje od 2,8%. Uvoz je istovremeno smanjen za 918 miliona evra ili za 3,8%. Dok je uvoz robe široke potrošnje porastao (trajne za  4%, a netrajne za 10%) do pada je prvenstveno došlo kod energije, što se uglavnom odnosi na niže cene nafte koju dominantno uvozimo.

 

Turizam još uvek najslabija tačka

U decembru je broj dolazaka turista iznosio samo trećinu prošlogodišnjeg, a broj noćenja 40%. Stanje je nešto bolje kada se pogleda cela godina, pošto je od januara do decembra broj dolazaka turista iznosio 49% nivoa iz 2019, a broj noćenja 65% datog nivoa. Noćenja stranih turista manja su od trećine prošlogodišnjeg nivoa, što govori o dubini pada koji nije mogao da izvuče ni relativno bolji rezultat domaćih turista, od kojih su prvenstveno profitirala banjska i planinka mesta, dok su Beograd i Novi Sad bili najviše pogođeni pošto su i bili najviše okrenuti inostranim turistima.

 

Tržište rada beleži rast zaposlenosti

Registrovana zaposlenost na kraju 2020. godine je povećana za 28.000 radnika u odnosu na prethodni kvartal (jul-septembar), i za čak 50.000 ljudi u odnosu na isti period prošle godine, i iznosila je preko 2.250.000 ljudi. Za oko 10.000 ljudi je smanjen broj radnika koji nisu bili u radnom odnosu (privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu itd.) što ukazuje i na određeno povećanje kvaliteta radnih mesta. Po delatnostima, najveći porast radnika zabeležen je u rudarstvu (10%), potom građevini (7%) i prerađivačkoj industriji (4%). Međutim, zbog njenog značaja, ovo znači porast od gotovo 20.000 radnika u prerađivačkoj industriji, od čega se gotovo 15.000 odnosi na sektor proizvodnje motornih vozila i prikolica, odnosno na fabrike automobilskih delova. Čak su i sektori teško pogođeni pandemijom, kao što su usluge saobraćaja i skladištenja ili smeštaja i ishrane zabeležili rast broja zaposlenosti. Jedini izuzetak su pomoćne kancelarijske delatnosti kao i agencije u oblasti zapošljavanja.

 

Ima li mesta za optimizam?

Vlada je budžet za 2021. koncipirala na osnovu projekcije ekonomskog rasta od 6%. Da li je moguće da imamo visok rast tokom ove godine – ostaje prilično upitno. Prvo, osnovica iz prošle godine sa kojom krećemo nešto je niža nego što smo to prethodno očekivali; drugo, industrijska proizvodnja blago stagnira i imali smo dobru poljoprivrednu sezonu. Nije jasno kakva će situacija biti kod naših najvećih trgovinskih partnera, tačnije da li će tamo doći do poboljšanja epidemiološke situacije, što može da ima negativan uticaj na naš izvoz, ali i na strane investicije u zemlju.

 

Pročitajte i: