Foto: iStock
Stabilizacija stranaka desnog centra u Evropi i jačanje zelenih partija u Zapadnoj Evropi, nameću i šire pitanje. Da li je austrijski model vlasti budućnost Evrope?
Pre oko godinu dana, austrijski novi-stari kancelar Sebastijan Kurc, predstavio je svoju novu vladajuću koaliciju i njen budući program. U perfektno skrojenom odelu i sa modernim brendingom, artikulisano je iznosio programske crte, verovatno detaljno proverene u fokus grupama. Nije delovalo da uprkos robotskoj uvežbanosti njenog predstavljanja, koalicija Narodne partije Austrije i Zelenih može funkcionisati.
Partijski programi su bili prilično različiti, a stranke su po pitanju imigracije ili odnosa prema energetici imale potpuno različite vizije. Međutim, politika kao veština mogućeg i lobiranje austrijskog zelenog predsednika Aleksandra van der Belena, doneli su u praksi neobičnu vlast u ovoj alpskoj državi.
Godinu i mesec dana nakon ovog eksperimenta, deluje da ova vlada ipak može funkcionisati. I Austrijska narodna partija i Austrijska zelena partija u anketama stoje na istim, solidnim, rejtinzima. Zelena partija nalazi se neretko i na istorijskim maksimumima podrške. Sa druge strane, stabilizacija stranaka desnog centra u Evropi i jačanje zelenih partija u Zapadnoj Evropi, nameću i šire pitanje. Da li je austrijski model vlasti budućnost Evrope?
Šta ovaj miks podrazumeva?
Sa jedne strane, austrijski narodnjaci su konzervativna partija koja svoju podršku crpi od strane vlasnika malih biznisa, velikih kompanija i provincijalnih glasača. S obzirom da je Austrija jedna od najruralnijih država Zapada, uz jaku privredu, narodnjaci su prirodno istorijski bili i ostali moćna politička snaga. Osim ekonomske politike u korist biznis i poljoprivredničke glasačke baze, ova partija je i udesno po kulturološkim pitanjima.
Na drugoj strani, zeleni predstavljaju snagu koja zastupa urbane glasače i koja svoj glasački potencijal većinski crpi od strane stanovnika Beča i pokrajine Foralerberg. Ciljna grupa ove stranke su visokobrazovani, manjine i mladi. Kao svoju centralnu temu oni biraju ekologiju, kao i čitav niz kulturološki levih pitanja poput feminizma ili manjinskih prava.
Koalicija ove dve stranke na vlasti podrazumeva čudan spoj velikog paketa smanjenja poreza pojedincima i preduzećima, sa obećanjem da će Austrija proizvoditi 100% električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine. Program vlade podrazumeva i jeftiniji gradski prevoz, ali i zabranu da se devojčice u školama prekrivaju islamskim maramama.
Koliko god delovalo nespojivo u koaliciji, pojedinačne pozicije ove dve partije nisu slučajnost.
Evropske grupe birača
U poslednjih 30 godina, u evropskim državama koje nikada nisu imale socijalistički poredak, razvile su se identične dve velike grupacije birača. Ove grupacije birača imaju različite vrednosti, koje se prvenstveno oslikavaju kroz suportan pogled na budućnost i svoje mesto u društvu u kom žive.
Prva grupacija glasača obuhvata brojnu populaciju velikih urbanih sredina. Ovo stanovništvo je u proseku mlađe, heterogenijeg etničkog porekla, obrazovanije, liberalnije i bolje adaptirano na postindustrijsku ekonomiju 21. veka. Pripadnici ove grupe glasača smatraju stanje životne sredine centralnim pitanjem, a identitetski i kulturološki su kosmopolitskog duha. Ova grupacija je i po svojoj strukturi više ženska, nego muška.
Na drugoj strani, nalazi se grupacija glasača koja većinski nastanjuje manje gradove i ruralne zone. Ovo stanovništvo je u proseku starije, pripada većinskoj domicilnoj etničkoj grupaciji i religiji, u proseku je manje obrazovano, konzervativnije je i manje prilagođeno novim tehnologijama i globalno povezanoj privredi. Ovi glasači su više posvećeni lokalnoj zajednici, parohijalnog duha i generalno skeptični u odnosu na savremene trendove u kulturi i ekonomiji. Pripadnici ove grupe glasača su po strukturi više muškarci nego žene.
Sličan birački obrazac javlja se u različitim evropskim državama, od Nemačke i Austrije, preko Francuske i Italije, do Ujedinjenog Kraljevstva i Holandije. U kontekstu evropske politike, deluje da ove obrasce nove podele birača partije još ne pogađaju najbolje, osim u nekoliko slučajeva. Jedan od takvih slučajeva je svakako i austrijski.
Kakve će se stranke formirati
Prvu koaliciju urbanih, liberalnih, etnički heterogenih i mlađih birača, teško će u budućnosti moći da pridobije neko ko ne adresira pitanje klimatskih promena ili ko je previše kulturološki desničar. Na ovom terenu evropski zeleni imaju prirodnu prednost, koju sve više koriste širom Zapada, kao i u Austriji.
Dok su to ranije činile socijaldemokratske stranke, danas im to sve teže ide. Njihova tradicionalna baza, podeljena je u prethodnih 30 godina. Urbani i progresivni deo glasača socijaldemokrata danas pripada prvoj koaliciji birača, dok radnička baza stare levice danas više pripada drugoj koaliciji. U takvoj oštroj podeli, socijaldemokrate sve teže balansiraju i politički krvare na oba fronta.
Na drugoj strani, strahove starijeg i lošije prilagođenog dela društva, do sada su uspešno adresirali desni populisti. Međutim, primer Sebastijana Kurca je pokazao da to može raditi uspešno i establišment partija desnog centra, bez retorskog šovinizma i estradnog populizma. U slučaju da strahovi druge koalicije birača, u odnosu na globalizaciju, multikulturalizam ili tehnološku revoluciju ne budu adresirani, rezultat je po prirodi eksponencijalan rast reakcionarne ekstremne desnice u tom društvu.
Da li ovakve vlasti predstavljaju budućnost?
S obzirom da evropskim javnim mnjenjem dominira pitanje koronavirusa, birači nisu naročito zainteresovani za ekspresnu promenu vlasti. Iz tog razloga, možda je trenutna podrška oba koaliciona partnera u austrijskoj vlasti tek privremeno stabilna. To ne znači da slične koalicione vlade, ne bi mogle uskoro da se pojave u drugim državama Zapadne Evrope, poput Holandije ili Nemačke.
Bilo da konkretna vlast izdrži ceo mandat ili ne, političko pozicioniranje navedenih partija može biti prozor u budućnost evropske politike. Kada se radi o identičnim državama u Evropskoj uniji, može se očekivati sličan razvoj događaja.
Savremena evropska desnica, poput ove u Austriji, može biti uspešna ako dobro izbalansira interese bogatije baze i adresiranje strahova manje prilagođenih delova populacije. Sa druge strane, leve progresivne snage najbolje će prolaziti kao “lubenice”, ako su spolja zelene, a iznutra crvene. Progresivne ideje imaće najveću šansu da prođu među biračima u okviru šireg zelenog paketa, nego u okviru klasičnog levičarskog.
Da li će kao u austrijskom modelu ove dve snage u budućnosti Evrope nužno sarađivati? Nekada da, nekada ne, u zavisnosti od konteksta. Međutim, sada deluje kao vrlo jasno da će težiti političkom pozicioniranju poput svojih austrijskih kolega, jer ono trenutno pokazuje uspeh.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Programski direktor Novog trećeg puta