Aleksandra Popović

Novinarka dnevnog lista "Danas"

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

Vakcina kao sredstvo masovne imunizacije i prevencije zaraznih bolesti, osim što spašava živote, danas je, posebno u Srbiji, postala sredstvo političkog marketinga. 

 

Gledajući politizaciju vakcinacije koja kod nas iz dana u dan dobija sve veće razmere, možemo se zapitati ko su danas antivakseri na političkoj sceni Srbije i gde se nalaze partije na političkom spektru a gde na „vakserskom“ spektru? 

Od kada je zvanično proglašena epidemija korona virusa u Srbiji pre skoro godinu dana, do danas kada se uveliko vrši masovna vakcinacija građana protiv novogo virusa, stranke i političari opozicije prešli su dug put formiranja i izražavanja stavova prema vakcini kao rešenju pandemije. 

Nedavno objavljeno istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) pokazuje da je po pitanju vakcina Srbija podeljena na trećine: otprilike po toliko ljudi svakako želi da se vakciniše (32,4%), kaže da će razmisliti i pričekati (37,8%) i odbija vakcinaciju (27,1%). Kao komentar uz istraživanje navodi se i da je ovo pitanje poput referenduma o vladavini predsednika Aleksandra Vučića. Među simpatizerima vlasti spremnost na vakcinaciju je čak četiri puta viša u odnosu na one koji su za smenu vlasti (53,1 prema 13,1 odsto), dok je apsolutno protivljenje vakcini tri i po puta ređe izraženo (12,8 naspram 44,3).

 

Sredstvo zdravstvene zaštite i političke promocije

Vakcina kao sredstvo masovne imunizacije i prevencije zaraznih bolesti, osim što spašava živote, danas je, posebno u Srbiji, postala sredstvo političkog marketinga. 

U središtu te marketinške naracije je isticanje zasluga vlasti za to što smo treći u svetu po broju vakcinisanih, zanemarujući pritom propuste u organizaciji i prioritizaciji ugroženih grupa za vakcinisanje, što imamo najširu lepezu različitih vakcina, što nam prijateljske države daju velike doze. 

Sloboda izbora koja nam je data u pogledu proizvođača i tipa vakcine koju ćemo primiti pretvorila se u političko lobiranje za kineski, ruski ili zapadni uticaj. Izražavanje afiniteta prema sredstvu prevencije zaraze koja već čitavu godinu drma svet, u Srbiji se svodi na to da li ste za leve ili desne. 

S tim što situacija postaje komplikovanija kada shvatite da ni levi ni desni nisu baš na onim pozicijama na kojima biste ih očekivali spram toga da li su „vakseri“ ili „antivakseri“. Njihovo vaksersko opredeljenje zapravo zavisi najviše od toga koliko su bliski vlasti.

A vakcina i u njihovim rukama prvenstveno je sredstvo političke borbe. 

 

Podrži Talas 

Podrži Talas

 

Krajnja desnica u raskoraku sa sopstvenim stavovima

Tako imamo neke političke grupacije i partije koji se ideološki oduvek svrstavaju na krajnju desnicu – od Miše Vacića i srpskih radikala od kojih bismo očekivali izrazito antivaksersko opredeljenje, jer su i prema nekim ranijim podelama za i protiv vakcina, bili bliži antivakserskom stavu. 

Ipak, čini se da njihova, često negirana a vrlo očigledna, bliskost sa vladajućim režimom, koji sprovodi vakcinaciju i koristi je za svoju promociju, daje rezultate. Tako i oni prikazuju pitome stavove po pitanju toga da li treba ubrizgati cepivo u srpsku krv. Nisu ni najglasniji zagovornici različitih teorija zavere koje prate vakcinaciju kao što bi se od njih očekivalo. 

Miša Vacić, vođa Srpske desnice, pozvan u jednu emisiju na nacionalnoj televiziji da komentariše pitanje vakcinacije (?!) objasnio je svoj stav – on je za rusku vakcinu jer je ona jedino pouzdana, ali niko ne sme da nas primorava na vakcinaciju. Dakle, Miša Vacić ovde je branitelj slobode izbora i ljudskih prava, ali dokle god je to pod okriljem Rusije. 

Srpska radikalna stranka nastupa sa sličnim stavom ali drugačijim obrazloženjem – oni najviše kritikuju Fajzerove i moderna vakcine – šireći strah od nove i neispitane tehnologije po kojoj rade. Ipak, ovi njihovi stavovi prilično su tihi u odnosu na neke druge teme i teorije zavere koje su mnogo glasnije promovisali.

 

Antivakserski pokret kao posebna politička struja

Antivakserski pokret, odnosno političke grupacije koje su nastale na talasu narastajućeg nepoverenja i sumnje prema vakcinama, izdvajaju se kao posebna struja, različita od tradicionalnih političkih stranaka koje imaju svoje, koliko – toliko formulisane programe, te se mogu svrstati na spektar od levih do desnih. Tu se uglavnom u prvi plan ističe pokret „Živim za Srbiju“ koji vodi Jovana Stojković, doktorka koja se zbog ovih stavova našla i pred sudom časti Lekarske komore Srbije, bivša članica Dveri. Tu se pojavljuju i ekstremne grupacije kao što je Levijatan. 

Anitvaks pokret koji vuče tradiciju još od protivljenja i širenja histerije protiv MMR vakcina i dovođenja u vezu sa autizmom kod dece koja su vakcinisana, sada je dobio nove teme za teorije zavere, ali na sreću ne dobijaju mnogo pažnje u javnosti usled toga što sada svaka politička opcija ima stav o vakcinama. 

Antivakseri: od kada postoje i zašto im popularnost raste?

 

Populisti najviše kritikuju vakcinu 

Među onima koji su najviše „profitirali“ u političkom smislu, skokom rejtinga, od narastajuće skepse prema vakcinama i sklonosti teorijama zavere je i pokret Dosta je bilo. Oni se već nekoliko godina sve više prepoznaju po antivakserskim stavovima, iako sada tvrde da nikada nisu bili protivnici vakcina, već zagovornici njihove strožije kontrole, kako su to nedavno objasnili. 

Ipak, do skoro su pričali znatno radikalnije, kritikovali sve vakcine, počev od „onih zapadnih“, ali i tada pokušavajući da se ograde da oni nisu antivaskeri. 

Zapravo, politika DJB je u ovom smislu najkonzistentnija, čak i ako pogledamo ublažavanje i relativizaciju sopstvenih izjava koju pokušavaju da sprovedu. Oni već neko vreme skupljaju poene na širenju straha i skepse prema nauci pa i svemu postojećem, mešajući antiglobalističke stavove i protekcionizam u to. Kritika vakcina nekako je logičan nastavak njihovog narativa. 

SASA RADULOVIC

„Nikada nisam bio antivakser. Bio sam odlučni pristalica vakcina kada su urađene u pravim uslovima, što…

Posted by Dosta je bilo – Obrenovac on Thursday, December 24, 2020

 

Kako kritikovati vlast a ne biti antivakser? 

Veći deo opozicije, posebno onaj njen građanski, socijal-demokratski deo ili takozvana „bojkot“ opozicija koja sebe voli da naziva pravom opozicijom uglavnom se svrstava u umerene struje kada je vakcinacija u pitanju. Oni ne žele da se prikažu kao „antivakseri“; pokušavaju da odmere svoje izjave kako ne bi otišle u tom pravcu a oni nepovratno bili svrstani među teoretičare zavere, promotere nadrilekarstva i nenaučnog mišljenja. Ipak pokušavaju da poentiraju sa nekom kritikom jer od njih se očekuje da kritikuju sve što vlast radi. Tako se od njih najčešće može čuti da se treba vakcinisati, ali da su „zapadne“ vakcine možda malo bolje i pouzdanije, da ne treba da dozvolimo da se vakcine na nama ispituju i po još neka kritika usmerena ka vladajućoj strukturi. 

U smislu političkog marketinga ovo je za njih najnezahvalnije pitanje jer ne mogu da skupe mnogo političkih poena, barem onih kratkoročnih, u trenutku kada veći deo prosečnog biračkog tela očekuje, pa i sam poseduje, ostrašćene i neumerene stavove prema vakcinaciji. 

 

Politika ispred zdravlja i nauke

Ono što će svi kritičari vakcina ali ne i antivakseri, dakle ove umerenije struje koje ističu jednu vakcinu kao jedino delotvornu, naći kao zajedničko jeste isticanje da oni nisu nužno protiv vakcina ali da izražavaju sumnju prema svim delovima procesa nabavke, provere, distribucije vakcine pa i njenog kvaliteta. Dakle, njihova poruka je da vakcine po sebi nisu loše ali da vlastima u Srbiji ne treba verovati, čak ni kad darove (vakcine) nose. 

Sa druge strane, videli smo i napade na pojedine javne ličnosti, koje se uobičajeno svrstavaju među kritičare i protivnike režima, a primili su vakcinu. Politizacija je donela to da se ti ljudi targetiraju i optužuju za podršku režimu. Njihov izbor da zašitite sopstveno zdravlje, pa i pokušaj da promovišu naučni pogled na vakcinu, pretvoren je u ništa drugo do politčko pitanje.