Gde je nestala obećana gondola Ušće-Kalemegdan?
Dragomir Lukić

Dipl. inž. saobraćaja Odbor za saobraćaj Pokret slobodna Srbija

Vreme čitanja: 8 minuta

Foto: Emirates Air Line towers, Wikimedia commons / Nick Cooper

Podaci govore da gondola Ušće-Kalemegdan neće biti ni urbana ni turistička, kao i da se novac uložen u njenu izgradnju neće vratiti, dok je skoro sigurno da će morati iz budžeta da se nadoknađuju troškovi njenog rada i održavanja.

 

Kako je poslednjih dana u medijima aktuelna tema puštanja u rad kabinske žičare/gondole na Zlatiboru, čijem otvaranju je prisustvovao i predsednik države Aleksandar Vučić, važno je ukazati na sporne tačke planiranog projekta izgradnje gondole u Beogradu. Posebno zato što je, nakon Vučićeve posete Zlatiboru, njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević istakla da se „Vučić raduje gondoli na Kalemegdanu. (…) Niko ga neće sprečiti da i taj projekat završi“. Pa da vidimo šta ga je do sada u tome sprečavalo.

Kabinska žičara kao prevozno sredstvo je prvobitno bila namenjena prevozu lica i stvari u planinskim i drugim teško pristupačnim krajevima koji su zbog konfiguracije terena imali slabe saobraćajne veze sa svojom okolinom. Danas su kabinske žičare svoju primenu našle i tamo gde je to, u odnosu na druge vidove prevoza, i ekonomski opravdano. Po mestu i ulozi, kabinske žičare mogu biti „urbane“ kada se koriste za prevoz lica i stvari u naseljenim mestima ili između njih, „turističke“ za prevoz turista do turističkih destinacija i turističkih znamenitosti, a mogu biti i „mešovite“ dakle i urbane i turističke.

 

Najpoznatije kabinske žičare na svetu i njihove posebnosti

Najpoznatija urbana kabinska žičara, tačnije mreža deset kabinskih žičara je Mi Teleferico, La Paz, koja omogućava prevoz putnika između centra La Paza koji je na 3.640m i okolnih naselja od kojih je najveće El Alto na visini 4.150m i od centra mesta udaljeno 11km. Kapacitet mreže kabinskih žičara Mi Teleferico je 18.000 putnika na sat i najviše je koriste stanovnici okolnih naselja koji dolaze u La Paz zbog posla, škole, lekara, itd., a u zadnje vreme je posebno popularna kod turista zahvaljujući fantastičnom pogledu na snežne Ande. I kabinska žičara koja povezuje dva ostrva; Hon Thom i Phu Quoc u Vijetnamu ima, kako urbanu, tako i turističku funkciju, a dugačka je 7,9km i to je najduža „morska“ kabinska žičara na svetu.

Jedna od najpoznatijih i najstarijih turističkih kabinskih žičara je Sugarloaf, Rio de Janeiro, izgrađena je 1912. i do danas je prevezla preko 40 miliona putnika. Pored prevoza turista, kabinska žičara Sugarloaf je imala i više „zapaženih“ uloga u filmovima, pa su se tako 1979. na jednoj od kabina, a u filmu „Moonraker“ borili James Bond (Roger Moore) i metal-zubati Jaws (Richard Kiel). Inače do vrha Sugarloaf (396mnv) su dve kabinske žičare i vožnja svake od njih traje 3′, a polasci su na svakih 20′. Kabinska žičara Peak2Peak, Canada je jedina na svetu koja direktno povezuje dva planinska vrha, pa i leti i zimi prevozi turiste. Dugačka je 4,4km i „drži“ dva svetska rekorda i to: da je slobodan raspon između dva noseća stuba 3.030m, kao i da su kabine u najnižoj tački udaljene od površine zemlje 436m.

Podrži Talas

Podrži Talas

Da li je gondola u Beogradu saobraćajno i ekonomski isplativa?

Pogledajmo sada da li bi izgradnja kabinske žičare/gondole Ušće-Kalemegdan bila saobraćajno i ekonomski opravdana. Naime, kriterijum opravdanosti izgradnje kabinske žičare između dve tačke je, da između tih tačaka nema alternativnog prevoza putnika ili da je taj prevoz dosta otežan. Pošto je u dokumentu „Plan detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan-Ušće“ zapisano: „Stanice gondole locirati u neposrednoj blizini terminusa i stajališta javnog prevoza“, stanica Ušće će biti locirana oko 50m od stajališta javnog prevoza autobusa br.15, 43 i 84, dok će stanica Kalemegdan od stajališta javnog prevoza tramvaja br. 2 i 11 biti udaljena oko 150 m. Sve te linije javnog prevoza imaju zajedničko stajalište: Brankov most, pa bi putnici mogli da prelaze sa autobusa na tramvaj i obrnuto. Dakle, pošto postoji javni prevoz između Ušća i Kalemegdana, saobraćajna opravdanost izgradnje kabinske žičare/gondole Kalemegdan–Ušće je već pod velikim znakom pitanja.

Da bismo proverili ekonomsku opravdanost izgradnje gondole Ušće-Kalemegdan trebalo je u Studiji opravdanosti pregledati finansijsku i turističku analizu, pa pođimo redom. U tim analizama piše: da će Beograd u 2018. posetiti 1,1 miliona turista, kao i da će njih 70%, tačnije 770.000 turista kupiti kartu za vožnju. Pored toga piše i da se predviđa, da će od oko 1,7 miliona stanovnika Beograda, njih 41% biti putnici kabinske žičare i to, njih 377.254 sa po dve vožnje godišnje, dakle 754.508 vožnji, kao i da će 293.622 stanovnika imati po jednu vožnju godišnje. Tako bi stanovnici Beograda imali 1.048.130 vožnji i kada se doda i 770.000 vožnji koje bi imali turisti, dolazimo do podatka, da bi u godini dana bilo prodato preko 1,8 miliona karata i to od populacije od 2,8 miliona potencijalnih korisnika kabinske žičare (1,7 mil. stanovnici  + 1,1 mil. turisti). Pored toga, u finansijskoj analizi piše: da će se novac – 15 miliona evra, uložen u izgradnju kabinske žičare/gondole Ušće-Kalemegdan vratiti za šest godina.

Ako pretpostavimo da će radno vreme gondole Ušće-Kalemegdan biti 08-22h, dakle 14 sati dnevno i 365 dana u godini, dolazimo do podatka, da će svakog minuta morati da se prodaje šest karata, da bi se u godini dana prodalo preko 1,8 miliona karata. U Studiji opravdanosti izgradnje, pomenuta je i kabinska žičara Emirates Air Line u Londonu, koji godišnje poseti oko 30 miliona turista i koji ima oko 9 miliona stanovnika, a kabinska žičara Emirates Air Line u godini dana ima oko 1,3 miliona putnika. Dakle, London ima 14 puta više potencijalnih putnika od Beograda, a kabinska žičara Emirates Air Line za godinu dana preveze za 40% manje putnika od broja putnika koje gondoli Ušće-Kalemegdan predviđa Studija izvodljivosti izgradnje. I ne samo to, kabinska žičara Emirates Air Line povezuje centar Londona i poluostrvo Greenwich na kome se nalazi jedan od najvećih prodajno-zabavnih centara u Evropi; „O2“, koga godišnje poseti preko 5 miliona posetilaca. Zato nije ni čudo, da su skoro 90% putnika kabinske žičare posetioci „O2“ i tamo zaposleni, a samo oko 10% turisti koji posećuju London.

 

Investicija koja će zahtevati još novca iz budžeta

Napred navedeni podaci govore, da gondola Ušće-Kalemegdan neće biti ni urbana ni turistička, kao i da se novac uložen u njenu izgradnju neće vratiti, dok je skoro sigurno da će morati iz budžeta da se nadoknađuju troškovi njenog rada i održavanja. Sve to, a i više od toga je bilo rečeno na Javnoj sednici Komisije za planove Skupštine grada Beograda, ali su nadležni „bili gluvi“ i doneli odluku, da se izgradi kabinska žičara/gondola Ušće-Kalemegdan.

Tu odluka su javnosti saopštili kandidati za odbornike u Skupštini grada Beograda Zoran Radojičić i Siniša Mali, prvi i treći sa izborne liste „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“ koji su 31.01.2018. u okviru predizborne kampanje izbora za Skupštinu grada Beograda izjavili, a preneli mediji: „Žičara koja će gondolom povezati Kalemegdan i park Ušće biće završena iduće (2019.) godine“, da bi tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali na to dodao: „Da će izgradnja žičare početi najkasnije do kraja (2018.) godine i da će radovi trajati do 10 meseci.“ Nastavak tog njihovog „obećanja“ građanima Beograda sledio je 01.10.2018. kada je, kako su izvestili mediji: „u Skupštini grada Beograda potpisan sporazum o izgradnji gondole u Beogradu u vrednosti od 15 miliona evra koja će spajati Kalemegdan i park Ušće, a planirano je da bude završena do kraja sledeće (2019.) godine. Sporazum su potpisali ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor JP „Skijališta Srbije“ Dejan Ćika.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je u izjavi medijima 03.12.2018. „potvrdio da su stigle dve ponude za izgradnju gondole od Ušća do Kalemegdana, projekta koji je procenjen na 1,8 milijardi dinara“. Pri tome je Radojičić dodao: „Prema stručnoj proceni, uloženi novac trebalo bi da se vrati za oko šest godina“. I nije prošlo mnogo vremena, da bi 07.12.2018. gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio, a preneli mediji: „Gondolu koja će spajati Ušće i Kalemegdan gradiće tri domaće i jedna italijanska firma.“

 

Dve godine kašnjenja i obećanja

Pošto izgradnja, stanovnicima Beograda obećane kabinske žičare/gondole Ušće-Kalemegdan nije počela „najkasnije“ do kraja 2018. kako je to 31.01.2018. obećao tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali, u kampanju izgradnje se uključio i predsednik Srbije koji je 03.05.2019. izjavio, a preneli mediji: „Da će Beograd dobiti gondolu i da će to biti jedna od najznačajnijih i najlepših atrakcija u Beogradu.“ Pri tome je i objasnio: „Da jedino mora da se vodi računa da zbog snažnih vetrova ne bude na jednoj sajli. To ne sme da se dogodi, iako bi i to bilo dovoljno, jer bi to dosta ljuljalo gondolu, tako da mora da bude na tri sajle. Mislim da sada to preprojektuju, kako bi mogla da izdrži i najjači vetar. I to će biti jedna od najznačajnijh atrakcija i najlepših stvari u Begradu, naglasio je predsednik Srbije“.

Kako smo sada već u 2021. možemo samo da konstatujemo, da do danas nije ni počela, a kamoli završena izgradnja obećane kabinske žičare/gondole Ušće–Kalemegdan koja bi morala biti završena do kraja 2019. kako je to obećao Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda. Zato se sada postavlja konkretno pitanje: a gde je „nestala“ kabinska žičara/godola Ušće–Kalemegdan, koju je stanovnicima Beograda u predizbornoj kampanji izbora za Skupštinu grada Beograda 2018., tačnije pre tri godine, obećala izborna lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“. A da bismo utvrdili gde je nestala obećana kabinska žičara/gondola Ušće-Kalemegdan, moramo prvo da utvrdimo kako je nastala ideja da se ona izgradi, pa pođimo redom.

Prvi korak koji bi vodio izgradnji kabinske žičare u Beogradu napravilo je JP „Skijališta Srbije“ kada je 15.06.2015. raspisalo Javnu nabavku br. 34/15 za izradu „Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom za izgradnju gondole Beograd“. Predmet izrade Prethodne studije je bio: „da se sagleda opravdanost i uslovi realizacije projekta izgradnje kabinske žičare–gondole, koja bi povezala Novi Beograd, Adu Ciganliju, Banovo Brdo i Košutnjak“. Mesec dana kasnije, tačnije 16.07.2015. doneta je odluka o dodeli ugovora koji je potpisan 29.07.2015. i čija vrednost je bila 450.000 dinara bez PDV, odnosno 3.743 evra bez PDV, po srednjem kursu NBS.

Verovatno je, da se nadležnima u Vladi Srbije nije dopala ideja da bi se izgradila kabinska žičara koja bi povezala Novi Beograd, Adu Ciganliju, Banovo Brdo i Košutnjak, pa su 23.08.2016. smenili tadašnjeg direktora JP „Skijališta Srbije“ koji je tu ideju predložio i postavili novog direktora koji je izgleda dobio „zadatak“ da kabinsku žičaru „preseli“ na novu lokaciju: Ušće–Kalemegdan, kako bi ona na toj lokaciji bila „najznačajnija i najlepša atrakcija Beograda“. I vrlo brzo, tačnije 26.12.2016. JP „Skijališta Srbije“ je donelo „Odluku o pokretanju postupka javne nabavke br. 84/16 za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju gondole Ušće–Kalemegdan“, Procenjena vrednost javne nabavke je bila 40.000.000,00 dinara bez PDV. Do isteka roka za dostavljanje ponuda: 30.01.2017. je, kako je to već postalo pravilo u Srbiji, da ne kažem aksiom, stigla samo jedna ponuda, pa je ponuđena i naravno prihvaćena cena bila 39.980.000,00 dinara bez PDV, odnosno 321.560 evra bez PDV ili 385.870 evra sa PDV; po srednjem kursu NBS.

 

Sporne javne nabavke i izostanak konkurencije

Skoro dve godine kasnije, tačnije 07.11.2018. je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija donelo Odluku o pokretanju postupka javne nabavke br. O-51/2018,

„Izgradnja gondole u Beogradu – kabinske žičare – Ušće – Kalemegdan“. Procenjena vrednost javne nabavke je bila 1.794.200.000,00 dinara bez PDV ili 2.152.800.000 dinara sa PDV, odnosno 18.215.926 evra sa PDV; po srednjem kursu NBS. I do 30.11.2018. do 10h su, na „opšte“ iznenađenje i suprotno dotadašnjoj praksi, bile pristigle dve ponude za izgradnju kabinske žičare/godnole Ušće–Kalemegdan, koje su dali Doppelmayr GmbH i Leitener S.p.A. Međutim, iznenađenje je trajalo vrlo kratko, tačnije do otvaranja ponuda.

Naime, kada su otvorene ponude konstatovano je, kako je to zapisano u Odluci o dodeli ugovora br. 404-02-235/218-02/2, „da je Doppelmays GmbH uz katalošku dokumentaciju dostavio i dopis u kome je naveo; da nije uspeo da privuče lokalne partnere za učešće na tenderu koji zahteva i izvođenje obimnih građevinskih radova.“ Zato se sada može postaviti pitanje, kako to da Doppelmayr GmbH, inače najveći svetski proizvođač žičara, nije uspeo da od oko 3.000 građevinskih firmi u Srbiji, pronađe jednu sa kojom bi konkurisao za izgradnju kabinske žičare/gondole Ušće-Kalemegdan. To pogotovo imajući u vidu, da je Doppelmayr GmbH proizveo skoro sve nove žičare koje su do 2013. bile montirane na Kopaoniku i Staroj planini, pa i kabinsku žičaru na Staroj planini koja je počela sa radom 16.01.2012. Drugu ponudu je dao Leitner  S.p.A. sa grupom od tri građevinske firme iz Srbije. Vrlo je zanimljivo, da je Leitner S.p.A. u svojoj ponudi ponudio izgradnju kabinske žičare/gondole Ušće–Kalemegdan po ceni koja je „u dinar“ bila jednaka procenjenoj vrednosti javne nabavke, pa se iz toga može zaključiti, da mu je verovatno bilo poznato, da druga ponuda nije kompletna, jer ni jedna od oko 3.000 građevinskih firmi u Srbije nije htela, pre bih rekao nije smela, da sa firmom Doppelmayr GmbH konkuriše za izgradnju kabinske žičare/gondole Ušće-Kalemegdan.

 

Nadležni duguju odgovor – gde je nestala gondola?

Pošto je od 06.12.2018. kada je doneta Odluka o dodeli ugovora za izgradnju kabinske žičare/gondole Ušće-Kalemegdan prošlo više od dve godine, tačnije, dvostruko više od vremena potrebnog „za završetak i primopredaju radova na izgradnji koji su predmet ugovora“ kako je to zapisano u tački 5. Odluke: „Rokovi za izvršenje ugovora“, a izgradnja nije ni počela, postavlja se pitanje, da li je Ugovor o izgradnji i dalje na snazi? I ako je Ugovor o izgradnji gondole Ušće-Kalemegdan i dalje na snazi, verovatno je, da su izvođačima unapred isplaćena i neka finansijska sredstva saglasno sa „članom 4. Modela ugovora“ kako je to zapisano u tački 4. Odluke „Rok i način plaćanja“. Zato je za očekivati, da bi nadležni sa izborne liste „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“ koji su u predizbornoj kampanji izbora za Skupštinu grada Beograda 2018. obećali stanovnicima Beograda izgradnju gondole Ušće-Kalemegdan do kraja 2019, sada trebalo da ih obaveste šta se dešava sa njihovim obećanjem. Tačnije da kažu – gde je nestala obećana kabinska žičara Ušće–Kalemegdan.

*Stavovi izraženi u kolumnama na Slobodnom uglu predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.