Foto: iStock
Mesečni ekonomski skener za novembar možete poslušati ovde:
Procene ukazuju na manje smanjenje privredne aktivnosti u novembru nego što se to prvobitno očekivalo, mada ipak nešto niže od očekivanja Ministarstva finansija. Međutim, proizvodnja u prerađivačkoj industriji nastavlja trend smanjenja započet nakon avgusta, i pored rasta izvoza koji je po prvi put od vanrednog stanja iznad svog nivoa iz istog meseca prethodne godine. Turistički promet i dalje je u komi a sektor transporta robe se oporavio, ali ne i transport putnika.
Procena ekonomskih kretanja u 2020: pad od 1,1%
Republički zavod za statistiku je na osnovu podataka za period januar-novembar procenio ekonomska kretanja u zemlji. Bruto domaći proizvod je prema ovoj proceni tokom 2020. smanjen za 1,1% ili za gotovo 500 miliona evra. Ovako dobrom rezultatu pripomogla je posebno dobra poljoprivredna godina: rast poljoprivredne proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu iznosio je 4,4%, što je uticalo oko 0,3% na celokupan BDP. Bez ovako dobre poljoprivredne sezone, pad bi iznosio gotovo 1,5%. Sa druge strane, industrijska proizvodnja zabeležila je rast od tek 0,2%, a građevina pad od 4,3%, mada u odnosu na rekordno visoke rezultate građevine iz prethodne godine, prvenstveno usled visokih javnih investicija.
Smanjena industrijska proizvodnja
Iako industrijska proizvodnja na prvi pogled beleži dobre rezultate, sa visinom proizvodnje u periodu januar-novembar koji je bio identičan nivou iz prethodne godine, dobro stanje zabeleženo je u sektorima rudarstva i snabdevanja električnom energijom, dok je prerađivačka industrija i dalje ispod nivoa dostignutog prošle godine. Ono što posebno zabrinjava jeste trend pada proizvodnje u prerađivačkoj industriji koji traje već nekoliko meseci. Nakon rasta početkom godine, potom pada u martu i aprilu usled mera za sprečavanje širenja virusa i oporavka tokom proleća i leta, od avgusta se nivo proizvodnje u prerađivačkoj industriji smanjuje svakog meseca, pa je tako bilo i u novembru, i to za 2,2% u odnosu na oktobar.
Promet na malo smanjen u odnosu na oktobar
Promet u trgovinama na malo u odnosu na oktobar smanjen je za gotovo 7,5%. Smanjenje potrošnje najviše je izraženo u sektoru goriva (pad od 13,5%), a potom prehrambenih (6,4%) i ostalih dobara (5,7%). U odnosu na novembar prethodne godine, potrošnja je veća tek za 0,5% u tekućim cenama. Zbog više potrošnje u prethodnom delu godine, ovo i dalje znači rast prometa od 4,4% od početka godine.
Rast izvoza u novembru
Tokom novembra je nivo izvoza konačno prestigao iznos iz istog meseca prethodne godine, i to za gotovo 35 miliona evra. Ukupno je izvezeno robe u vrednosti od 1,609 miliona evra, ili 2% više nego tokom prethodnog novembra. Uvoz je isto porastao za oko 116 miliona (5,6%) na 2,206 miliona evra. Međutim, i ovi dobri rezultati ne mogu da promene sliku nastalu tokom prethodnih meseci ove godine: ukupan nivo izvoza i dalje je niži od početka godine u odnosu na prošlu, i to za 5% ili za oko 715 miliona evra.
Dobitnici su i dalje prehrambena, duvanska, hemijska i farmaceutska industrija, sa rastom izvoza, a gubitnici sa padom izvoza su metalska i automobilska industrija, proizvodnja nameštaja i odeće.
Turistička industrija i dalje stoji
Novembar je bio još jedan loš mesec za turističku industriju. Tokom novembra broj dolazaka turista bio je manji za 61%, a broj noćenja za 46% u odnosu na novembar prošle godine. Najveći deo pada odnosi se na broj inostranih turista (68%) ali je zabeležen i pad broja domaćih turista (29%). Kada se pogledaju podaci od početka godine, broj dolazaka turista tek je na ¼ prošlogodišnjeg nivoa, a broj noćenja na ⅓. Najlošije su prošli Beograd i Novi Sad, kao turistički centri prvenstveno okrenuti ka strancima, dok su banje i planinska mesta imala značajno manji pad prometa (20% i 25%), mada je i ovo loš rezultat imajući u vidu jako dobre letnje mesece (naročito jul i avgust) tokom kojih je bio zabeležen rast broja domaćih turista usled zatvaranja granica.
Saobraćaj robe se oporavlja, putnički u komi
Pored turizma, i sektor saobraćaja je bio posebno teško pogođen zatvaranjem granica i restrikcijama na putovanja koje su uvedene kao deo mera za suzbijanje širenja virusa. Trenutne procene ukazuju da je došlo do velikog smanjenja prometa u saobraćaju, ne samo usled smanjenja izvoza ili uvoza robe, već i usled smanjenja međunarodne trgovine koja je prolazila kroz Srbiju. Nakon pada prometa tokom drugog kvartala, robni prevoz se uglavnom oporavio i očekuje se da do kraja godine dostigne iznos gotovo jednak prošlogodišnjem. Međutim, prevoz putnika je i dalje pod velikim udarom, iako se broj putnika povećao nakon prestanka transporta tokom vanrednog stanja. Do kraja godine će prevoz putnika dostići tek polovinu svog prošlogodišnjeg prometa. Preostala dva sektora saobraćaja – pošta i telekomunikacije nastavljaju svoje dugoročne trendove i bili su pod manjim uticajem pandemije. Promet u telekomunikacijama nastavio je da raste, a promet poštanskog saobraćaja da se smanjuje. Imajući to u vidu, ukupan promet u sektoru saobraćaja iznosiće tek ⅔ svog nivoa iz prethodne godine.