Foto: iStock
Tekst je deo serijala „Atlas slobode – političke razglednice iz sveta“
Parlament Turske usvojio je novi zakon kojim se dodatno ugrožava civilno društvo, a o motivacijama za ovakav potez i njegovim političkim posledicama za Talas su govorili Ilija Vojnović (IRI) i Izrafil Ozkan (Freedom Research Association).
Krajem decembra, dok je parlament Turske raspravljao o budžetu za 2021. godinu, na brzinu je predstavljen i usvojen Zakon o sprečavanju finansiranja širenja oružja za masovno uništenje. Vladajuća AKP (Stranka pravde i razvoja – AK Parti), koja je zakon i predložila, navodi da je namenjen usklađivanju sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN o borbi protiv terorizma.
U tekstu zakona se, međutim, nalaze odredbe koje direktno ograničavaju rad organizacija civilnog društva u Turskoj. Ova novina se može posmatrati kao nastavak postojeće prakse u Turskoj kojom se, pod plaštom borbe protiv terorizma, sprovodi državna kontrola nad civilnim društvom. I ranije su na meti represije bili novinari, aktivisti, članovi akademske zajednice, umetnici i opozicioni političari, a ovoga puta država se posebno obrušava na nevladine organizacije. Usvojene odredbe, između ostalog, predviđaju godišnje državne inspekcije organizacija, kao i restriktivne mere koje prete da dodatno uguše već fragilne slobode u Turskoj.
Smene i zabrane – politika iza zakonskih promena
Jedan od spornih aspekata novog zakona odnosi se na proširena ovlašćenja Ministarstva unutrašnjih poslova Turske. Ministarstvo će, na osnovu novih odredbi, moći da smenjuje članove organizacija civilnog društva ukoliko se protiv njih vodi istraga u vezi sa terorizmom, navodi Turkish minute. Dodatno, novi zakon omogućava sudovima da blokiraju pristup onlajn kampanjama za finansiranje onim organizacijama koje nisu dobile dozvolu vlasti.
Novim Zakonom o sprečavanju finansiranja širenja oružja za masovno uništenje izvesno se dodatno sužava prostor za delovanje civilnog društva. Na pitanje čime bi ovakav potez mogao da bude motivisan, Ilija Vojnović, direktor programa Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) za Tursku odgovara:
„Turska politika, a posebno centralizacija političke moći u zemlji u poslednjih nekoliko godina, uči cinizmu, tako da bih na ovo pitanje sada već prirodno odgovorio da se ovim izmenama zakona suštinski nije mnogo promenilo osim što je sada pravosuđe u procesu kontrolisanja rada NGO od strane države skoro u potpunosti i formalno sklonjeno u stranu. Izmenama zakona, na primer, MUP ima pravo da suspenduje rad neke NGO u slučaju pokretanja istrage protiv odgovornog lica u toj NGO, bez ikakve sudske odluke.“ Vojnović dodaje da je državna kontrola finansiranja takođe vrlo pooštrena, a da je kod ove, kao i kod svake druge regulacije u zemlji koja se bori sa velikim izazovima za svoju demokratiju, daleko važnije razumeti političku motivaciju za takvu zakonsku promenu.
A politička motivacija vladajuće koalicije u Turskoj je, kako kaže naš sagovornik, uglavnom fokusirana na dalju centralizaciju političke moći i relativno bezbolno preplivavanje perioda ekonomske i pandemijske krize. „U ovim procesima, nastavak profitiranja na društveno-političkoj polarizaciji u zemlji je očekivan. Kao deo toga, pojačana kontrola već umrtvljenog civilnog društva svakako nije najvažniji, ali je integralni deo. Deo NGO univerzuma koji aktivno zastupa pro-kurdske interese, na primer, u poslednjih par godina je pod posebnim pritiskom vlasti i za očekivati je da će najnovije izmene zakona posebno uticati na nastavak i možda eskalaciju tog pritiska. Civilno društvo u Turskoj, kao i u bilo kojoj drugoj demokratiji u krizi, predstavlja važan odbrambeni front od atrofije demokratskih mišića, ali je sasvim jasno da bi bilo kakvu suštinsku promenu u zemlji morala da nosi pre svega politička opozicija“, poručuje Vojnović.
Strani plaćenici, domaći teroristi i tviteraši
Osnova za predlog novog zakoba bile su regulacije koje savetuje Radna grupa za finansijsku akciju (Financial Action Task Force – FATF) u okviru OECD-a kako bi države sprečile pranje novca, širenje terorizma, oružja za masovno uništenje i njihovo finansiranje – objašnjava u razgovoru za Talas Izrafil Ozkan, generalni sekretar organizacije Freedom Research Association. Kako dalje navodi, postojala je mogućnost da Turska bude stavljena na „sivu listu“ FATF-a ukoliko ne ispuni ove preporuke, što bi otežalo trenutne neizvesnosti u privredi Turske. Usledila je reakcija civilnog društva.
„Čak 694 fondacije i udruženja u Turskoj objavilo je saopštenje pod nazivom „Ne možete ućutkati civilno društvo“ protiv ovog predloga, a u brojnim gradovima održane su demonstracije“, dodaje naš sagovornik. Pored ranije navedenih odredbi, on ističe i novu zakonsku mogućnost da Ministarstvo unutrašnjih poslova smeni menadžere nevladinih organizacija (NVO) prostim otvaranjem istrage protiv njih, ali i da im zabrani da vode bilo koju organizaciju civilnog društva ubuduće. „Čak je i konfiskovanje imovine NVO svedeno na jednostavnu administrativnu proceduru“, naglašava Ozkan.
Kako novi zakon treba da posluži ispunjavanju preporuka FATF, posebno zanimljiv aspekt odnosi se na tzv. „politički izložene ličnosti“ – rečima našeg sagovornika, FATF predviđa uspostavljanje mehanizama za bolje nadgledanje imovine ovih ljudi i preduzima mere da ih spreči da koriste političku moć za sticanje bogatstva. Ovih mera, međutim, u novom zakonu u Turskoj nema, pa je pitanje kakve će biti reakcije FATF i OECD – Izrafil Ozkan kaže da „izgleda da Vlada nije voljna da dozvoli reviziju bogatstva političara, uprkos riziku stavljanja Turske na sivu listu“.
Među najspornijim aspektima novog zakona ističe se njegova široka definicija terorizma: „Na osnovu najnovijih regulacija, širenje propagande za terorističku organizaciju dovoljno je da nadležni zaključaju vrata NVO. Međutim, čak i najmanji oštar komentar protiv vlasti u Turskoj može da bude označen kao teroristički akt. Čak i „izmena ekonomskog poretka“ smatra se terorističkom zločinom na osnovu Zakona o borbi protiv terorizma“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je poslednjih godina bilo slučajeva u kojima su antiterorističke jedinice privodile korisnike Tvitera zbog komentara o ekonomiji. „Tužioci redovno pokreću istrage za terorizam protiv ljudi koji mirno praktikuju prava na slobodu izražavanja, okupljanja i udruživanja, a hiljade nevladinih organizacija zatvoreno je zbog optužbi za terorizam. Međutim, izgleda da vlada u poslednje dve godine pokušava da nađe nove metode suzbijanja opozicionih grupa i organizacija civilnog društva. Vlasti su već pritvorile poznatog predstavnika civilnog društva, Osmana Kovalara, bez bilo kakvih optužbi, dok se prekomernom policijskom silom sprečava mogućnost mirnog protestovanja“, ističe Ozkan.
Svi neprijatelji Erdoganove Turske
Napadi na civilno društvo nisu novina u Turskoj – ograničavanje prava i sloboda učestalije je nakon pokušaja vojnog puča 2016, a čvrsta autoritarna pesnica predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ne pokazuje volju da ove trendove preokrene. U tom svetlu može se posmatrati i najnoviji zakon usmeren na civilno društvo – kao nastavak trenda u kojem režim onemogućuje različite vidove opozicionog i kritičkog delovanja. Dešavanja u polju civilnog društva neodvojiva su od političke dinamike.
Erdoganova višegodišnja vlast je, ipak, poljuljana nakon lokalnih izbora 2019. kada je opozicija pobedila u brojnim opštinama, kao i u velikim gradovima poput Istanbula, Izmira i prestonice Ankare.
U ranijem intervju za Talas, Ilija Vojnović (IRI) označio je aktuelna politička dešavanja kao deo „slagalice“ Erdoganovih priprema u susret stogodišnjici Republike Turske, kada će biti održani i opšti izbori u ovoj državi. „Agresivna domaća i asertivna regionalna i spoljna politika čine okosnicu Erdoganove političke logike u susret opštim izborima 2023. Ta „autoritarna slagalica“ koju predsednik Turske slaže, za dve godine, tačno na stogodišnjicu Republike, trebalo bi da ga neformalno promoviše u najuspešnijeg lidera u modernoj istoriji Turske. S druge strane, proteklih par izbora pokazalo je da je opozicija uspela da se konsoliduje u relativno stabilan blok koji je i matematički u stanju da sa samo nekoliko procenata razlike preokrene stvari na nacionalnom nivou“, ocenjuje Vojnović.
Kako dalje navodi, upravo zbog indikacija da bi velika promena mogla da se desi sa veoma malom marginom razlike, sve partije sa opozicione strane koje su u stanju da odvuku određen broj glasača od vladajuće koalicije u ovom momentu čine veoma važan faktor u analizama. „Tako, na primer, partije bivšeg premijera Davutoglua i potpredsednika vlade Ali Babadžana, koje su u ovom trenutku u istraživanjima javnog mnjenja na samo par procenata podrške, mogle bi da igraju ključnu ulogu u potencijalnom talasu promena. Svakako, pro-kurdska partija, HDP, i dalje predstavlja conditio sine qua non potencijalnog uspeha opozicije i između ostalog i zato su, zajedno sa prijateljskim civilnim društvom, meta vladinih agresivnih mera“, objašnjava naš sagovornik.
Reakcije međunarodne javnosti – i šta dalje?
Brojne međunarodne organizacije oglasile su se povodom novog zakona u Turskoj. Hju Vilijamson, direktor organizacije Human Rights Watch za Evropu i Centralnu Aziju, izjavio je da zakon „krije još jednu svrhu: umanjivanje i ograničavanje legitimnog delovanja bilo koje nevladine grupe koja se ne sviđa Vladi Turske“. U saopštenju Fridom hausa navodi se da tekst novog zakona „jezivo podseća na takozvani zakon o „stranim agentima“ koji je primenjivan u Rusiji, kao i na druge mere koje represivne vlade u regionu koriste kako bi ućutkale NVO i oduzele im osnovna prava. Verujemo da postoji dovoljno opravdanje da Ustavni sud Turske ukine ovaj zakon, i apelujemo na civilno društvo u Turskoj i međunarodnu zajednicu da pozovu Vladu Turske na odgovornost da zaštiti obaveze prema Evropskoj konvenciji u ljudskim pravima“. Kolike su šanse da Ustavni sud zaista reaguje protiv novog zakona?
Prošle 2020. godine, Vlada Turske najavila je povlačenje iz Istanbulske konvencije, ali se nakon višemesečnih protesta od toga odustalo. „Međutim, vlada je primetila da u Turskoj postoji otpor koji može da se bori za demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava, te su odlučili da kontrolišu i unište ove organizovane snage“, ocenjuje Izrafil Ozkan. Tako i novi zakon Ozkan vidi kao sredstvo za uništavanje „poslednjih mehanizama kočnica i ravnoteža (eng. checks and balances) turske demokratije“.
Dodatno, objašnjava naš sagovornik, građani Turske su 2020. svedočili još jednom ‘tragičnom razvoju događaja’: „Ustavni sud nije uspeo da zaštiti osnovna ljudska prava i donosio je političke odluke u gotovo svakom važnom i poznatom sličaju. Te odluke su očigledno donete pod kontrolom vlade. Članovi Ustavnog suda davali su političke izjave u gotovo svakom pravnom slučaju i time iskazivali lojalnost vladi“, ističe Ozkan i dodaje da je većina domaćih i međunarodnih organizaciji kritikovala Sud, ali da niko u Turskoj više ne može da govori o nezavisnom sudstvu.
„Stoga, iako možda postoji osnova za poništavanje novog zakona, bilo bi naivno očekivati odluku kojom bi se zaštitila osnovna prava. Međutim, čak se ni GONGO (government-organized non-governmental organizations – tzv. vladine nevladine organizacije) ne osećaju prijatno u vezi sa novim zakonom, a ako bi mu se usprotivile, postojala bi šansa da zakon bude ukinut. U suprotnom, civilno društvo i demokratiju u Turskoj čekaju još mračniji dani“, upozorava Izrafil Ozkan.