Kakve promene očekuju crnogorsku političku scenu u novoj godini?
Vladimir Pavićević

Direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

Čini se da, u poređenju sa državama regiona, crnogorska politička scena danas izgleda ubedljivo najzanimljivije. Ostaje pitanje da li će ta dinamika doneti suštinske promene u pravcu demokratizacije društva.

 

Skupština Crne Gore usvojila je krajem decembra Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja o pravnom položaju verskih zajednica. Tako je, godinu dana po njegovom jednostranom usvajanju, izmenjen diskriminatorski, nepravedni i neustavni zakon koji je celu Crnu Goru podigao na noge. Mnogi analitičari, diplomate i političari u Crnoj Gori tvrde da je razvlašćivanje DPS-a Mila Đukanovića na izborima koji su organizovani 30. avgusta bilo posledica usvajanja upravo tog zakona.

Nova demokratska vlast u Crnoj Gori je time ispunila obećanje dato građanima da će revizija ovog zakona biti jedna od prvih stvari koje će uraditi. Deluje, međutim, da je to i jedina tačka zajedničkog rada oko koje postoji puna saglasnost svih konstituenata nove vlasti. Razmimoilaženja su počela odmah posle izbora, a posebno su postala vidljiva u periodu neposredno pred formiranje Krivokapićeve vlade i traju sve vreme nakon što je vlada izglasana. U ovom tekstu pokušaću da dam naznake onoga šta možemo da očekujemo u crnogorskoj politici u narednoj godini.

 

Prevremeni izbori na pomolu

Za izbor Zdravka Krivokapića za predsednika nove crnogorske vlade glasao je 41 poslanik u parlamentu koji čini 81 poslanik. Većina je bila tanka, činio ju je svega jedan glas. Uz to, predstavnici Demokratskog fronta, najjačeg konstituenta predizborne koalicije Za budućnost Crne Gore, na čijem čelu je bio gospodin Krivokapić, saopštili su da neće biti deo nove vlade i da će Krivokapićeva vlada za svaki zakonodavni projekat ubuduće morati posebno da se konsultuje kako bi obezbedila većinu u parlamentu. Crna Gora je, dakle, dobila manjinsku vladu neizvesne budućnosti.

Ovakvom stavu Demokratskog fronta prethodila je izjava Zdravka Krivokapića da bi njegova vlada imala niži nivo reputacije ako bi u njoj bili lideri DF-a Andrija Mandić, Milan Knežević i Nebojša Medojević. U crnogorskoj javnosti su se odmah čule dileme oko toga kako to da novom predsedniku crnogorske vlade nije smetalo odsustvo ugleda lidera DF-a kada su zajedno bili na izbornoj listi na čijem je on bio čelu i otkud to da su mu njih trojica postali smetnja nakon izbora.

Posledično, imali smo neobičnu situaciju – poslanici Demokratskog fronta su na skupštinskoj sednici prilikom izbora vlade preciznije, strasnije i oštrije kritikovali Krivokapićev program, njegovu nereformsku orijentaciju  i njegove kandidate za ministre, nego što su to radile opozicione partije. Vlada je, ipak, izglasana, Zdravko Krivokapić je ostvario svoj cilj i za istraživače politike u Crnoj Gori zaista može da bude veoma zanimljivo to što se i na ovom primeru vidi da je gospodin Krivokapić za kratko vreme prešao put od anonimnog i neveštog do prevejanog političara.

Predsednik vlade je odlučio i da u parlamentu ne proširi podršku svom timu tako što bi omogućio da u vladi svoje predstavnike imaju kandidati albanske i bošnjačke nacionalne zajednice, koji su javno saopštavali da postoji mogućnost i za takav dogovor. Gospodin Krivokapić je odustao od toga i svojim delanjem doprineo da se pored utiska o njegovoj lukavosti i političkoj snalažljivosti u crnogorskoj javnosti ipak stvori i utisak da će njegova vlada biti prelazna i kratkog daha.

Malo je građana Crne Gore koje bi iznenadila vest da će Zdravko Krivokapić aktivno da se uključi i u stranačku politiku osnivanjem svoje partije. Ukoliko bi se to desilo, jaz između njega i lidera Demokratskog fronta bi se dalje produbljivao, a sve to bi značajno uticalo i na ukupnu arhitektoniku crnogorske politike. Najbliži saradnici na izborima na kojima je razvlašćen DPS tako bi postali ljuti rivali na prvim sledećim i najverovatnije prevremenim izborima, koji bi mogli biti organizovani već 2021. godine.

 

Previranja u opozicionom DPS-u

Kohabitacija će, kako se i očekivalo, biti veliki izazov za Mila Đukanovića čiji mandat na mestu predsednika države Crne Gore ističe u prvoj polovini 2023. godine. Njegov potpis je neophodan kako bi se primenila odluka o opozivu sedmoro ambasadora koje Vlada Crne Gore namerava da povuče. Prema crnogorskom ustavu, predsednik države ukazom proglašava zakone, pa se sada čeka njegova odluka o tome da li će proglasiti izmenjeni Zakon o slobodi veroispovesti. Deluje da će Đukanovićeva kooperativnost u postizbornom periodu, koja se u Crnoj Gori naziva i mirnom tranzicijom vlasti, od sada biti na sve težim proverama.

Osim izazova koji se tiču odnosa sa novom demokratskom vladom, Đukanovića čeka i vanredni kongres DPS-a koji je zakazan za 23. januar 2021. godine. Neki razočarani glasači DPS-a očekuju njegovo povlačenje ili kako se može pročitati u pojedinim analizama njegov dostojanstveni izlazak iz crnogorske politike. To bi bila i logična odluka s obzirom da najveću odgovornost za teški izborni poraz partije na parlamentarnim izborima ima upravo Đukanović. Moguće je, međutim, da u opstanku na čelu DPS-a Milo vidi jedinu opciju koja i njemu i partiji obezbeđuje izvesnost produženog uticaja na političke procese u Crnoj Gori.

Kao jedan od kandidata na izborima za predsednika DPS-a pominje se bivši predsednik crnogorske vlade i zamenik predsednika partije, Duško Marković. Da Marković ima liderske ambicije videlo se po nedavnom nastupu koji je imao na crnogorskom javnom servisu, kada je ostavio sve mogućnosti otvorenim. Na protestima koji su organizovani na dan usvajanja izmena Zakona o slobodi veroispovesti upravo se Marković pokušao nametnuti kao novi vođa. U poređenju sa Đukanovićem Marković sebe vidi kao reformatora sa koalicionim kapacitetom koji bi mogao zaustaviti pad podrške DPS-a u biračkom telu.

U igri za lidersko mesto su i mladi lavovi Demokratske partije socijalista Crne Gore. Najavljeni kao snaga koja unošenjem nove energije u DPS doprinosi promenama u crnogorskoj politici generalno, pojedini mlađi funkcioneri stranke se u epohi razvlašćenog DPS-a pojavljuju i kao relevantni kandidati za mesto predsednika partije. No, među onima koji se zbog godina ubrajaju u mlade lavove su, ipak, ogromne razlike u viđenju toga kakvu politiku DPS treba da vodi u novim okolnostima. Opšte je mišljenje, međutim, da i među mladim lavovima dominiraju tzv. tvrdolinijaši, sledbenici Đukanovićeve politike i da dolaskom na čelo nekoga od njih neće doći i reforme koje su stranci neophodne.

U periodu nakon avgustovskih izbora DPS beleži kontinuirani pad podrške u biračkom telu. Tridesetogodišnje delovanje u vlasti prirodno je uticalo da se ta dominantno klijentelistička partija veoma loše snalazi kada dela kao opozicija. Zato bi jedno od ključnih pitanja uoči tog izbornog kongresa trebalo da bude koje su to ličnosti koje bi mogle da čine novo liderstvo a koje bi mogle da zaustave slabljenje partije. Sve oči funkcionera DPS-a su usmerene ka Đukanoviću. Ako bude reformi, biće ih jer je on procenio da mu koristi da ih bude. Ako ne bude reformi, on ili neko njegov će biti novi predsednik DPS i stranka će verovatno doživeti sudbinu sličnu stranci Borisa Tadića u Srbiji.

Prva provera novih pobednika

Prvi naredni redovni izbori u Crnoj Gori trebalo bi da budu lokalni izbori u opštini Nikšić, potom i u Herceg Novom i to u prvoj polovini 2021. godine, a moguće i istog dana. Posebno zanimljivi će biti izbori u Đukanovićevom rodnom Nikšiću, jer je stvoreno mnjenje da će ti izbori biti prva velika provera političkih stranaka nove vlasti, ali i prva prilika Đukanovićevom DPS-u da se otrgnu imidžu novih gubitnika i da upravo na tim izborima naprave zaokret.

Iako izbori u Nikšiću, na primer, još nisu raspisani, političke partije su uveliko na terenu i pripremaju se za zvanični start izborne kampanje. Očekivanje je da će DPS okupiti na jedinstevnu listu svoje tradicionalne partnere sa državnog nivoa, a da će političke formacije koje čine novu vlast nastupiti slično kao što je bio slučaj na parlamentarnim izborima 30. avgusta. Ukoliko ova opšta slika izbornih učesnika u Nikšiću zaista bude takva, onda će ti izbori i realno biti prvo relevantno prolazno vreme ključnih političkih aktera u periodu razvlašćenog DPS-a.

Izbori u Nikšiću i u Herceg Novom će biti i prilika da se utvrde odnosi snaga i između novih pobednika. Jednu liniju borbe svakako će činiti borba stranaka nove vlasti i DPS oko mogućnosti daljeg snaženja na uštrb onog drugog. Druga linija borbe ticaće se pokušaja da pojedinačne političke formacije koje čije novu vlast dodatno osnaže u odnosu na ‘partnerske’ stranke i koalicije sa kojima su u novoj demokratskoj vlasti. Ovaj drugi deo političke borbe i u Nikšiću i u Herceg Novom sigurno će biti jednako zanimljiv kao i onaj koji se tiče ideje da DPS nastavi da slabi.

Izvesno je da će predstojeći lokalni izbori biti važni i kao priprema za moguće prevremene parlamentarne izbore. Dalje slabljenje DPS-a bi kao posledicu moglo da ima nastanak novih političkih stranaka i pokreta koji bi bili atraktivni za nezadovoljne glasače DPS-a. U korpusu stranaka koje čine novu vlast, odvijaće se borba za novu preraspodelu moći. Sve to će crnogorsku politiku činiti veoma zanimljivom i u narednoj godini. Čini se da, u poređenju sa državama regiona, crnogorska politička scena danas izgleda ubedljivo najzanimljivije. Ostaje pitanje da li će ta dinamika doneti suštinske promene u pravcu demokratizacije društva.

Pročitajte i: 

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *