Cena laži - da li je veći strah od vakcine ili virusa?
Ivan Stanojević

Asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Ljudi se više ne stide da kažu da veruju u neverovatne priče ili da prosto kažu da više ne znaju kome da veruju. Najveća cena laži je kada se one plaćaju ljudskim životima.

 

Pre neki dan sam od veoma bliske i drage osobe dobio poruku sa linkom ka opskurnom domaćem desničarskom sajtu na kome se tvrdi da “Fajzer i Moderna ne nude vakcinu protiv Kovid-19, već gensku terapiju koju moramo kategorički odbiti“, tako nekako. Odjednom sam se osetio tako nemoćno. Nemoćno da iznova ispravljam “krive Drine”, opovrgavam lažne vesti i razuveravam osobe do kojih mi je stalo.

Posle par minuta sam našao snage da odgovorim i probam da okrenem na šalu. Ubrzo je ipak stigao odgovor da je „to i dr Nestorović jutros pričao na TV“. Tada sam tek bio u šoku. Zašto se iko još uvek poziva na dr Nestorovića? Odgovorio sam da je on pričao da je korona virus najsmešniji virus u istoriji i da žene treba da idu u Italiju u šoping dok je Italijom harao virus. Računam da je to opšte poznato i da je opšte poznato da je čovek prokazani šarlatan.

Međutim, dobio sam odgovore „Pa više se ne zna ko je tu lud…“ i „Za ove dve vakcine je rekao da nisu vakcine, da menjaju DNK“. Nisam imao snage i volje za nastavak diskusije.

Ovo pišem zbog utiska godine. Famozne 2020. godine i utiska da cena laži sve više raste i da se plaća ljudskim životima. U glavi ponovo čujem Džareda Harisa u ulozi dr Valerija Legasova, koji u seriji Černobilj postavlja pitanje „Koja je cena laži?“. Pa nastavlja:

Ona nije u tome da ćemo ih pomešati sa istinom. Opasnost je zapravo u tome da, ukoliko čujemo dovoljno laži, nećemo više umeti da prepoznamo istinu. Šta onda da radimo? Šta nam onda preostaje nego da napustimo i nadu o istini i zadovoljimo se izmišljenim pričama?

Upravo to se dešava. Ljudi se više ne stide da kažu da veruju u neverovatne priče ili da prosto kažu da više ne znaju kome da veruju. Najveća cena laži je kada se one plaćaju ljudskim životima.

 

Od jefitnih teorija zavera do onih koje se plaćaju životom

Pojava korona virusa usmerila je diskusije među prijateljima i članovima porodica na teme o kojima se ne govori nužno u „mirnodopsko vreme“. Od pitanja da li virus postoji ili ne, preko pitanja da li je nastao u prirodi ili laboratoriji, nužno se povede diskusija o teorijama zavere i lažnim vestima.

Neke od tih teorija su relativno jeftine. Ukoliko ljudi ne veruju da su Amerikanci sleteli na Mesec ili ne veruju da je zemlja okrugla, to je bezopasno u neposrednom smislu jer ih to uverenje neće dovesti do toga da naude sebi ili drugima tako što će npr. pasti sa „ivice zemlje“. Nevolja je što se ljudi koji su skloni da prihvate ovakve teorije zavere, skloni i da prihvate druge značajno skuplje i opasnije laži.

Sledeća vrsta laži može da izazove strah, paniku i netrpeljivost prema drugima. Tako laži o zlodelima migranata ili o prirodi gej populacije mogu ponovo da rode različite nacističke ideje o zaštiti čistoće rase na manje ili više nasilne načine. Tada se cena laži povećava na račun onih o kojima se laži šire, ali ne i na račun onih koji te laži šire i u njih veruju. Slično tome, roditelji koji se protive vakcinisanju dece plaćaju laži zdravljem i životima svoje dece.

Tu dolazimo i do treće vrste laži za koju cenu plaćaju oni koji u te laži veruju. U tu vrstu laži spadaju teorije zavere i lažne vesti u vezi sa korona virusom. Ukoliko osoba veruje da virus ne postoji, ili da je to samo grip, ili da maske nisu potrebne, ili da se niko nije zarazio tokom pričešća ili da vakcinu treba izbeći zato što menja DNK, povećava se verovatnoća da ta osoba laži plati sopstvenim životom.

U ovom trećem slučaju situacija postaje dodatno dramatična zato što se cena laži povećava. Od toga da vam presednu druženja ili radni dani sa „lakovernim“ osobama, preko toga da diskriminišu ili vređaju različite, do toga da ih lakovernost izloži smrtonosnoj zarazi kojom mogu i vas da ugroze. Lakovernost počinje da se plaća glavom. Kao što su je u SAD plaćali ljudi koji su verovali Trampu da ispijanjem izbeljivača mogu da unište virus. Kao što su je plaćali ljudi koji su verovali predstavnicima SNS da je korona virus slabiji od sezonskog gripa ili da smo pobedili koronu još u aprilu 2020. godine. Kao što su je plaćali članovi Srpske pravoslavne crkve koja je ostala bez dve najuticajnije figure, mitropolita Amfilohija i patrijarha Irineja.

 

Nije kriva prirodna selekcija već obrazovni sistem

Cinici bi rekli da je u pitanju moderna prirodna selekcija. Da ljudi koji ne mogu da razvrstaju informacije i razlikuju istine od laži u informatičkom društvu gube evolucionu trku sa onima koji to mogu. Ipak, to je jedno pojednostavljeno i surovo gledište. Najpre „lakoverni“ i „nelakoverni“ nisu razdvojene zajednice, već su pomešani u društvu, na radnim mestima, u školama, u porodicama i domaćinstvima. Širenje virusa među prvima izlaže virusu i druge. S druge strane, čak i da je moguće posmatrati celu stvar kao prirodnu selekciju, valjalo bi da kao civilizovani ljudi i društvo pomognemo bližnjima kojima okolnosti ne idu u prilog.

Problem nastaje kada se zapitamo kako to uraditi, posebno na kratak rok. Stručnjaci vide krivce za širenje teorija zavere i lažnih vesti u obrazovnom sistemu. U tome što je danas kritičko razmišljanje više kritikovanje, nego razmišljanje. U inflaciji diploma sa fakulteta koji studentima nude „iskustvo studiranja“ umesto fakultetskog obrazovanja, pa zbog toga ljudi ni ne umeju da razlikuju stručnjake od šarlatana. I generalnoj neprilagođenosti obrazovnog sistema informatičkom dobu.

 

Uputstvo za spasavanje – zaštitite sebe pa onda i druge

Nažalost ova saznanja nam ne pomažu mnogo, posebno u jeku pandemije kada je cena laži najveća. Unapređenje obrazovnog sistema je dug i mukotrpan proces. On može predstavljati neko idealno rešenje u budućnosti, iako znamo da su idealna rešenja teško dostižna. To je posebno teško u zemlji Srbiji u kojoj je obrazovni sistem u najvećoj meri pod kontrolom ili uticajem vlade čiji čelnici lože i podgrevaju teorije zavera i lažne vesti.

Stoga jedini savet koji imam je savet koji nam daje uputstvo za spasavanje u avionu. Situacije su u simboličkom i disajnom smislu dosta slične. U slučaju gubitka pritiska u kabini neophodno je da prvo sebi stavite masku za disanje, pa tek onda deci i odraslima koji možda nisu u stanju to sami da urade. Tako i u pandemiji, najvažnije je da najpre zaštitite sebe i od laži i od izlaganja virusu. Tek kada ste vi dobro, moćićete da pomognete drugima da se izbore sa lažima i da ostanu nezaraženi. Možda ćete moći da im pomognete i ukoliko se budu zarazili. Nažalost, možda i nećete. Zato probajte da budete odgovorni da bi što manje ljudi laži plaćalo glavom.

Pročitajte i: 

 

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *