Foto: iStock
Ono što ministar prećutkuje, a što značajno menja sliku, jeste to da je Er Srbija svake godine primala i sredstva iz budžeta koja su bila uvek viša od iskazanog profita, što je i zabeleženo u finansijskim izveštajima.
U javnosti se već godinama raspravlja o Er Srbiji, praktično od kada se kao strateški partner pojavio Etihad Airways. Izbijanjem korona krize koja je imala veliki uticaj na avio-saobraćaj širom sveta, veliki broj zemalja je na neki način pomogao avio-kompanijama kroz pozajmice ili otkup dela akcija, pa se postavilo i pitanje da li i na koji način država Srbija treba da pomogne Er Srbiji. Nedavno je ministar finansija Siniša Mali objavio svoj autorski tekst o tome u Politici.
Do profitabilnosti preko subvencija
Ministar Mali navodi kako Er Srbija od transformacije poslovanja 2014. pozitivno posluje i da generiše neto profit, i poziva se na podatke finansijskih izveštaja kompanije iz Agencije za privredne registre. Ono što ministar prećutkuje, a što značajno menja sliku, jeste to da je kompanija svake godine primala sredstva iz budžeta koja su bila uvek viša od iskazanog profita, što je baš i zabeleženo u tim finansijskim izveštajima (AOP 1016: prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i slično). Dakle, da država nije uskakala sa parama nas ostalih, profitabilnost Er Srbije pukla bi kao mehur od sapunice. Tokom prethodnih 5 godina (2015-2019), prikazani neto profit Er Srbije iznosio je 5 milijardi dinara, ali uz 18,3 milijarde isplaćenih subvencija, pa je tako pravi rezultat bio gubitak od 13,3 milijarde dinara.
Poslovni rezultati Er Srbije 2015-2019. Izvor: APR
Poslovne obaveze Er Srbije, u milijardama dinara. Izvor: APR
Tokom prethodne godine došlo je i do manjeg rasta zaduženosti kompanije, ali i do promene strukture zaduženja rastom udela kratkoročnih izvora finansiranja.
Prema tome, da li je Er Srbija uspešna kompanija, kakvom je predstavlja ministar Mali? Hajde da vidimo šta nam kaže finansijska analiza – za to nam može poslužiti jedna standardna finansijska mera koja opisuje rad preduzeća, Altmanov Z skor, a koji se računa na osnovu podataka o poslovanju iz finansijskih izveštaja. Vrednost ovog pokazatelja nam govori koliko je sigurno poslovanje datog preduzeća; skor iznad 2,9 govori da se preduzeće nalazi u bezbednoj zoni; a skor ispod 1,23 da se preduzeće suočava sa ozbiljnim izazovima u poslovanju.
Prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2019, Altmanov Z skor za Er Srbiju iznosio je 1,07 (što je ispod postavljene granice od 1,23), pa se njeno poslovanje smatra problematičnim. Takođe, ovo je sa već pomenutim državnim subvencijama: kada bi se ova direktna pomoć države ’’izvukla’’ iz bilansa kompanije, Z skor bi iznosio bi tek 0,68.
Na osnovu Altmanovog Z skora možemo da izračunamo još jedan važan, a standardni finansijski pokazatelj: kolika je mogućnost da preduzeće bankrotira u naredne godine, kao inverzni Z skor. Verovatnoća bankrota Er Srbija u naredne dve godine iznosi čak 25,5%. Međutim, ako isključimo subvencije iz obračuna, ova verovatnoća raste na 33,6%. Ovo nikako nisu pokazatelji poslovanja neke uspešne kompanije, i to je još obračunato na osnovu ’’dobre’’ godine u kojoj poslovanje nije bilo pogođeno pandemijom.
Državna pomoć u drugim državama
Ministar Mali sa pravom ukazuje na velike pakete podrške koje su razvijene zemlje dale avio-kompanijama da bi ove preživele krizu zbog ograničavanja letova. Da podsetimo, i nemačka država je za svoj finansijski paket pomoći (povoljni krediti i direktni novčani transfer) dobila 25% akcija Lufthanse. Cilj ovakvih mera nije da se država bavi avio-saobraćajem, već da taj novac povrati onda kada se nakon pandemije stanje u avio-saobraćaju vrati u normalu, tako što će ove akcije prodati. Ali preduslov za to jeste da te kompanije budu uspešne – ako bi država opet pomogla Er Srbiju teško da ćemo kasnije taj paket akcija dobijen kroz dokapitalizaciju moći da prodamo za iole približnu sumu koliko bi ova podrška zahtevala. Vrednosti akcija odražavaju mogućnost kompanije da kreira profit – a videli smo da Er Srbija ne može do profita bez državnih subvencija. Da podsetimo, Fiskalni savet je procenio da bi u narednim godinama Er Srbiju trebalo pomoći sa oko 200 miliona evra, što bi onda bio izgubljen novac. Kapital preduzeća je negativan – što znači da su dugovi preduzeća viši od vrednosti njegove imovine, tako da je kompanija zrela za stečaj.
Nemati državnu avio-kompaniju nije ništa strašno: u Evropi je talas privatizacija 1980-ih i 1990-ih doveo do toga da malo koja zemlja ima državnog avioprevoznika. Od zemalja EU izuzetak su samo Scandivanian Airlines (u kome vlasnički udeo imaju skandinavske zemlje), KLM – Air France (gde udeo imaju vlade Francuske i Holandije), poljski LOT i rumunski TAROM. Srbija neće postati manje suverena država ako Er Srbija bude prestala sa letenjem, kao što to nisu bile postale ni Češka, Slovačka, Mađarska, Španija itd.
Nema ekonomskog i političkog opravdanja da finansiramo Er Srbiju
Tačno je da je Er Srbija imala veliku ulogu u dopremanju medicinske opreme i materijala tokom pandemije, organizujući specijalne letove za te svrhe. Ali to nije bilo rađeno za džabe – kao što ni apoteke nisu delile lekove besplatno. Ti letovi su bili plaćeni, tako da je rezumno pretpostaviti da bi i druge aviokompanije dostavile medicinsku opremu u Srbiju u slučaju ponovnih takvih potreba, pod istim ili sličnim uslovima.
Koja je metodologija studije o doprinosu Er Srbije
Ministar finansija poziva se i na studiju koju je uradila consultantska grupa Oxford economics, prema kojoj je u 2016. ekonomski uticaj Er Srbije kroz doprinos BDP-u bio oko 1 milijardu dolara i da je doprinela stvaranju oko 100 000 radnih mesta. Međutim, ova studija ne može se naći i detaljno pogledati, već se neke informacije o njoj mogu naći samo u saopštenjima Er Srbije koja je verovatno i finansirala izradu ove studije. Kao što većina studenata ekonomije zna, ovakve projekcije zavise od podataka i metodologije koji su korišćeni. Ukratko, ako dovoljno dobro poznajete ekonometriju, možete da dokažete da je zemlja ravna ploča. Zato se kod predstavljanja ovakvih analiza daju i informacije o metodologiji koja je bila korišćena, da bi se procenila njena relevantnost. Na osnovu dostupnih informacija, izgleda da je doprinos Er Srbije meren na takav način kao da je ona doprinela većoj povezanosti Srbije sa svetom, što predstavlja logičku grešku, jer podrazumeva da ljudi u Srbiju ne bi putovali da nema Er Srbije da ih preveze. Ovi bi možda stajalo da Er Srbija ima jeftine karte i da leti ka destinacijama sa kojih je teško ili skupo doći u Srbiju, što nije tačno. Er Srbija je sve osim niskotarifna aviokompanija, a više cene njenih karata i formalna i neformalna podrška koja joj je pružena od strane državnih organa (na primer, niža cena aerodromskih usluga ili isplata subvencija iz budžeta) verovatno je uticala na to da se povezanost Srbije sa svetom smanji, a ne poveća, jer je smanjila atraktivnost Beograda i Srbije za letove niskobudžetskih aviokompanija koje su smanjile svoje prisustvo na aerodromu Nikola Tesla.
Da i stručnjaci koja rade u poznatim institucijama mogu da pogreše, pokazuje nam i nedavna studija o uticaju mere isplate 100 evra svim punoletnim građanima koju su izradili Međunarodna organizacija rada i Međunarodna banka za obnovu i razvoj: studija tvrdi da je ova mera smanjila relativno siromaštvo za 2,8 procentnih poena, dok je njen stvarni uticaj bio tek oko 0,8. Razlika je u tome što istraživači nisu pomerili granicu relativnog siromaštva (sa isplatom 100 evra raste i medijalni prihod, koji se uzima kao granica siromaštva) i što su koristili podatke o prihodima domaćinstava iz 2017. za simulaciju stanja u 2020. iako je prosečni prihod od tada porastao za oko 18% u dinarima.
Dva puta meri, jednom seci
U pomentom autorskom tekstu, koji obiluje gotovo pesničkim opisima, ministar Mali je podsetio na prodavca konja iz dečije pesme Jovana Jovanovića Zmaja. Možda je razumljivo da će političar, koji je svoju političku karijeru započeo sa Er Srbijom, da hvali rad ove kompanije, ali upravo zato bi njegove tvrdnje trebalo dva puta proveriti. Kada imate interes da nešto predstavite uspešnim, mnogo je manja verovatnoća da ćete zaista biti nepristrasni kada to ocenjujete. Zato uglavnom i ne verujemo puno prodavcima polovnih automobila, nego prilikom kupovine otvorimo haubu i pogledamo u kakvom je stanju motor.
Ministar Mali sa sobom vuče i pun kofer afera – od plagiranog doktorata, preko 24 stana u Bugarskoj, do učešća u sumnjivim privatizacijama ili aferi Savamala (da ponovimo reči tadašnjeg premijera Vučića da su za nju odgovorni ’’kompletni idioti iz vrha gradske vlasti’’ u trenutku kada je Mali bio gradonačelnik). Ovakvo iskustvo je i poseban razlog za proveru svega što ministar izjavi iz svog domena, a što može da ima velike posledice po novčanike svih nas.
Glavni urednik Talasa