Zašto Srbiju napuštaju ljudi koji ne odlaze zbog novca?
Aleksandra Popović

Novinarka dnevnog lista "Danas"

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Zabrinutost građana za zdravstvo porasla je više nego dvostruko u odnosu na 2018. godinu, što nije začuđujuće s obzirom na izbijanje pandemije korona virusa, ali značajno je poraslo i njihovo interesovanje za zaustavljanje „odliva mozgova“.

 

Zdravstvena zaštita, zapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta kao i ekonomska situacija u zemlji su tri oblasti koje najviše brinu građane Srbije u 2020. godini, pokazalo je istraživanje Centra za međunarodno privatno preduzetništvo (CIPE) iz Vašingtona.

Zabrinutost građana za zdravstvo naglo je porasla, više nego dvostruko u odnosu na 2018. godinu kada je rađeno isto istraživanje, što nije začuđujuće s obzirom na izbijanje pandemije korona virusa, ali značajno je poraslo i njihovo interesovanje za zaustavljanje „odliva mozgova“.

Poštovanje ljudskih prava ali i status Kosova i Metohije su među temama koje veoma zabrinjavaju građane Srbije, dok su znatno manje interesovanja ispitanici pokazali za dolazak stranih investitora, odgovorno upravljanje javnim novcem ili reputaciju Srbije u svetu, govore rezultati istraživanja sprovedenog u julu ove godine.

 

Zdravstvo u fokusu usled pandemije

Zdravstvena zaštita je na visokom prvom mestu sa 28% građana kojima je ovo najbitnije pitanje, za razliku od 2018. kada je ovo bila prva tema za samo 11% građana. Aktuelna kriza sa korona virusom i stanje zdravstva tokom pandemije nameću se kao logični odgovori na pitanje otkud toliki nagli porast. Gledajući demografsku sliku ispitanika možemo zaključiti da pitanje zdravstvene zaštite jednako brine sve slojeve stanovništva. Zdravstvo kao prioritet naveli su u približnom odnosu i stari i mladi, i oni iz urbanih i oni iz ruralnih područja.

Za druge dve teme – zapošljavanje i ekonomsku situaciju koje dele drugo i treće mesto sa po 12 odsto građana koji ovo stavljaju u najbitnija pitanja, ima znatnih razlika u strukturi odgovora.

Zapošljavanje i stvaranje novih radnih mesta najviše brine one u starosnoj grupi od 30 do 44 godine, sa završenim srednjim nivoom obrazovanja, građane koji žive u Vojvodini i najviše one koji se izjašnjavaju kao Srbi po nacionalnosti.

Ekonomska situacija u zemlji glavna je tema za građane starosti od 45 do 60 godina, ona posebno interesuje one fakultetski obrazovane, koji žive u Beogradu, odnosno urbanim područjima.

 

Saglasni da je glavni cilj – sprečiti „odliv mozgova“

Oko jednog su građani Srbije saglasni – glavni cilj svih naših politika i mera koje sprovodi vlast u narednih pet do deset godina treba da bude – zadržavanje mladih u zemlji. To kaže čak 44% ispitanika i ovaj podatak ne čudi s obzirom na ofanzivnu kampanju u javnosti koju su vodili najviši predstavnici vlasti upravo apostrofirajući „odliv mozgova“ kao najveći problem i adresirajući važne politike u pravcu sprečavanja mladih da napuste zemlju. Takva kampanja se intenzvirala u prethodne dve godine, tj od 2018. godine kada je znatno manje – 29% građana reklo da zadržavanje mladih u zemlji treba da nam bude glavni cilj.

Deklarativne politike vlasti očigledno su podigle svest kod građana o ovom problemu ali nisu se pokazale u praksi, ili ih barem građani, koji ovo vide kao glavni cilj, ne percipiraju kao uspešne.

Značajno je opalo interesovanje građana za ekonomski napredak kao glavni cilj zemlje u odnosu na podatke iz 2018. Tada je to stanovništvu Srbije bio prioritet sa 46% podrške, dok se 2020. za ekonomiju kao fokus opredeljuje 25% građana.

 

Zaposleni u privatnom i javnom sektoru podjednako zabrinuti oko zdravstva

Zanimljivo je uporediti kako na ove teme gledaju ispitanici podeljeni prema tome da li rade u privatnom ili javnom sektoru. Približno jednaku zabrinutost oko zdravstva izražavaju i oni zaposleni u privatnom i oni koji rade u javnom sektoru. Slična je situacija i sa pitanjem zapošljavanja i ekonomskom situacijom – ove teme jednako brinu i zaposlene kod privatnika i one u državnim firmama.

Kod druga dva pomenuta pitanja – poštovanje ljudskih prava i status Kosova, situacija je pak nešto drugačija – poštovanje ljudskih prava visoko je na listi prioriteta za ljude koji rade u privatnom sektoru, dok je briga za status Kosova visoko na listi za zaposlene u javnom sektoru.

Ovo je pregled glavnih tema koje zabrinjavaju građane, što nisu neočekivani nalazi u uslovima krize u kakvim se trenutno nalazimo.

 

U Predsedniku vide rešenja, Premijer bez poverenja

Sa druge strane, građani su ispitivani i koga vide kao najsposobnijeg da reše ove probleme. I ti podaci čine se veoma očekivani ali svakako zabrinjavajući jer ne odražavaju zakonska i ustavna ovlašćenja različitih institucija i proklamovanu podelu vlasti.

Građani Srbije misle da je Predsednik Republike institucija koja može da reši većinu vitalnih problema za ovu državu. Čak 33% njih navelo je upravo ovu instancu kao svoj prvi odgovor iako po Ustavu Srbije, predsednik ima manje ingerencija od Premijera koga tek 3% građana vidi kao sposobnog za rešavanje problema. Predsednik ima manje ingerencija i od Vlade, ali ona je za građane ipak tek na drugom mestu. Da Vlada i ministri mogu da reše pitanja zdravstva, privrede i zapošljavnja, kao i ostala goruća pitanja u zemlji misli 20% građana. Na trećem mestu pojavljuje se zanimljiv odgovor ispitanika iz naše zemlje – čak 17% građana misli da svoje probleme mogu i treba sami da reše.

Što se tiče strukture ispitanika koji su davali odgovore i tu su brojke vrlo indikativne. Na prvom mestu predsednika kao nadležnog za rešenje problema uglavnom vide građani stariji od 60 godina, oni sa osnovnim obrazovanjem, građani iz centralne Srbije i ruralnih područja. Mnogo više poverenja u predsednika iskazali su zaposleni u javnog nego u privatnom sektoru.

 

Pozitivne ocene za privlačenje investitora, iako ne vide svoju korist

Kada je trebalo da ocenjuju mere koje država i Vlada sprovodi, građani su najbolje ocene dali merama za privlačenje stranih investicija, iako se u kasnijim pitanjima većina izjasnila da od ovih mera najviše koristi imaju – sami strani investitori. Istu ocenu dali su i merama za kreiranje novih radnih mesta, iako je to i dalje pitanje koje ih veoma zabrinjava.

Najlošije ocene na listi mera kojima se država bavi dobile su oblasti zaštite životne sredine i ekološke politike kao i nezavisnost pravosuđa. 

Što se tiče ekonomije kojoj su građani davali dosta prioriteta, prosečna ocena ekonomskog stanja u Srbiji je 3, na skali od 1 do 5. Tri je ocena kojom su ispitanici označili i nivo zadovoljstva sopstvenim finansijskim statusom

Ipak, i pored različitih kritika i briga, 26% građana smatra da se Srbija razvija u dobrom pravcu, za razliku od 20% koji smatraju da ne idemo u pravom smeru.

 

Pročitajte i:

Koliko Srbija troši na zdravstvo u poređenju sa drugim zemljama?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *