Privreda Srbije u oktobru - mesečni ekonomski skener
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock 

*Tekstovi u okviru Mesečnog ekonomskog skenera uskoro će biti dostupni svima koji odluče da podrže Talas.

 

Industrijska  proizvodnja stagnira, ali izvoz se oporavio i raste promet u maloprodaji; raste nezaposlenost na tržištu rada; kvartalni BDP, iako viši nego u prethodnom kvartalu, još nije dostigao svoje vrednosti pre krize.

 

Kvartalni BDP: još nismo dostigli nivo aktivnosti pre pandemije

U trećem kvartalu (jul-septembar) došlo je do daljeg rasta privrednih aktivnosti u odnosu na prethodni kvartal koji je bio obeležen vanrednim stanjem i različitim ograničenjima poslovanja usled epidemioloških prilika. Ovaj rast iznosio je 7,4%. Međutim, to nije bilo dovoljno da se dostigne prošlogodišnji nivo usled visokog pada aktivnosti u tokom marta i aprila. BDP tokom trećeg kvartala bio je stoga niži za 1,4% u odnosu na isti period prethodne godine.

Ovaj pad je prvenstveno rezultat smanjenja građevinskih radova, imajući u vidu da je njihova bruto dodata vrednost bila niža za 18% u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Ovo je posledica jako visoke prošlogodišnje osnovice u zadnja dva kvartala usled radova na gasovodu Turski tok ali i drugim državnim infrastrukturnim objektima. Javni infrastrukturni radovi su bili ono što je poguralo naviše rast BDP-a krajem prošle i početkom ove godine, ali to će sada imaju uticaj na smanjenje rasta. Značajno smanjenje aktivnosti došlo je i u oblastima umetnosti, zabave i rekreacije (-11%). Rast je bio zabeležen u oblastima informisanja i telekomunikacija (6%), banaka i osiguranja (4,9%), i u poljoprivredi (4,5%), što je uspelo da donekle popravi privredno stanje u zemlji.

 

Industrijska proizvodnja stagnira

Proizvodnja u prerađivačkoj industriji tokom oktobra bila je niža za 0,5% u odnosu na septembar, ali je i dalje bila neznatno viša nego u oktobru prethodne godine. Oktobar je bio dobar mesec za prehrambenu, tekstilnu i hemijsku industriju, kao i za proizvodnju nameštaja, dok su proizvodnja pića i osnovnih metala zabeležile pad.

Međutim, kada se pogledaju podaci od početka godine, nema značajnijih promena u odnosu na pređašnje stanje. Niži obim proizvodnje u odnosu na prošlu godinu zabeležile su brojne industrije, a najviše su među njima bile pogođene automobilska industrija (pad za više od četvrtine proizvodnje) i proizvodnja osnovnih metala (pad za gotovo petinu). Postoji još niz industrija koje su imale pad nivoa proizvodnje od 5 do 10%. Ceo sektor industrije zapravo tokom ovih 10 meseci vuku napred duvanska, naftna, hemijska, farmaceutska industrija i proizvodnja nameštaja. Ovo svakako nije dobra situacija, i ukazuje na snažan uticaj korona krize na industrijsku bazu.

 

Izvoz se oporavio ali nedovoljno

Nakon meseci pada u izvozu, u oktobru je vrednost izvoza napoko prerasla svoj nivo iz prethodne godine: izvoz je vredeo 1.656 miliona evra u odnosu na prošlogodišnjih 1.619. Izvoz je i dalje niži, za oko 502 miliona evra, tako da se povećala pokrivenost uvoza izvozom. Trgovinski deficit u oktobru iznosi oko 430 miliona evra.

Ovi povoljni tokovi nisu dovoljni da bi se nadoknadili slabiji rezultati tokom godine. Izvoz tokom prvih 10 meseci i dalje je niži nego prethodne godine za preko 5%, ili 750 miliona evra. Slična je situacija i sa uvozom – koji je niži za 5% ili 900 miliona evra.

Rast izvoza zabeležili su poljoprivredni proizvodi (žitarice, voće i povrće, ali i duvanski proizvodi), dok je zabeležen pad izvoza mašina i mašinskih uređaja, te gvožđa, čelika i obojenih metala.

 

Tržište rada beleži gubitke radnih mesta

Anketa o radnoj snazi za treći kvartal nam pokazuje da se konačno vide rezultati gubitka radnih mesta usled pandemije tokom drugog kvartala. Smanjenje broja radnih mesta tokom prethodnog kvartala nije dovelo do rasta nezaposlenosti, već do rasta neaktivnosti: oni koji su izgubili posao nisu ga bili aktivno tražili odmah nakon toga, najverovatnije usled pandemije. Jedan od razloga može biti strah od bolesti – ljudi su bili manje skloni tome da traže posao kada su percipirali da postoji mogućnost da se zaraze, ali na to može da utiče i način na koji veliki broj ljudi nalazi posao u Srbiji, naročito oni sa nižim nivoom obrazovanja i koji su zaposleni na određeno vreme ili preko drugih fleksibilnih formi (omladinska zadruga, privremeni i povremeni poslovi, rad na crno). Zaposlenje na ličnu preporuku je mehanizam koji nije mogao da funkcioniše u trenutku kada je cela privreda bila stala.

 

Trgovinski promet u maloprodaji raste

Promet na malo u trgovinama je tokom oktobra bio veći za gotovo 10% u odnosu na promet u septembru, što ukazuje na rast privatne potrošnje. U poređenju sa oktobrom prošle godine, promet je bio veći za 6,3% u stalnim cenama. Ceo period januar – oktobar zabeležio je rast prometa u maloprodaji od 5% u stalnim cenama u odnosu na proteklu godinu.

Oktobarski rast prometa je bio zabeležen u oblasti robe široke potrošnje (7,2%), potom prehrambenih proizvoda (4,5%) i na kraju sa najmanjim rastom kod motornih goriva (2,4%). Ovaka trend rasta potrošnje najverovatnije će se nastaviti i u novembru, naročito imajući u vidu rasprodaje krajem meseca, dok će uvođenje ograničenja radnog vremena pojedinih delatnosti usled pandemije imati uticaj na promete radnji tek u decembru.

 

Pročitajte i: 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *