Zašto politika u BiH i dalje koči razvoj ekonomije - 25 godina Dejtona
Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

Činjenica je da je Dejtonskim sporazumom stvorena multietnička država sa kompleksnim uređenjem i glomaznom administracijom, a i ne mogu se svi problemi, naročito ekonomski, pripisati ovome.

 

Od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, čime je stavljena tačka na rat koji je uništavao Bosnu i Hercegovinu, prošlo je 25 godina. Nadglasavanja o politci koju je stvorio Dejton i etničke podele koje su bile tema rata – još uvek traju, a manje se pažnje posvećuje položaju pojedinca, stanovnika BiH u ekonomski zaostaloj državi.

I danas, posle 25 godina, može se čuti da konflikti koji su doveli do rata nisu prevaziđeni, dok se kao nove posledice takvih konflikta javljaju ekonomski problemi. 

O tome kakve su ekonomske posledice Dejtona i šta je on uradio za ekonomiju BiH u proteklih 25 godina razgovorali smo sa Denisom Čarkadžićem, politikologom, Adisom Muhovićem, Izvršnim direktorom Centra za politike i upravljanje (CPU) i Admirom Čavalićem, ekonomskim analitičarem i direktorom udruženja “Multi”. 

 

Političari traže reviziju umesto da rade na razvoju

Još češće se poziva na reviziju Dejtona, formiranje neke drugačije države, nove birokratije, kao da će to rešiti stare probleme. Ti problemi potiču iz etničkih podela, najčešće se ističe dok se apostrofira da još uvek nema mira i jednakosti među Bošnjacima, Srbima i Hrvatima koji dele pasoš Federacije. 

Ali problem jeste u tome što se sva politička participacija svodi na etnički princip. Što se političari i javni govornici uvek vraćaju temama ovih podela, umesto da shvate kompleksnost života njihovih stanovnika, birača, makar ih samo tako gledali, u savremenom ekonomskom i poslovnom okruženju. 

U senci političkih nadglasavanja oko „nas“ i „njih“ i „onih trećih“, ostaje stvaran život građana zaglavljenih u onom trenutku u kome je potpisan Sporazum. 

Sam Dejtonski sporazum i način na koji je on oblikovao državu nije prepreka ekonomskom razvoju, ističu sagovornici Talasa. Ustavne odredbe i Dejton zapravo su često izgovor političarima za nedostatak merljivih ekonomskih rezultata, koji su posledica, ne oblika uređenja, već upravo loših odluka političke elite.

Ekonomska mitologija Bosne i Hercegovine

 

Zloupotrebe Ustava su razlog za niži standard

Dejtonski sporazum, te sam Ustav BiH kao njegov integralni deo, objasnio je za Talas politikolog iz Sarajeva Denis Čarkadžić, kao takvi nisu prepreka razvoju ekonomije u BiH. On podseća da je Ustavom propisano da se mogu uspostavljati i nove institucije koje njime nisu predviđene a koje bi omogućile jačanje ekonomije i privrede. 

– Na osnovu te ustavne odredbe formiran je niz novih ministarstava u Vijeću ministara BiH ali i veliki broj državnih agencija. Međutim, Bosna i Hercegovina i dalje nema državna ministarstva poljoprivrede, turizma ili recimo energetike što u znatnoj mjeri otežava ekonomski razvoj ovih veoma bitnih i u Bosni i Hercegovini potentnih grana privrede, naveo je on. 

Čarkadžić je istakao da uprkos tome i negativnoj ekonomskoj slici, postoje mogućnosti za razvoj i povlačenje sredstava iz EU. Kočničari su ovde – političari i politički interesi. 

-Uspostavi novih institucija protivi se Republika Srpska pravdajući to “prenosom nadležnosti” sa entitetskog na državni nivo. U Federaciji BiH situacija je dodatno usložnjena usljed niza mogućnosti blokiranja donošenja odluka kroz propisane procedure, a koje se često zloupotrebljavaju u političke svrhe što negativno utiče na ekonomski razvoj a posljedično tome i na standard stanovništva, istakao je on. 

Dejtonski sporazum, zaključuje Čarkadžić, ostavlja sve mogućnosti za nesmetan razvoj ekononije, ali ono što je ključni problem je „ljudski, odnosno politički faktor gdje se mogućnosti blokada zloupotrebljavaju i koriste za ispunjavanje ličnih i partikularnih interesa a najčešče pod krinkom brige za interese etničkih grupacija“.  

 

Dejton je balast jer je ekonomija neodvojiva od politike

Dejtonski sporazum samo definiše nadležnosti države, on nema poluge za ekonomski razvoj, ističe Adis Muhović, Izvršni direktor Centra za politike i upravljanje, za Talas. 

– No, činjenica je da nasljeđe Dejtonskog sporazuma ima devastirajuće efekte na bosansko-hercegovačku ekonomiju. To ne bi moralo biti tako, ali je ekonomija neodvojiva od politike, a bh. političke elite istrajavaju na nepostizanju dogovora. Zato okvir dejtonskog uređenja predstavlja značajan balast za ekonomiju, smatra on. 

Osnovni problem, prema njegovoj oceni, jeste to što je ovaj dokument pisan za jedan trenutak i tadašnje probleme, sa idejom da se treba dorađivati, dok su neke od nadležnosti kako su tada definisane, prevaziđene u izazovima savremenog doba. 

-Danas je jednostavno nemoguće zadržati nadležnosti definisane sporazumom, a kretati se prema društvu uređenom po sistemu koji je kompatibilan sa onim u zemljama EU porodice. Ali su kreatori dejtonskog sporazuma potpuno previdjeli mogućnost da će neko željeti da zarobi državu, da je blokira po cijenu društvene i ekonomske stagnacije, a u cilju sticanja lične koristi, opravdavajući se nastavkom borbe za ratne ciljeve. 

Dejton je uspostavio politički okvir u kom čak ni ispravnim ljudima nije politički profitabilno da učine ispravnu stvar.

Zato je zastarelost ili nedovoljnost dejtonskog uređenja zabetonirana političkim posledicama sporazuma, smatra on, dodajući da ne možemo Dejton kriviti što političari ne ispunjavaju ciljeve koje su postavili sebi i obećanja koja su dali građanima. 

– Ali možemo reći da on je prevaziđeno rješenje. Također, Dejton je uspostavio politički okvir u kom čak ni ispravnim ljudima nije politički profitabilno da učine ispravnu stvar. Instrument entitetske blokade odluka, koji u pravilu koristi Republika Srpska, podjednako oštećuje ekonomske subjekte, gazdinstva, domaćinstva i stanovnike oba entiteta. A more je slučajeva u kojima je korišten, od (ne)korištenja EU IPARD fondova, preko (ne) donošenja novog zakona o elektronskom potpisu, (ne)uspostave ekonomskih odnosa sa Kosovom, pa sve do (ne)učešća BiH u PISA istraživanju 2022. Interes entiteta, kako ga vide njegovi politički predstavnici, često je sukobljen stvarnim interesima i realnim potrebama građana, naveo je Muhović. 

On ističe da decentralizacija Federacije nije rezultirala zdravom konkurencijom, kao što bi se očekivalo, ali da je i centralizacija koja je prisutna u Republici Srpskoj učinila ovaj entitet siromašnijim jer sav novac kotroliše jedna politička stranka. 

 

Vlast se bavi sobom a ne reformama

Ekonomsku sliku 25 godina nakon Dejtona opisao je za Talas i Admir Čavalić, ekonomski analitičar i osnivač udruženja „Multi“ koji ističe – BiH je malo tržište, koje se ovih 25 godina oslanja i konvergira prema Evropskoj uniji, što je po njegovom mišljenju dobro, ali istovremeno to znači da će svi poremećaji na velikim tržištima imati veliki uticaj i na život u BiH. On je to posebno naglasio u kontekstu aktuelne krize izazvane panedemijom korona virusa. 

– Bitno je da mi poslednjih pet do šest godina imamo blagi rast, od 2 do 3% godišnje, može se reći da se ekonomija stabilizirala i idemo napred. Ali to se dešava suviše sporo, građani, posebno mladi ne osećaju tu promenu i zato idu vani. Ipak, može se oceniti da je 2019. bila dobra godina ali onda se desila kriza koju je BiH dočekala nespremno, naglasio je on.  On kaže da su vlasti na krizu reagovale bez  inovacija, kasno su doneti zakoni a još sporije ide njihova implementacija. To se dešava jer se vlast, po njegovoj oceni, bavi sopstvenim problemima i interesima. 

– Vlasti su zaokupljene samim sobom, kadriranjem, stranačkim trgovinama, a nijedna krucijalna strukturalna reforma nije urađena, naročito u Federaciji. Posebno me boli što nismo iskoristili priliku da izvršimo digitalnu transformaciju ekonomije i izvršimo industrijsku zaštitu. Odlika bh vlasti jeste da su lenje, sporo donose politike, naprave ih nakaradnim, što mislim da se treba nivelisati kroz jaču intervenciju međunarodne zajednice, naveo je Čavalić. 

Jedna dobra stvar u organizaciji BiH jeste da mi nemamo kontrolu nad našom monetarnom politikom

On dodaje da je najpozitivnija stvar u vezi sa ekonomijom u BiH  – monetarna politika, zato što je konvertibilna marka vezana za evro pa tu lokalne vlasti „ništa ne mogu da pokvare“. 

– Jedna dobra stvar u organizaciji BiH jeste da mi nemamo kontrolu nad našom monetarnom politikom, vezani smo za instituciju valutnog odbora. Svi međunarodni ekonomski indeksi upravo ukazuju da je naša monetarna sfera najzdravija na Balkanu. Najbolji deo naše ekonomije je onaj koji ne kontrolišemo i bilo bi dobro da tako ostane, zaključio je Čavalić. 

“Umjesto sprijeda ušao nam je zada” – BiH i Covid-19

Činjenica je da je Dejtonskim sporazumom stvorena multietnička država sa kompleksnim uređenjem i glomaznom administracijom, ai ne mogu se svi problemi, naročito ekonomski, pripisati ovome. Time bi se zanemarila odgovornost političkih elita koje težeći partikularnim i kratkoročnim političkim interesima ograničavaju ekonomske slobode i delanje pojedinca. 

Nije li, recimo, i Švajcarska, pa i Kanada, primer multietničkog uređenja, čemu u globalnom multikulturanom društvu teže i mnoge druge države, pa ipak to nije prepreka njihovom eknomskom razvoju na način na koji se to vezuje za Bosnu i Hercegovinu.

Pročitajte i: 

BiH druga u svetu po nezaposlenosti mladih – šta je rešenje?

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *