Foto: iStock
Na putu ostvarenja ciljeva sebi stvaramo veliki pritisak fokusirajući se pre svega na željeni cilj, a ne na proces i sistem koji će nam pomoći da taj rezultat i ostvarimo.
Do sada su napisane brojne knjige o tome kako da popravimo svoju svakodnevnicu, da uspemo u onome što radimo, da ostavim loše navike ili da budemo istrajni u dobrim navikama koje će nam pomoći u ostvarenju nekog cilja. Utisak mi je bio da mnoge od tih knjiga nude instant rešenja što me nikad nije privuklo da pročitam neku od njih. I to je bilo sve dok nisam slučajno zapazio knjigu ’Atomic habits – An Easy and Proven Way to Build Good Habits and Break Bad Ones’ autora Džejmsa Klira. Knjiga je prevedena i dostupna i na srpskom jeziku pod naslovom ’Atomske navike’.
Autor u svojoj knjizi nudi sveobuhvatan plan sastavljen od mnogih sitnih koraka koji bi trebalo da pomognu u građenju dobrih navika i razbijanju loših.
Svako od nas je nekad u životu poželeo da promeni određene navike ili uspostavi nove, često iz razloga ostvarenja nekog zacrtanog cilja (bilo da je u pitanju da želite da smršate, ostavite cigare, osvojite turnir u nekom sportu, pokrenete svoj biznis, napišete tekst ili knjigu). Međutim, na putu ostvarenja ciljeva sebi stvaramo veliki pritisak fokusirajući se pre svega na željeni cilj, a ne na proces i sistem koji će nam pomoći da taj rezultat i ostvarimo. Neretko u svakodnevnom životu propuštamo značaj sitnih promena jer njihov uticaj i rezultat ne možemo da vidimo odmah, već tek posle određenog vremena. Upravo odsustvo brzog rezultata na neku promenu u navikama utiče da se vraćamo starim navikama i rutinama.
Promenu treba da ostvarimo na nivou sistema, a ne rezultata
Ovo je i jedna od glavnih teza u knjizi gde se značaj daje sitnim promenama, procesima i izgradnji čvrstog sistema koji će nas dovesti do nekog cilja, umesto nuđenja brzih rešenja. Efekat bilo koje promene neće biti vidljiv na početku i to po autoru ne treba da nas opterećuje, ali će nas ta dobra ili loša promena navike vremenom odvesti u potpuno drugačijim smerovima. Kao i u svemu što radimo da bismo ostvarili rezultat najbitniji je kontinuitet, a kada jednom pređemo kritičnu crtu promene i rezultati će biti sve vidljiviji.
Džejms Klir u svojoj knjizi pravi jasnu razliku između cilja koji želimo da ostvarimo i sistema koji nam to omogućava. Po njemu, cilj je sve što se tiče rezultata koji želimo da ostvarimo, dok je sistem sve u vezi procesa koji će nas dovesti do rezultata. Na primer, ako ste košarkaški trener vaš cilj je da osvojite svetsko prvenstvo, a sistem je način na koji birate igrače koji će igrati u timu, saradnike, kako i koliko često trenirate.
Ukoliko se previše fokusiramo na ciljeve koje želimo da postignemo, a daleko manje na procese koji će nas do njih dovesti, olako možemo da se nađemo u problemu. Prvi problem u tom razmišljanju koji autor uočava jeste da i pobednici i gubitnici imaju iste ciljeve, ali ono što ih razlikuje jeste da li su primenili sistem koji će ih dovesti do ostvarenja cilja. Drugo, onog trenutka kada ostvarimo cilj priča se ne završava zato što je cilj po sebi samo jedan vremenski trenutak u celom procesu. Ako nakon promene ishrane smršate, vi ste ostvarili rezultat, ali ako nakon toga počnete da se hranite kao nekada vi dugoročno niste promenili svoje navike. Ovo je jedan od razloga zbog čega se ljudi nakon postignutog rezultata brzo vrate svojim starim navikama. Zato promene treba da ostvarimo na nivou sistema, a ne rezultata.
“Svrha postavljanja ciljeva jeste da pobedimo u igri. Svrha izgradnje sistema jeste da nastavimo da igramo igru.”
Naš identitet igra bitnu ulogu u promeni ponašanja
Isto tako, ciljevi ograničavaju naše zadovoljstvo – bićemo zadovoljni tek onda kada ih ostvarimo umesto da uvek budemo zadovoljni navikama koje smo promenili na dobro i održivim sistemom koji smo izgradili.
U procesu promena navika, kako autor kaže, susrećemo se sa dva glavna izazova: želimo da promenimo pogrešnu stvar ili to radimo na pogrešan način. U procesu promene postoje tri nivoa, a to su promena rezultata, procesa i identiteta. Najveći broj nas pokušava da promeni navike fokusirajući se na ono što želimo da ostvarimo ili na način na koji to radimo. Međutim, autor ovde ističe značaj identitetski izgrađenih navika gde je fokus na tome ko mi želimo da budemo sutra. Zato se promena neće desiti dokle god je ona neskladna sa našim sistemom verovanja koji je uticao na naše prethodno ponašanje. Ako promenu neke navike shvatimo kao deo svog identiteta, biće nam i mnogo lakše da ostanemo motivisani u održavanju te navike zato što je ona postala deo nas, onoga što mi jesmo.
“Iza svakog sistema delovanja nalazi se sistem verovanja.”
Navike i rutine nam omogućuju više slobode
U nekoliko navrata kada sam pokušavao da promenim neke navike ili uspostavim nove, nisam želeo da robujem rutinama i da mi se dan pretvori u navike koje će mi oduzeti spontanost i slobodu. Džejms Klir upravo primećuje ovaj izazov, ali po njemu navike ne ograničavaju slobodu već su ove dve stvari komplementarne. Čak suprotno, on ističe da ljudi koji nemaju navike ili ne mogu da se nose sa njima zapravo uživaju manje slobode. Kako? Ako u svakodnevnom životu stalno moramo da donosimo odluke o tome kada ćemo trenirati, raditi, pisati ili plaćati račune, onda nam ostaje manje prostora da uživamo u slobodi i onome što volimo da radimo. Kada rešimo osnovne životne stvari, ostaće nam i više vremena za stvaranje, kreativnost ili nešto treće.
“Izgradnja navika u sadašnjosti omogućava nam da radimo više onoga što želimo u budućnosti.”
Principi izgradnje dobrih i razbijanja loših navika
Svaki proces izgradnje navike može biti podeljen u četiri koraka: znak (informacija koju dobijamo iz spoljnog sveta), želja da nešto ostvarimo (motivaciona snaga), odgovor u vidu našeg ponašanja i na kraju nagrada koju za to dobijamo.
Šta bi to značilo u našem životu? Zamislite da vam zazvoni telefon (znak), sledeće što poželite jeste da vidite sadržaj poruke (želja da nešto uradimo), a onda uzmete telefon i pročitate poruku (naš odgovor kroz ponašanje) i na kraju ste zadovoljili svoju želju da pročitate poruku (nagrada).
Postoje četiri principa koji nam po ovom autoru mogu pomoći u izgradnji dobre navike: učinite je očiglednom, atraktivnom, lakom i zadovoljavajućom. Suprotno, ako želimo da razbijemo loše navike onda je neophodno da je učinimo nevidljivom, neatraktivnom, teškom i neispunjavajućom.
Prilikom bilo koje promene navike, dobre ili loše, neophodno je da smo ih svesni i da za svaku od njih procenimo da li na nas utiču dobro ili loše. Kada bismo svaku od navika izgovorili naglas postali bismo svesniji njihovih posledica, jer u suprotnom dokle god se pravimo da posledice ne postoje nećemo ni promeniti navike. Kada bismo na to još rekli kada i gde ćemo nešto uraditi, to bi nam pomoglo da određenu naviku vežemo za određeno vreme i mesto. U suprotnom želja za uspostavljanjem neke navike će ostati neodređena u vremenu i prostoru što će je učiniti manje ostvarljivom.
Bitnu ulogu u kreiranju ili razbijanju neke navike igra i kontekst odnosno okruženje u kojem se navike odigravaju. Često svoje navike povezujemo sa određenim situacijama ili okruženjima pa je tako i promena navike usko povezana sa promenom konteksta i okruženja.
Drugi faktor koji utiče na uspešnost naših navika jeste koliko ćemo ih sebi učiniti atraktivnima. Naše ponašanje je direktno povezano sa dopaminom koji se luči kada radimo nešto što volimo – bilo da je to izlazak u klub, igranje igrice, uživanje u hrani i piću. Ali, dopamin se luči ne samo kada doživljavamo neko zadovoljstvo, već i kada očekujemo da se desi. Zato je sve ono što radimo posledica očekivanja koje prethodi ostvarenju zadovoljstva. Ako navike učinimo sebi atraktivnima onda će nas očekivanje nagrade koja sledi motivisati da primenjujemo određenu naviku. Isto tako, ako želimo naviku sebi da predstavimo neatraktivnom, izdvojićemo benefite koje dobijamo ako tu naviku ne primenjujemo.
“Ako želite bolje rezultate, zaboravite na postavljanje ciljeva. Umesto toga, fokusirajte se na sistem.”
Jedna od glavnih prepreka prilikom formiranja neke navike koju autor uočava jeste da smo često fokusirani samo na pravljenje plana i pronalaženje najboljeg pristupa dok primena neke akcije na kraju izostane. On pravi jasnu razliku između planiranja i akcije – ako imam ideju da napišem ovaj tekst onda sam i dalje na nivou predloga i razmatranja sve dok ne sednem i napišem tekst. Planiranje nam daje osećaj da zapravo radimo stvari tako što na primer pronalazimo najbolji način da ostavimo cigare, ali nismo došli do trenutka da to i uradimo.
Treći princip uspostavljanja navike jeste da je sebi učinimo lakšom. To bi značilo da uklonimo sve ono što bi nas ometalo u sprovođenju navike ili suprotno ako želimo da razbijemo naviku onda je neophodno da povećamo prepreke i ono što nas onemogućava da je ispunimo. Najbolji način da prekinemo sa lošim navikama jeste da ih učinimo nepraktičnim.
Poslednji u nizu principa koji će nam pomoći u izgradnji navika jeste da nam one budu izvor zadovoljstva. Ukoliko je iskustvo primene neke navike pozitivno, onda ćemo biti skloniji da takvo ponašanje ponovimo opet. Ipak, postavlja se pitanje zašto neke navike nastavljamo da primenjujemo iako znamo da su one loše po nas. Problem je u tome što nas posledice loših navika uglavnom sačekaju u budućnosti dok u zadovoljstvo loše navike uživamo odmah. Sa dobrim navikama stvar je drugačija, trenutno zadovoljstvo je malo ili nikakvo, ali je dugoročan ishod dobar. Ukoliko navike više posmatramo kao deo svog identiteta onda će nam biti potrebno manje spoljnih podsticaja i zadovoljstava koje bi ih učinili održivim. Dodatno, u cilju održavanja dobrih navika bitno je da ih pratimo, da beležimo napredak jer je to glavni motivacioni faktor koji će nas držati na putu postizanja onoga što želimo da budemo.
Autor