Rast svetske privrede usporava - čemu Srbija da se nada?
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

Rast svetske privrede počeo je da usporava još pre izbijanja krize izazvane pandemijom korona virusa. Uzroke toga treba tražiti dalje od trgovinskog rata SAD i Kine ili Brexit-a, koji se često posmatraju kao glavni razlozi za lošiji investicioni ciklus. Srbija, pak, spada u zemlje koje su manje pogođene ovim trendom pa su projekcije međunarodnih finansijskih institucija za našu zemlju relativno optimistične što se tiče daljeg ekonomskog rasta.

 

Epidemija korona virusa imala je veliki uticaj na privredu većine zemalja na svetu. U trenucima kada je zbog epidemiološke situacije privreda stala na nekoliko nedelja ili meseci, sa pokidanim lancima snabdevanja usled ograničavanja kretanja, opravdano je posmatrati prvenstveno kratkoročna privredna kretanja. Glavna informacija bila je kako će korona virus uticati na privredna kretanja u ovoj i narednoj godini, da li ćemo nakon recesije u ovoj godini dočekati brzi oporavak i sa njim visok ekonomski rast u narednoj godini.

Projekcije međunarodnih finansijskih institucija, čak i kada daju optimističnu sliku za pojedine zemlje i regione, ipak su manje svetle za razvijene zemlje Evrope. Prema sadašnjim projekcijama, samo će Srbija, Litvanija i Turska dostići ili prestići svoj nivo dohotka iz 2019, dakle pre krize. Ostale evropske zemlje će se i dalje nalaziti ispod tog dohotka.

 

Niža ekonomska aktivnost u Evropi i pre korone

Korona je najviše uticala na kratkoročna ekonomska kretanja. Ali podaci ukazuju na to da je evropska privreda počela da usporava još tokom 2019, mnogo pre nego što se korona pojavila, ili pre nego što se virus proširio iz Kine. Privreda EU je iz kvartala u kvartal tokom 2019. doživljavala usporavanje (mereno u odnosu na prethodni kvartal). Zapravo su najveće evropske privrede kao što su Nemačka, Francuska i Italija imale istu ili čak nižu ekonomsku aktivnost u poslednjem kvartalu, što je uticalo na konačne rezultate cele EU, iako su pojedine zemlje imale bolju ekonomsku situaciju. Velika Britanija je iskusila isti trend kao ostatak kontinenta, sa usporavanjem rasta tokom godine. Sa druge strane, ovo se nije odnosilo na SAD koje su nastavile sa rastom ekonomskih aktivnosti tokom godine.

Kvartalni privredni rast, u odnosu na prethodni kvartal. Izvor: OECD

Usporavanje rasta nije bilo ograničeno samo na EU, već i na brojne druge zemlje, pa je i MMF bio smanjio svoje ranije optimistične prognoze za globalni ekonomski rast. Sa jedva 2,3%, globalni rast bio je najsporiji još od izbijanja finansijske krize 2008/9.

Kao razlozi za ovo usporavanje rasta u većini svetskih privreda (praktično svuda osim u afričkim zemljama) obično se navode trgovinske nesuglasice, prvenstveno između SAD i Kine. Protekcionistička politika Trampove administracije prema Kini imala je za posledicu i kinesko zatezanje trgovinske politike prema SAD. Ovakva politička klima za posledicu imala je niže investicije, usled nesigurnosti da li doći do nekog novog pogoršanja trgovinskih odnosa u budućnosti koji bi uticali na proizvodnju za inostrana tržišta. FED je tokom 2019. u tri navrata smanjivao kamatne stope, baš usled loših ekonomskih prognoza da bi pospešio investicije.

 

Dublji problemi od trgovinskog rata SAD i Kine

Međutim, trgovinski rat između Sad i Kine nije jedini, a verovatno ni glavni razlog za usporavanje ekonomskog rasta tokom prethodne godine. Zapravo, industrijska proizvodnja u svetu počela je da usporava još krajem 2017, ali se to videlo tek kasnije tokom 2018. pošto najveći broj ljudi posmatra vrednosti PMI indeksa, a ne direktne podatke o proizvodnji. Razlog za to je vremenski jaz – PMI indeks dostupan je daleko ranije od stvarnih pokazatelja. PMI indeks meri stavove menadžera kompanija iz industrijskog sektora o tome da li će njihova kompanija u bliskoj budućnosti povećati ili smanjiti proizvodnju – u praksi podaci iz PMI visoko koreliraju sa stvarnim nivoom proizvodnje, ali to ne mora uvek biti slučaj. Dakle, ako je do usporavanja industrije došlo pre ekonomskog rata SAD i Kine i pre Brexita, oni ne mogu biti glavni krivci za to.

Naročito ne u Evropi, koja je tokom 2018. iskusila nekoliko događaja koji su na kratak rok uticali negativno na industrijsku proizvodnju i ekonomski rast u toj godini: u Francuskoj su to bili veliki i nasilni protesti ˝žutih prsluka˝, a u Nemačkoj suša koja je smanjila prohodnost Rajne za rečni transport i nove regulacije vezane za izduvne gasove, što je pogodilo automobilsku industriju. Ovi jednokratni činioci su učinili da je statistička osnovica u 2018. bila niža, pa bi to značilo da bi i rast u 2019. trebalo da bude viši.

Izgleda da je stanje došlo do usporavanja rasta barem delimično i usled završetka investicionog ciklusa koji je započeo relaksacijom monetarne politike Evropske centralne banke krajem 2014. Ako je ovo zaista slučaj, onda će ovi strukturni problemi imati uticaja i na prevazilaženje recesije izazvane pandemijom virusa, što znači sporiji i neizvesniji oporavak.

Pročitajte i:

Rast između straha i sumnje – budžet Srbije za 2021. godinu

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *