Svojina građana bez prave zaštite - najnoviji Indeks imovinskih prava u svetu
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Nema ekonomski uspešnih društava bez jake zaštite privatne imovine. Izuzetak su samo male zemlje veoma bogate prirodnim resursima, kao što je nafta. Drugim rečima, ako želimo da živimo bolje, da rastu plate i penzije, imamo dve mogućnosti: da pronađemo neke skrivene naftne bušotine ili da napravimo kvalitetan regulatorni i sudski sistem koji će da štiti privatnu imovinu.

 

Objavljeno je novo izdanje Indeksa zaštite imovinskih prava koji je sačinila Property Rights Alliance iz SAD sa grupom međunarodnih partnera. Deset najbolje rangiranih zemalja ove godine čine Finska, Švajcarska, Singapur, Novi Zeland, Japan, Australija, Holandija, Norveška, Luksemburg i Danska. Od drugih velikih ekonomija, SAD se nalaze na 13, Kanada na 14, Nemačka na 16, Velika Britanija na 18, Kina na 49. i Rusija na 88. mestu. Na kraju liste nalaze se Angola, Bangladeš, Venecuela, Jemen i Haiti. Srbija se, kao i prethodnih godina, nalazi nisko na listi.

Svojina građana bez prave zaštite - najnoviji Indeks imovinskih prava u svetu

 

Loši rezultati Srbije kao i prethodnih godina

Od 9 varijabli koji su služili za rangiranje Srbije, relativno dobro stanje zabeleženo je samo u oblastima registracije vlasništva nad nekretninama i političkoj stabilnosti. U svim ostalim oblastima Srbija beleži značajno niže vrednosti, a posebno u oblastima nezavisnosti pravosuđa, visine korupcije, dostupnosti kredita, i piraterije brendova. Dodatno zabrinjava to što tokom poslednje tri godine praktično nije bilo pomaka u vrednostima ovog indeksa, što je posledica izostanka reformi koje bi popravile stanje prvenstveno u oblasti vladavine prava.

 

Nema ekonomskog uspeha bez jake zaštite privatne svojine

Privatna imovina temelj je ljudske civilizacije – bez njene adekvatne zaštite gube se podsticaji za ekonomsko racionalno ponašanje, štednju i investicije. Stoga je zemlja sa lošim poštovanjem imovinskih prava osuđena na niske stope investicija i ekonomskog rasta, što se ogleda i u niskom opštem standardu života građana. Bez vladavine prava, što podrazumeva fizičku zaštitu imovine od toga da je neko prisvoji ili uništi kao i mogućnost zaštite svojih prava putem sudova koji su nezavisni i efikasni u svom radu, nema ekonomskog i društvenog napretka.

Ovo je sasvim jasno kada se pogleda da su rezultati ovog Indeksa visoko korelisani sa visinom dohotka (mereno BDP per capita) i visinom investicija (mereno njihovim udelom u BDP). Drugim rečima, nema ekonomski uspešnih društava bez jake zaštite privatne imovine. Izuzetak su samo male zemlje veoma bogate prirodnim resursima, kao što je nafta. Drugim rečima, ako želimo da živimo bolje, da rastu plate i penzije, imamo dve mogućnosti: da pronađemo neke skrivene naftne bušotine ili da napravimo kvalitetan regulatorni i sudski sistem koji će da štiti privatnu imovinu. Ove se ne odnosi samo na velike investitore – oni najčešće imaju dovoljno resursa da zaštite sami sebe od reketa i drugih predatora, ili imaju mogućnosti da ovako nešto plaćaju kao deo svojih normalnih troškova poslovanja u neuređenim zemljama, a mogu da računaju i na zaštitu od strane zemalja odakle njihov kapital potiče. Ako neki državni službenik previše počne da smeta nekoj velikoj stranoj firmi, ona se uvek može pouzdati barem u telefonski poziv svoje ambasade. Ali kada pričamo o domaćim malim i srednjim preduzećima, ona na ove resurse ne mogu da računaju. Zaštita imovinskih prava je zato najvažnija upravo za njih.

 

Savamala kao negacija imovinskih prava

Ali nažalost, primer Savamale nam govori da je zaštita imovinskih prava ovde prisutna samo ukoliko vaša imovina ne zapadne za oko nekome je moćniji od vas. Uopšte mogućnost da neko organizuje tešku  mašineriju i omanju privatnu vojsku i da u sadejstvu sa gradskim komunalnim službama, uz prećutnu saglasnost policije, poruši niz zgrada u samom centru grada deluje nestvarno. Da Savamala nije samo neki daleki eksces, već zakonitost ovakvog poretka, govore nam i slike iz Beograda tokom vanrednog stanja kada su organizovane navijačke grupe kačile ozvučenje i puštale političke poruke sa zgrada, iako je svima kretanje u tom trenutku bilo zabranjeno. Ovo je više ličilo na ponašanje privatne političke vojske, nego na bilo šta drugo. A tamo gde su privatne vojske, nema ni sigurnih imovinskih prava.

Imovinska prava idu ruku pod ruku i sa političkim pravima. Ona kreiraju mogućnost da se stvori oaze poslovanja i postojanja izvan države – ili onog ko je uzurpirao državne funkcije i poistovetio sebe sa državom. To omogućava šire političko delovanje i povećava mogućnost smenjivosti vlasti. Zato je važno razumeti da loši rezultati Srbije na ovom indeksu nisu (samo) posledica neznanja, inercije, nedostatka resursa ili sličnih prepreka tome da se stanje promeni, već logika postojanja postojećeg političkog poretka.


O indeksu

Indeks zaštite svojinskih prava (International Property Rights Index) na međunarodnom nivou od 2007. poredi stepen zaštite imovinskih prava među zemljama. Indeks objavljuje Property Rights Alliance iz SAD, sa grupom međunarodnih partnera, od kojih je predstavnik za Srbiju Libertarijanski klub Libek. Indeks se sastoji od tri komponente, od kojih se svaka računa na osnovu više varijabli. Sve varijable preuzimaju se iz drugih međunarodnih izvora, kao što su Globalni indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Doing Business Svetske banke ili Indikatori dobrog upravljanja Svetske banke. Svaka komponenta računa se kao prosek vrednosti varijabli koje je čine, dok se konačna ocena računa kao prosek sve tri komponente. Maksimalan broj poena koji se može dostići je 10.

Komponente i varijable su:

  1. Pravno i političko okruženje – nezavisnost sudstva; vladavina prava; politička stabilnost; nivo korupcije.
  2. Zaštita fizičke imovine – Zaštita svojinskih prava; registracija nekretnina; pristup kreditima.
  3. Zaštita intelektualne imovine – Percepcija zaštite intelektualnih prava; zaštita patenata; zaštita autorskih prava.

Pročitajte i: 

Zapaljen vozni park u Vranju – podsetnik da svojina u Srbiji nije sigurna