Budžetski prihodi uglavnom su realistično prognozirani. Povećani su budžetski rashodi za zaposlene, ali prvenstveno za zaposlene u zdravstvu. Budžet ostaje netransparentan i neinformativan, a zakonski budžetski kalendar se i dalje ne poštuje (predlog Zakona o budžetu poslat je Skupštini sa gotovo tri nedelje zakašnjenja). Budžet je projektovan na relativno visok ekonomski rast od 6%, uz deficit od 3% BDP-a, pa postoje ozbiljni rizici od probijanja ovih postavki usled nesigurnosti vezanih za epidemiološku situaciju. Prisutno je novo “istorijsko smanjenje nameta” na zarade, podizanjem neoporezivog dela zarade sa 16.300 na 18.000 dinara, i kao takvo samo je simbolično i neće imati uticaj na privredna kretanja. Povećanje kapitalnih investicija za infrastrukturu jedna je od retkih dobrih budžetskih novina, pod uslovom njihove efikasne realizacije.