Rast između straha i sumnje - budžet Srbije za 2021. godinu
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

Budžetski prihodi uglavnom su realistično prognozirani. Povećani su budžetski rashodi za zaposlene, ali prvenstveno za zaposlene u zdravstvu. Budžet ostaje netransparentan i neinformativan, a zakonski budžetski kalendar se i dalje ne poštuje (predlog Zakona o budžetu poslat je Skupštini sa gotovo tri nedelje zakašnjenja). Budžet je projektovan na relativno visok ekonomski rast od 6%, uz deficit od 3% BDP-a, pa postoje ozbiljni rizici od probijanja ovih postavki usled nesigurnosti vezanih za epidemiološku situaciju. Prisutno je novo “istorijsko smanjenje nameta” na zarade, podizanjem neoporezivog dela zarade sa 16.300 na 18.000 dinara, i kao takvo samo je simbolično i neće imati uticaj na privredna kretanja. Povećanje kapitalnih investicija za infrastrukturu jedna je od retkih dobrih budžetskih novina, pod uslovom njihove efikasne realizacije.

 

Odluka o raspodeli novca poreskih obveznika donosi se uz puno rizika i nepoznanica usled globalne krize izazvane pandemijom, a Vlada Srbije planiranju javnih finansija pristupila je sa više optimizma nego što je poželjno u ovakvom trenutku. Predlog budžeta za 2021. godinu koji je Vlada Srbije usvojila predviđa ukupne prihode od 1.336,3 milijarde dinara, što je za 45 milijardi dinara više nego što se očekuje u ovoj godini, Rashodi budžeta su planirani u iznosu od 1.514,8 milijardi dinara, tako da će deficit biti tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Vlada je predvidela da će javni dug do kraja iduće godine biti smanjen na 58,7 odsto BDP-a. 

 

Rizične pretpostavke zbog korona krize

Pretpostavke na kojima se bazira budžet su realni rast BDP-a od 6% uz prosečni godišnji rast cena od 2%. Očekivana stopa rasta prvenstveno je posledica niska baze iz ove godine, koja će se završiti uz smanjenje privredne aktivnosti u nivou od oko 1,5% BDP-a. Ovako visoka stopa ekonomskog rasta u skladu je sa predviđanjima i međunarodnih finansijskih institucija (MMF predviđa rast srpske privrede od 5% u 2021) ali postoje ozbiljni rizici od realizacije ovakvog privrednog kretanja usled nepoznanica oko toga kako će izgledati epidemiološka situacija početkom naredne godine. Čak i da ne dođe do nekih zatvaranja sličnih onim tokom vanrednog stanja, koja su imali veliki uticaj na većinu privrednih grana, epidemiološka situacija može značajno da pogodi barem poslovanje turističke i ugostiteljske industrije. Ovako visoka projektovana stopa ekonomskog rasta delimično je posledica niske osnovice iz ove godine; kada se ukloni ovaj jednokratni uticaj, pretpostavka jeste da će se nivo ekonomskog rasta vratiti na onu putanju koju je imao neposredno pre izbijanja krize.

Stoga se pojavljuje dvojaki rizik po predviđeni nivo budžetskog deficita: rizik usled nižeg nivoa javnih prihoda od predviđenih (zbog slabijeg ekonomskog rasta) ali i rizik usled rasta rashoda, prvenstveno zbog poslovanja državnih preduzeća od kojih će neka možda morati da zatraže državnu podršku. 

 

Budžetski proces bez javne rasprave i netransparentan

Budžet je i dalje netransparentan. Prethodih godina jeste donekle ostvaren napredak u tome što se prestalo sa praksom beleženja troškova ’’ispod crte’’, pre svega u oblasti finansiranja državnih preduzeća. Ovakvi troškovi sada su uključeni u budžet, pa su vidljiviji. Međutim, izvan ove mere celokupan budžetski proces je neadekvatan, a budžet netransparentan.

Prvo, budžetski proces i dalje kasni i probija rokove propisane Zakonom o budžetskom sistemu – umesto da predlog Zakona o budžetu bude usvojen i dostavljen Narodnoj skupštini na razmatranje početkom novembra, to se dešava sa 3 nedelje zakašnjenja, čime se otežava javna rasprava. Za razliku od prethodnih godina kada je javna rasprava u parlamentu bila obesmišljena usled podnošenja brojnih besmislenih amandmana od strane poslanika većine, sada gotovo da i nema opozicije u skupštinskim klupama. 

Drugo, osim osnovnih informacija o korisniku javnih sredstava, i dalje nedostaju važne informacije na osnovu kojih je moguće izvući neke zaključke o trošenju sredstava. Tako nedostaju informacije o broju zaposlenih u budžetskim institucijama, pa se ne može saznati ništa o visini i strukturi zarada, niti o brojnosti zaposlenih pošto nedostaju informacije o sistematizaciji radnih mesta i trenutnoj popunjenosti, što je posebno važno imajući u vidu nastavak politike smanjenog zapošljavanja putem prirodnog odliva (na 5 zaposlenih koji se penzionišu zapošljava se 1 nov radnik) pošto to može značajno uticati na kvalitet pruženih javnih usluga.

 

Prihodi realistično procenjeni

Ocenjujemo da su poreski prihodi uglavnom realistično procenjeni, pod uslovom ostvarenja predviđenog rasta. Nominalni projektovani prihodi republičkog budžeta u 2021. veći su za 3,5% u odnosu na poslednji rebalans budžeta za tekuću godinu, ili za oko 45 milijardi dinara. Predviđen je rast poreskih, a smanjenje neporeskih prihoda.

Rast između straha i sumnje - budžet Srbije za 2021

Budžetski prihodi, u milijardama dinara. Izvor: Predlog Zakona o budžetu za 2021.

Budžet najavljuje jedno malo smanjenje javnih prihoda, povećanjem neoporezivog dela zarade sa 16.300 na 18.000 dinara. Ovo smanjenje poreza na zarade, koje bi trebalo da nam u novčanicima ostavi tek oko 200 dinara više mesečno, jeste korak u dobrom pravcu, ali previše mali da se osetio širom privrede. Ukupno fiskalno opterećenje zarada ovim će se smanjiti za oko 0,5 procentnih poena.

 

Rashodi – veće plate, ali i subvencije

Budžetski rashodi biće značajno niži nego u ovoj godini, što je posledica vraćanja budžetskih okvira u višegodišnju normalu nakon velikih ekonomskih programa za prevazilaženje krize izazvane pandemijom virusa. Plate zaposlenih u javnom sektoru biće povećane i tokom 2021, ali za razliku od prethodnih godina povećanje će biti konzervativnije, tj. manje nego što iznosi projektovani ekonomski rast ili rast poreskih prihoda. Plate zaposlenima u zdravstvu biće povećane za 5% (u odnosu na prethodno povećanje od 10%, i to počevši od decembarske plate u ovoj godini), a plate ostalih za 3,5%. 

Subvencije se polako vraćaju u neke normalnije vrednosti, sa 278 milijardi dinara u 2020. na 120 milijardi u 2021. Međutim, ovo je i dalje znatno viša suma nego 2019. kada je na subvencije bilo potrošeno samo 100 milijardi dinara. Štetna politika subvencija za privlačenje stranih investiicija nastavlja se i ove godine – sa namenjenih 15 milijardi dinara. 

Rast između straha i sumnje - budžet Srbije za 2021. godinu

Budžetski rashodi, u milijardama dinara. Izvor: Predlog Zakona o budžetu za 2021.

Rashodi za korišćenje dobara i usluga takođe značajno su povećani, sa 128 milijardi dinara u 2019. i 135 mlijardi u 2020. na 150 milijardi u 2021. Ovaj rast rashoda za javne nabavke, u kojima postoje ozbiljne manjkavosti koje dovode do značajnog nivoa korupcije, nema značajno objašnjenje u budžetu, pa ostaje da se nadamo da je najveći deo ovih rashoda namenjen za zdravstvo imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju i napregnute zdravstvene kapacitete. 

Najpozitivnija mera u novom budžetu je značajno povećanje kapitalnih rashoda, sa 201,6 milijardi dinara tokom ove na 273,9 milijardi dinara u narednoj godini. Ovime će udeo javnih investicija u BDP-u da stigne nivo uporedivih zemalja u Istočnoj ili Centralnoj Evropi. Stanje infrastrukture u Srbiji nije na zavidnom nivou, ali proces izgradnje infrastrukture boluje od ozbiljnih problema kao što su netransparentan odabir projekata, međudržavni ugovori kojima se izbegavaju domaći propisi o javnim nabavkama i slično. Nedostatak adekvatnih administrativnih kapaciteta ima za posledice i to da se često ne potroše sva predviđena sredstva. Stoga i ovde treba biti oprezan u konačnom sudu.

Pročitajte i: 

Nezapamćeni deficit od 4 milijarde evra – šta sve donosi novi rebalans budžeta?

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *