Staro Sajmište – izgradnja kulture sećanja na dobrom putu
Avatar

Istoričar

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock 

Kada se u celini sagledaju sve pozitivne ocene i pomaci, samo jedna negativna ocena, te realna ograničenja koja će nastaviti da pogađaju Republiku Srbiju i srpsko društvo sledeće godine, možemo biti zadovoljni ovogodišnjim presekom stanja.

 

U članku objavljenom na Talasu 9. decembra 2019. godine, najavili smo osnivanje Memorijalnog centra posvećenog komemoraciji i istraživanju stradanja srpskog, jevrejskog i romskog naroda u nemačkom logoru na Starom sajmištu (1941-1944), na prostoru nekadašnje Bežanijske bare. Slično kao i tada, informisaćemo Vas o ostvarenim koracima u pravcu uspostavljanja institucionalne kulture sećanja u Republici Srbiji, kao i onima koji nam slede. Pretpostavka za donošenje Zakona o Memorijalnom centru bila je izmena i dopuna temeljnog Zakona o kulturi koji, do januara 2020. godine, nije prepoznavao koncept kulture sećanja. Posledično, bez unošenja dopune o specifičnom načinu sećanja na žrtve ratnih i zločina protiv čovečnosti, ne bi postojala mogućnost osnivanja memorijalnih centara. Članom 3, načelo br. 13, u okviru izmena i dopuna Zakona o kulturi objavljenim u „Službenom glasniku RS“ br. 6/2020 od 24. januara 2020. godine, predviđa se sledeće: „[…] negovanje kulture sećanja, za čiju primenu je nadležan Muzej žrtava genocida.“ 

Na taj način smo stvorili ne samo institucionalne osnove za razvoj istraživanja i kulture sećanja na stradanja srpskog i drugih naroda u Republici Srbiji, već će ono biti i pod nadzorom vrhunske i jedinstvene državne institucije u čijem je mandatu isključivo bavljenje ovim temama. Naučno zasnovano istraživanje dobilo je novi podsticaj jer je: prvo, došlo do delegiranja izučavanja stradanja na Sajmištu od Muzeja žrtava genocida ka Memorijalnom centru; drugo, Muzej žrtava genocida može da usredsredi ograničene resurse na izučavanje stradanja srpskog i drugih naroda na ostalim mestima poput Jasenovca, Jadovna, Garavica, Prebilovaca, Starog Broda, Srema, južne Bačke i Novog Sada, Kosova i Metohije; kao i u drugim periodima (na primer, ratni zločini za vreme Prvog svetskog rata od strane bugarskih vojnih i policijskih jedinica, „Bljesak“ i „Oluja“, stradanja na Kosovu i Metohiji tokom i posle rata iz 1998-1999. godine).

Kao osnova Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“, poslužio je Nacrt Radne grupe Vlade Srbije, a objavljen je u „Službenom glasniku RS“ br. 15/2020 od 24. februara 2020. godine. Zakon predviđa, između ostalog, dva muzeja koja će predstavljati posetiocima istorijsku realnost na beogradskom Starom sajmištu, nekadašnje Bežanijske bare, u periodu između 1941. i  1944. godine. Ukratko, Muzej „Jevrejski logor Zemun“ biće posvećen očuvanju sećanja na stradale Jevreje i Rome vojno-okupacione zone „Srbija“. Oni su bili zatočeni od 8. decembra 1941. do 10. maja 1942. godine kada je poslednju vožnju obavio kamion dušegupka od Jevrejskog logora do unapred pripremljenih masovnih grobnica u Jajincima.

Muzej „Prihvatni logor Zemun“ čuvaće sećanje na stradale Srbe iz Nezavisne Države Hrvatske i okupacione zone „Srbija“, pripadnike NOP-a i JVuO-a, civile, kao i druge protivnike okupacionih režima koji su u periodu od 4. maja 1941. pa sve do kraja jula 1944. godine, prošli kroz logor na Starom sajmištu. Memorijalni centar će obavljati i aktivnosti vezane za obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke i izdavačke poslove kao i poslove u vezi sa rekonstrukcijom, adaptacijom i uređenjem autentičnih objekata na tom prostoru. Konkretno, planira se restauracija Centralne kule (komanda logora), Turskog paviljona (mrtvačnica i kupatilo za logoraše), paviljona Nikole Spasića (bolnica za logoraše), kao i Čehoslovačkog i Italijanskog paviljona.

 

Koji su sledeći koraci?

Odmah se postavlja pitanje: koji su sledeći konkretni koraci nakon završetka legislativne faze procesa uspostavljanja institucionalne kulture sećanja? Nažalost, usled pandemije Covid-19, odredbe Zakona vezane za uspostavljanje upravnog i nadzornog odbora, imenovanje v.d. direktora ustanove i donošenja njenog Statuta, nisu sprovedene u delo. Naime, od trenutka stupanja na snagu Zakona, 8 dana nakon njegovog donošenja tj. od 3. marta 2020. godine, Vlada Republike Srbije trebalo je da „imenuje vršioce dužnosti direktora, kao i predsednika i članova Upravnog i Nadzornog odbora Memorijalnog centra „Staro sajmište” u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona [Član 17].“ Dalje, u članovima broj 18 i 19 razrađuju se vremenski okviri za donošenje neophodnih dokumenata (Statut ustanove i akti o organizaciji i sistematizaciji poslova u okviru Memorijalnog centra) i imenovanje direktora. Najvažnije, svi navedeni poslovi moraju biti završeni do početka primene Zakona tj. od 1. januara 2021. godine.

Spomenik na Starom Sajmištu; foto: Slobodan Manojlović

S obzirom na činjenicu da je u toku pisanja ovog članka, u novembru 2020. godine, nova Vlada Republike Srbije imenovana (imena novih ministara objavljena 28. oktobra, na čelo Ministarstva kulture i informisanja postavljena gđa Maja Gojković), pitanje o sledećim konkretnim koracima, odnosno njihova primena jer su isti jasno naznačeni i vremenski određeni, ostaje otvoreno. Iako nije nerealno za očekivati da do kraja godine budu imenovani v.d. direktora i članovi navedenih odbora, a nakon toga i donešeni ključni dokumenti za funkcionisanje Memorijalnog centra, stiče se utisak da trenutna Vlada Srbije neće preterano žuriti sa sprovođenjem članova 17, 18 i 19 pomenutog Zakona. S druge strane, činiće druge korake koji će signalizirati zainteresovanim akterima – Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, jevrejskoj i romskoj zajednici, civilnom sektoru i međunarodnim organizacijama – posvećenost Republike Srbije uspostavljanju Memorijalni centar na Sajmištu.

U tom svetlu treba tumačiti odluku Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda o „raspisivanju javne nabavke za izradu tehničke dokumentacije projekta rekonstrukcije, adaptacije i sanacije ovog značajnog istorijskog objekta.“ Naime, simbol Starog sajmišta, Centralna kula gde se nalazila komanda logora, nalazi se u osetljivom stanju usled godina korišćenja bez ikakve kontrole, dodavanja improvizovanih stambenih prostora i odsustva bilo kakvih radova radi restauracije objekta. Odluka Zavoda dobija na težini kada se uzme u obzir činjenica da je prostor Kule planiran za smeštaj uprave Memorijalnog centra i prve izložbene prostore, dok se ne adaptiraju ostali paviljoni. Prema nezvaničnim informacijama, Turski i paviljon Nikole Spasića namenjeni su budućem Muzeju „Jevrejskog logora Zemun“, dok se Češki i Italijanski paviljon planiraju za smeštaj budućeg Muzeja „Prihvatnog logora Zemun“.

 

Kako su ocenjeni napori Republike Srbije?

Ovde ćemo se ograničiti isključivo na ocene Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (International Holocaust Remembrance Alliance, IHRA), međunarodne organizacije u kojoj Srbija ima punopravno članstvo i čije odluke pravno obavezuju zemlje članice. Potrebno je naglasiti da je IHRA, pored drugih međunarodnih aktera poput Centra Simon Vizental i Svetskog jevrejskog kongresa, imala odlučujuću ulogu u okviru niza poseta Predsedniku Republike Srbije, g. Aleksandru Vučiću, te je dala neophodan impuls za donošenje pomenutih izmena u zakonima i novih zakona.

Ukratko, na prošlogodišnjim zasedanjima IHRA-e u Luksemburgu i tokom ovogodišnjeg onlajn zasedanja, usled pandemije korona virusa, kojim predsedava Nemačka, napori Republike Srbije ocenjeni su pozitivno, s nadom da će se trend uspostavljen 2014. godine nastaviti. Isto tako, IHRA je zainteresovana za što skorije imenovanje Međunarodnog savetodavnog odbora Memorijalnom centru u kojem bi sedeli eminentni stručnjaci za pitanja Holokausta i stradanja drugih naroda tokom Drugog svetskog rata, poput dr Efraima Zurofa, direktora Centra Simon Vizental, dr Roberta Rozeta iz Jad Vašema, g. Majkla Berenbauma, stručnjaka iz SAD-a, dr Bruna Bojera iz Memorijala de la Šoa (Pariz) i drugih.

Pored toga, napori Srpske Pravoslavne Crkve u okvirima Mešovite komisije sa Hrvatskom Biskupskom Konferencijom ocenjeni su pozitivno i pružena je otvorena podrška njenim naporima da se do kraja rasvetli uloga Kardinala Alojzija Stepinca. Štaviše, bivši predsedavajući IHRA-e iz Luksemburga, Ambasador Georg Santer, istu poruku prosledio je Pjetru Parolinu, državnom sekretaru Vatikana. Nažalost, pitanje saradnje Republike Srbije s dr Gideonom Grajfom iz Izraela po pitanju Jasenovca našlo se na dnevnom redu i izrazito je negativno ocenjeno. Aktivnost dr Grajfa smatra se revizionističkom i nastavak saradnje s njim mogao bi imati teške diplomatske posledice po Republiku Srbiju, o čemu će IHRA odlučivati krajem 2020. godine.

Ako se uzme u obzir vanredna 2020. godina usled globalne pandemije korona virusa, uspostavljanje institucionalne kulture sećanja u Republici Srbiji nalazi se na pravom putu. Kada se u celini sagledaju sve pozitivne ocene i pomaci – donešeni zakonski okviri, raspisan tender za obnovu Centralne kule i međunarodna aktivnost delegacije Republike Srbije i samo jedna negativna ocena – te realna ograničenja koja će nastaviti da pogađaju Republiku Srbiju i srpsko društvo sledeće godine, možemo biti zadovoljni ovogodišnjim presekom stanja.

 

Pročitajte i:

 

*Autor teksta je sekretar Odbora za Jasenovac SAS SPC i istoričar Muzeja žrtava genocida

Stavovi izraženi u kolumnama na Slobodnom uglu predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *