Ko sme da cenzuriše Trampa? Tviter i američki izbori
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: iStock

Tekst je deo serijala tekstova “Digitalni ratovi”.

Za sve koji bez zadrške podržavaju malo manje slobode govora na društvenim mrežama radi manje dezinformacija i lažnih vesti, ponašanje Tvitera je korak u pravom smeru. Za one malo skeptičnije, računica nije tako jednostavna.

 

 

Postoji samo jedan čovek koji može da ućutka američkog predsednika Donalda Trampa i uz njegove izjave dobaci da je u pitanju laž, neproverena informacija ili glorifikovanje nasilja. On trenutno živi u San Francisku i prošle godine je zvanično dobio platu u vrednosti od 1 dolara i 40 centi, uprkos tome što živi podosta raskošno. Neki kažu i da od njega zavisi vera u američku demokratiju. U pitanju je Džek Dorsi, generalni direktor Tvitera.

Naime, zbog specifične prirode ovogodišnjih američkih predsedničkih izbora, jasno je bilo i pre dana za glasanje da nećemo znati rezultate isto veče. Čak i kad je postalo izvesno da je Džo Bajden pobedio u ključnim državama, to nije sprečilo Donalda Trampa da upravo na Tviteru tvrdi kako su izbori pokradeni i kako su brojani “nelegalni” glasački listići. Za razliku od prethodnih godina, Tviter je odabrao da uz neke od ovih tvitova doda i disklejmer da je u pitanju osporena informacija, dok su neki tvitovi bili prekriveni sivim obaveštenjem da se radi o “osporenim informacijama koje mogu biti netačne”. Kada je Tramp objavio da je pobedio u Pensilvaniiji, Severnoj Karolini i Džordžiji, Tviter je dodao i komentar da u vreme kada je tvit objavljen, i dalje nije zvanično proglašen pobednik u ovim saveznim državama.

Ponašanje Tvitera je za mnoge bilo šokantno, ali je promena u pristupu moderiranju društvenih mreža nešto o čemu se priča već godinama. Tačnije, priča se od kada je Tramp i došao na vlast, a sad možemo i da vidimo kako se Tviter izborio s optužbama da je ova društvena mreža jedan od krivaca za postepenu eroziju demokratije.

 

Kako smo došli do fektčekovanja Trampa?

Nije prevelika mudrost reći da je Tviter godinama bio mesto za širenje propagande i dezinformacija, ponekad i govora mržnje, ali je od začetka ove društvene mreže važilo i načelo posvećenosti slobodi govora. Tviter je jednostavno služio kao prostor u kojem svako može da viče šta god poželi (sve dok se pridržava broja dozvoljenih karaktera), a na onima koji vode Tviter nije obaveza da određuju ko govori istinu, ko laže i ko pokušava da zamuti razliku između ta dva. Ima tu i još nešto – mnogo je lakše upravljati platformom koja se bazira na slobodi govora, nego imati fektečekere koji, poput nekog urednika u novinama, pokušavaju da odrede da li je informacija tačna. Na Tviteru nemamo samo nekoliko informacija, već dobijamo milione novih iz minuta u minut, pa bi taj fektčeking tim morao da ima gotovo nadljudske kapacitete, za šta su potrebna i nadljudska novčana sredstva. Dakle, i sloboda govora i ušteda novca.

Nakon što je Donald Tramp 2016. godine pobedio na predsedničkim izborima nešto se ipak promenilo. Pokrenula se velika debata o dezinformacijama, ruskim botovima, tinejdžerima iz Makedonije koji su vodili sajtove sa lažnim vestima, algoritmima koji nam sasvim slučajno nude sadržaj koji je u skladu sa našim političkim uverenjima. Kad se na sve ovo doda i skandal sa Kembridž analitikom, firmom koja je na sumnjive načine prikupila podatke desetine miliiona korisnika Fejsbuka, presuda javnog mnjenja bila je jednoglasna. Društvene mreže su krive i moraju da ozbiljnije shvate uticaj koji imaju.

Problema je mnogo, ali jednostavnih rešenja je dosta manje. Džek Dorsi je nedavno saslušan pred američkim Kongresom, ali nije baš izgledalo kao da američki senatori imaju dovoljno mašte niti tehnološke pismenosti da ponude neko mudrije rešenje za pomenute probleme. Sve je zakomplikovano i time što, zbog različitih partijskih ideologija, republikanci i demokrate drugačije vide rešenje za probleme sa društvenim mrežama. Republikanci bi da Tviter manje “cenzuriše” sadržaj konzervativnih korisnika, dok su demokrate za strože i proaktivno uklanjanje sadržaja. Na sve ovo je Donald Tramp dodatno uneo pometnju raspravom o odeljku 230 Zakona o pristojnosti komunikacije koji je donet 1996. godine i bio je ključ za razvoj interneta. Pomenuti odeljak daje imunitet društvenim mrežama u vezi sa prenetim sadržajem, što znači da kompanije iza društvenih mreža ne mogu krivično odgovarati za ono što se, na primer, pojavi na Tviteru, zato što one nisu napravile taj sadržaj, već su ga samo prenele. Odeljak 230 dopustio je ogroman razvoj društvenih mreža, a Tramp je najavljivao da će se upravo ova ključna odredba promeniti zbog toga što navodno u pitanju nisu neutralne platforme, već su to organizacije sa političkom agendom. Nije Tramp jedini koji to misli, konzervativci već dugo besne zbog navodnih političkih predrasuda koje protiv njih imaju društvene mreže (teško da je neko iz Silicijumske doline republikanac do srži), ali ovo za sada nije potkrepljeno činjenicama već anegdotalnim dokazima.

 

Šta je sve Tviter uradio u prethodne 4 godine?

Čini se da su Džek Dorsi i ostali u sedištu Tvitera shvatili da, dok čekaju da se američki zakonodavci pokrenu, ipak moraju sami sebe regulisati kako bi povratili poverenje javnosti i korisnika. Od 2016. godine počelo je i proaktivnije moderiranje različitog sadržaja i naloga, što nije zaobišlo ni Srbiju. U aprilu ove godine saznali smo da je Tviter uklonio oko 8.500 bot naloga povezanih sa vladajućom partijom u Srbiji i vladajućim partijama u nekoliko drugih država. Tviter je uklonio i naloge koji su delili neproverene informacije o američkim izborima, a prošle godine su ukinute i političke reklame. Jedno od objašnjenja bilo je to da bi ostavljanje političkih reklama nekako bilo slično plaćenom plasiranju lažnih informacija. Sličan udarac su početkom jula doživeli i oni koji podržavaju QAnon teoriju zavere, kada je izbrisano preko 7.000 naloga, a oko 150.000 sličnih naloga dobilo je zabranu pojavljivanja među aktuelnostima na Tviteru.

Dodata su pravila koja se posebno tiču tvitovanja o izborima, što uključuje, na primer, zabranu korišćenja Tvitera kako bi se “manipulisalo i mešalo u izbore ili građanske procese”, a biće i smanjena vidljivost tvitova koji sadrže lažne informacije o izborima kako bi se pružio “dodatan kontekst”. Pojavile su se 3 različite oznake za fektčekovanje na Tviteru u odnosu na to da li su informacije proverene, da li je njihov kredibilitet doveden u pitanje i da li su potvrđene od relevantnog izvora. Ako je dokazano da su neki snimak ili fotografija editovani u svrhe širenja lažnih informacija, Tviter će dodati oznaku manipulated content. Reklame o štetnosti vakcina se, na primer, redovno blokiraju i korisnici se usmeravaju ka zvaničnim sajtovima zdravstvenih ustanova. Početkom oktobra, Njujork Tajms je naveo i da će Tviter svesno usporiti protok informacija na kratko vreme pred i nakon američkih izbora kako bi osigurali da neće biti nekontrolisanog širenja lažnih vesti. Ako ste nedavno videli da prilikom ritvitovanja nekog tvita odmah dobijate opciju da dodate i svoj komentar uz njega (ranije je postojala opcija da automatski podelite nečiji tvit bez komentara), to nije slučajno. Namera iza promene jeste da samo jedna dodatna prepreka poput ove usporava brzo širenje problematičnog sadržaja. Na sve ovo, Tviter je počeo i da dodaje “kontekst” temama o kojima korisnici najviše trenutno tvituju (trending topics), kako bi izbegli da bez ikakvog konteksta problematičan hešteg postane popularan.

 

Tvitom ću te, tvitom ćeš me

Za sve koji bez zadrške podržavaju malo manje slobode govora na društvenim mrežama radi manje dezinformacija i lažnih vesti, ponašanje Tvitera je korak u pravom smeru. Za one malo skeptičnije, računica nije tako jednostavna.

Koliko su tanke sve granice između lažnih vesti/propagande i prava javnosti da zapravo ima uvid u neku informaciju, pokazalo se na slučaju članka New York Post-a (NYP). Nekoliko nedelja pred izbore, ovaj medij objavio je članak koji pokušava da optužbama za korupciju poveže predsedničkog kandidata Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera sa jednom ukrajinskom firmom. Fektčekeri i dalje nisu dali svoj krajnji sud o tome koliko je članak zasnovan na merodavnim informacijama, ali je Tviter nakon objavljivanja članka onemogućio njegovo deljenje. Blokiran je i NYP Tviter nalog, kao i zvanični nalog Trampove kampanje nakon što je podelio članak. Razlog? Pored već navedenog, da su u pitanju neproverene informacije, iz Tvitera su poručili da društvena mreža zabranjuje “objavljivanje hakovanih informacija”. Da li članak o potencijalnoj umešanosti u korupciju predsedničkog kandidata treba da bude blokiran? Možda je ovo nešto što američki građani ipak treba da vide? Ko određuje granice?

Ljudi u sedištu Tvitera su upravo to – samo ljudi. Ne treba očekivati da se rešenje za problem neistina na internetu nalazi u rukama ljudi u Silicijumskoj dolini, koji svakako imaju svoja politička predubeđenja. Plus, tu su i tehnološka ograničenja, kao i finansijski podsticaji koji ih guraju dalje od oštrijeg moderiranja sadržaja. Nema jednostavnih rešenja, već jedino ostaju komplikovani kompromisi. Nekad moramo da uskratimo nečiju slobodu govora na Tviteru kako bismo sprečili širenje netačnih i štetnih informacija. U drugoj situaciji ćemo morati da se pomirimo s tim da su lažne informacije i propaganda cena koju smo spremni da platimo ukoliko želimo da imamo slobodu govora na društvenim mrežama na koju smo navikli. Nema savršenog rešenja, a američka Vlada i zaposleni u Tviteru i dalje pokušavaju da nađu rešenje u kojem će svi biti podjednako (ne)srećni.

I za kraj, progresivci koji su sa ushićenjem dočekali fektčekovanje Trampovih tvitova razočaraće se ukoliko misle da će zbog toga Trampovi glasači promeniti mišljenje o ishodu izbora i postati redovni glasači Demokratske partije. Mnogo realističnije jeste da će samo otići tamo gde mogu da pričaju slobodno. Bacite pogled na Parler, novu društvenu mrežu koja je u poslednjih nekoliko dana postala hit među konzervativcima. Razočaraćete se.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *