Iza ekrana – trgovina ljudima i digitalno nasilje
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Atina / Bojan Milojević

Organizacija Atina objavila je u novembru ove godine publikaciju „Iza ekrana: Analiza zloupotreba žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju“ zasnovanu na intervjuima sa 178 devojaka i žena koje su govorile o zloupotrebama u digitalnom okruženju pre, za vreme i nakon izlaska iz situacije trgovine ljudima

 

U Srbiji je do kraja oktobra 2020. identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima, pokazuju podaci iz mesečnih izveštaja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Vlade Republike Srbije. Za samo 10 meseci identifikovano je više žrtava nego tokom čitave 2019. kada je zvanično potvrđeno njih 39. Dok broj identifikovanih žrtava varira iz godine u godinu, ova 2020. je po mnogo čemu specifična, a najpre po seljenju brojnih aktivnosti na internet usled mera zabrane kretanja, kao i opšte neizvesnosti izazvane pandemijom. Tim povodom su Ujedinjene nacije u julu upozorile na činjenicu da okolnosti poput gubitaka poslova i zatvaranja škola povećavaju opasnost od trgovine ljudima, podseća Balkan Insight u nedavno objavljenom tekstu.

Prebacivanje svakodnevnih aktivnosti u onlajn prostor daje povod za ozbiljniji razgovor o digitalnom nasilju, a udruženje građana Atina nedavno je objavilo analizu o vezi različitih oblika digitalnog nasilja i trgovine ljudima. Publikacija „Iza ekrana: Analiza zloupotreba žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju“ zasnovana je na intervjuima sa 178 devojaka i žena koje su, u periodu 2015-2020. u Srbiji, bile korisnice programa podrške i zaštite ovog udruženja. Reč je o reprezentativnom uzorku, imajući u vidu ukupan broj registrovanih žrtava trgovine ljudima u ovom periodu, a analiza pokazuje „visoku stopu zastupljenosti zloupotreba u digitalnom okruženju kojima su ove devojke i žene bile izložene pre, za vreme i nakon izlaska iz situacije trgovine ljudima“, navodi se između ostalog u saopštenju Atine.

 

Virtuelno ne znači manje stvarno ili manje važno

Milan Aleksić iz organizacije Atina u razgovoru za Talas ističe da su se rizici nasilja i eksploatacije povećali usled pomeranja velikog dela globalne komunikacije u digitalni prostor, te da su ovom analizom pokušali da ukažu na različite oblike digitalnog nasilja koji se pojavljuju – poput sajberzlostavljanja, osvetničkog objavljivanja eksplicitnog sadržaja, impersonacije i slično. On dodaje da se beleže i trendovi kao što je sajber trgovina ljudima, odnosno seksualna eksploatacija uživo.

„Takođe, beleže se slučajevi silovanja pred kamerama, kao i slučajevi teških zloupotreba dece kroz tzv. sajberjazbine: u njima se deca seksualno zlostavljaju (putem prilisljavanja na pornografiju i prostituciju); to zlostavljanje se snima i prenosi “klijentima”, uz novčanu nadoknadu. U ovom momentu veoma je važno da se ne pravi razlika između povreda prava u digitalnom i fizičkom prostoru, i da ne znači da je ono što je virtuelno manje stvarno i samim tim i manje važno“, navodi Aleksić.

Kada je reč o specifičnim oblicima digitalnog nasilja, u okviru analize „Iza ekrana“ objašnjeni su brojni tipovi nasilja i zloupotreba koji su povezani sa trgovinom ljudima i koji su generalno najzastupljeniji u ovoj oblasti. Tako možemo da se susretnemo sa pojmovima kao što su cyberbullying (sajberzlostavljanje), impersonacija (lažno predstavljanje), cyberstalking/cyberbombing (sajberproganjanje) ili sextortion (pretnja objavljivanjem eksplicitnog materijala zarad iznude). Rezultati istraživanja pokazuju da je kod većine ispitanica kao jedan od najčešćih oblika zloupotreba prepoznato – proganjanje, i to kod 55% osoba koje su preživele digitalno nasilje u kontekstu trgovine ljudima. Proganjanje su najčešće činili poznanici žrtava (45%), zatim članovi porodica (23%) i partneri (18%).

Za razliku od specifično proganjanja, u pogledu svih oblika nasilja i zloupotreba u digitalnom prostoru, najčešći počinicioci su zapravo nepoznate osobe (40% slučajeva), potom osobe poznate žrtvi, odnosno partneri (20%), članovi porodice (8%), a registrovani su i slučajevi nasilja od strane „pomagača“ – službenih lica ili policajaca (4%).

Proganjanje su najčešće činili poznanici žrtava (45%), zatim članovi porodica (23%) i partneri (18%)

Od ukupnog broja ispitanica, njih 65% je primilo i digitalne pretnje, dok je 63% pretrpelo snimanje i distribuciju digitalnog sadržaja bez saglasnosti u kontekstu trgovine ljudima, gde je u najvećem broju slučajeva reč o sadržaju sa elementima pornografije. „Analiza je pokazala da je 30% žrtava trgovine ljudima bilo vrbovano preko interneta. Od ovog procenta, 70% devojaka i žena je vrbovano u svrhu dalje eksploatacije (trgovina ljudima), dok je 30% vrbovano da bi se nad njima izvršio neki drugi oblik nasilja (silovanje, razbojništvo, fizičko nasilje…)“, navodi se u saopštenju organizacije Atina.

 

Država pomaže, država i odmaže?

Organizacije civilnog društva su u protekle dve decenije veoma aktivne u pružanju pomoći žrtvama trgovine ljudima, a postoje i mehanizmi putem kojeg sarađuju sa državnim organima. Vlada Srbije je prvu sveobuhvatnu strategiju u ovoj oblasti donela 2006. godine, a drugu, koja je trenutno na snazi, 2017 – reč je o Strategiji prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava 2017-2022.

Strategija se ispunjava kroz godišnje akcione planove, a Milan Aleksić iz Atine ocenjuje da svi kvantitativni i kvalitativni indikatori ukazuju na nazadovanje u oblasti borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji – kako kaže, aktuelni Akcioni plan samo što nije istekao, dok novi ne postoji niti se počelo sa njegovim kreiranjem. Kada je reč o digitalnom nasilju u kontekstu trgovine ljudima, on ističe da je, iz ugla njegove organizacije, potrebno da ova tema konačno zauzme zasebno mesto u svim relevantnim dokumentima na polju borbe protiv trgovine ljudima, što trenutno nije slučaj. „Ova tema mora da postane prioritet na agendi svih onih aktera koji su deo zvaničnog mehanizma podrške i zaštite žrtava trgovine ljudima u Srbiji, kao i da zauzme zasebno mesto u svim strateškim i drugim nacionalnim dokumentima u ovoj oblasti, uključujući i narednu Strategiju za borbu protiv trgovine ljudima“, dodaje Aleksić.

Pored važećih dokumenata, Vlada Srbije formirala je nekoliko tela zaduženih za ovu oblast – najpre 2012. osnivanjem Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, a u međuvremenu i formiranjem Saveta za borbu protiv trgovine ljudima, imenovanjem nacionalnog koordinatora, te formiranjem posebne radne grupe i Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima. O saradnji sa civilnim društvom pisali smo pre godinu dana, a u međuvremenu su, ocenjuje naš sagovornik, žrtve tokom pandemije postale još ranjivije, dok država odmaže na dva načina. „Država ne da nije obezbedila dodatna sredstva da spreči pogoršanje njihovog položaja, već im je neke postojeće usluge i uskratila: na primer, urgentno prihvatilište za žrtve koje je vodio Centar za žrtve trgovinu ljudima i koje je otvoreno pre nepune dve godine, zatvoreno je nakon izbijanja epidemije i uvođenja vanrednog stanja u Srbiji“, ističe Aleksić.

Država ne da nije obezbedila dodatna sredstva da spreči pogoršanje njihovog položaja, već im je neke postojeće usluge i uskratila

„Što se tiče smeštajnih kapaciteta u zemlji trenutno, smeštaj koji pruža Atina predstavlja jedini specijalizovani smeštaj dostupan žrtvama trgovine ljudima. O zatvaranju ovog prihvatilišta u javnosti gotovo da i nije bilo reči, a izlišno je reći da Atina nije dobila nikakvu podršku od države da nastavi neometano da pruža ovu uslugu, već je, kao i do sada, morala da se isključivo osloni na sopstvene kapacitete“, objašnjava on. Kako ocenjuje, institucionalni odgovori sami nisu dovoljni, a bez organizacija civilnog društva (bez mobilizacije građanstva, privatnog sektora, volontera) nije moguće dati adekvatan odgovor. Aleksić navodi i da su državne institucije u oblasti zaštite žrtava trgovine ljudima iznele podatak da su, tokom pandemije, uspele da odgovore na samo 30% potreba žrtava trgovine ljudima, dok su većinu, 70%, iznele organizacije civilnog društva.

Govoreći o prioiritetima za naredni period u pogledu suzbijanja trgovine ljudima i pomoći žrtvama, Aleksić naglašava da je potrebno i da se postojeći obim pomoći i podrške žrtvama ne smanjuje, već da se poveća. „Država konačno treba da preuzme odgovornost i da obezbedi adekvatnu podršku organizacijama civilnog društva koje pružaju specijalizovane i licencirane usluge žrtvama trgovine ljudima. Bez izgradnje iskrenog partnerstva sa organizacijama civilnog društva, ne samo deklerativnog, mi kao društvo ne možemo da napravimo promenu“, poručuje naš sagovornik.

 

Celu analizu organizacije Atina o zloupotrebama žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju možete pogledati ovde

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *