Miloš Nikolić

Glavni urednik

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

Prosečno sluđeni građanin Srbije o društvenim dešavanjima saznaje preko režimskih tabloida i propagandnih TV stanica. Ovih dana mogao je da vidi kako i Trampu i Vučiću iste sile rade o glavi.

 

Mračne sile protiv dijaloga

Za početak je prvi šerif Srbije skrenuo pažnju da cenzura tokom lajv konferencije za medije kojom je bio izložen Tramp čeka i Vučića. Potom je premijerka na srećnoj televiziji pojasnila o čemu se tu zapravo radi.

Postoje, naime, ljudi koji uređuju šta je istina. Oni su izuzetno bogati (multimilioneri), a kada se suočite sa ovakvim ljudima koji imaju svoje medije ono što premijerku posebno brine jeste što onda nemate dijalog. Te neodređene bogate elite međusobno sarađuju, pa i ne treba da nas čudi što, po nekom premijerkinom osećaju, i sama očekuje da će uskoro biti cenzurisana na društvenim mrežama. Dakle to što se dešava Trampu nešto je sa čim se predsednik Vučić već suočava i čemu evo uz tešku borbu odoleva.

Režim koji će biti upamćen po vulgarizaciji medijskog sadržaja i nesagledivim zloupotrebama informativnog prostora žali se na američku kompaniju Fejsbuk koja eto ozbiljno planira da spreči uspostavljanje dijaloga u Srbiji.

 

Cenzura u Americi hrani populizam po svetu

Manje je bitno da se objasni koja tačno motivacija stoji iza tih podmuklih postupaka milionerskih elita i njihovih društvenih mreža i medija. Važno je samo da se sa više mesta ubrizga jača doza propagandnog sedativa o tome kako oni koji promovišu otvorenost i slobodu izražavanja zapravo pribegavaju cenzuri i time teže da nametnu svoje viđenje istine. Predsednik Vučić je naravno u tom imaginarijumu simbol dijaloga i uvažavanja različitosti.

Ovde neću da ulazim u  dublju analizu onoga što vidim kao opasan postupak nekih američkih medijskih kuća kojim sami izobličavaju ulogu medija u demokratskom društvu. Takav nas postupak, u svakom slučaju, samo iznova podseća da ne samo da nepristrasnost ne postoji već da se i same granice delovanja medija po pitanju agresivne i navijačke pristrasnosti pomeraju.

Ovaj postupak koji je navodno trebalo da spreči širenje dezinformacija od strane Trampa (umesto da proveri tačnost navoda, a ne da ukine samo prenošenje jer kako bi uopšte medij a priori mogao da zna šta će predsednik ili bilo ko da kaže) upravo je pogonsko gorivo za populizam i demagogiju.

Ovim se populistima i demagozima daje osnova da tvrde kako im moćni mediji uskraćuju obraćanje narodu. Umesto da medij bude posrednik koji kritički pristupa prenosu, on sada postaje sudija koji dodeljuje ili oduzima reč izabranim predstavnicima građana. I to reč američkog predsednika. Šta onda da očekuje predsednik jedne Srbije?

 

Velikom tati prete cenzurom

Ugroženost je politički lajt motiv populizma. Ugroženost je kičma neizvesnosti. Jer ako je onaj koji je viđen za simbol sigurnosti i stabilnosti ugrožen, kako onda da se oseća prosečno sluđeni građanin sa početka teksta? Uplašeni građanin gladuje za sigurnošću. Okreće se velikom tati sa još većom ljubavlju, podrškom i brigom jer je i veliki tata u opasnosti. I tako žive u začaranom krugu evo već duži niz godina. Dok svi mi plaćamo cenu te otrovne začaranosti.

U trenutku kada epidemija obara nove crne rekorde, kada se saopštava da će Srbija da ima najveći budžetski minus od kada se to meri, režim iz menija servira populistički obrazac ugroženosti kako bi narod video koliko je Vučiću teško i sa kakvim se sve pretnjama suočava.  Poruka je jasna – zna vlast sa kakvim nevoljama narod živi, ali i narod mora da uvažava protiv kakvih se moćnih sila sama vlast bori.

Ako je tom narodu za utehu, Srbija, za razliku od Amerike, ipak nije podeljeno društvo kao što kaže premijerka. Postoji ta tiha većina, koja ćuti, guta, voli i glasa za Vučića i ogromna manjina koja poseduje medije i koja želi da ukine demokratiju.

Srbija je daleko podeljenije društvo nego što to možemo da vidimo na srećnoj televiziji. Mnogo je opasnije što je Srbija duboko zatrovano društvo, pa će pored vakcine protiv korone, morati da se dođe i do protivotrova kako bismo te mnogobrojne podele makar malo probali da ublažimo.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *