Foto: iStock
Filtriranje internet sadržaja u Srbiji, u trenutku dok je digitalni prostor jedino preostalo uporište slobode, iako deluje kao minoran, pojedinačan slučaj, ozbiljna je opasnost koja može voditi u cenzuru ako se društvo ne suprotstavi na vreme.
Početkom ove godine Srbija je ocenjena kao zemlja u kojoj je cenzura na internetu veoma mala, odnosno sloboda izražavanja i pristupa različitim sadržajima je veliki, prema istraživanju portala “Comparitech”.
Istraživači ovog portala registrovanog u Ujedinjenom Kraljevstvu analizirali su nivo cenzure interneta u različitim državama sveta na osnovu nekoliko pokazatelja – zabrane pristupa društvenim mrežama, cenzure političkih medija, restrikcije pristupa torent fajlovima, pornografiji, ili korišćenja VPN (virtuelne privatne mreže). Srbija je dobila ocenu 1 od 10, pri čemu 10 predstavlja najteže oblike cenzure i među zemljama koje su dobile ovu ocenu su Severna Koreja, Kina, Rusija, Turkmenistan, Iran…
Ovakva ocena za Srbiju predstavlja jedan od retkih dobrih primera oblasti u kojima državna kontrola još uvek nije ograničila slobode, s obzirom na sve lošije izveštaje međunarodnih organizacija o opštem stanju sloboda, slobode medija i izražavanja u našoj zemlji.
Tu se ubraja izveštaj Fridom Hausa za 2019. godinu koji Srbiju prebacuje iz kategorije „delimično konsolidovane demokratije“ u „hibridni režim“ zbog sve dubljeg narušavanja sloboda, posebno onih medijskih.
Zato ne čudi, ali veoma zabrinjava, što su nadležni organi nastavili taj trend i počeli da izdaju, mimo zakonskih procedura, naloge mobilnim i internet operatorima da građanima Srbije uskrate pristup pojedinim sajtovima i aplikacijama.
Jedan takav slučaj jeste ograničenje pristupa stranim sajtovima za igre na sreću koje je uveo mobilni operater VIP po dopisu Uprave za igre za sreću, na koji je nedavno upozorila Share fondacija.
Nije sporno što je Ministarstvo finansija, preko pomenute Uprave, želelo da spreči nezakonito klađenje na internetu. Sporno je što je to urađeno putem jednog dopisa, bez sudske odluke kako je propisano Ustavom.
Share fondacija je istakla da do ovog slučaja u Srbiji nije bilo filtriranja interneta, što znači da su naši građani mogli slobodno da pristupaju svim onlajn sadržajima i uslugama.
„Ukoliko se dopis Uprave za igre na sreću prihvati kao jači od Ustava, to može predstavljati zaokret koji će Srbiju približiti državama bez slobodnog interneta, poput Turske i Rusije. To bi moglo pokrenuti praksu diskrecionih odluka o blokiranju pristupa raznim sadržajima i servisima građanima Srbije“, naveli su iz ove organizacije koja se bavi zaštitom digitalnih prava u Srbiji.
Sličnih pokušaja ograničenja pristupa internet sadržajima bilo je ranije tokom ove godine kada su nadležni državni organi pokušali da zatraže od operatora da blokiraju aplikaciju CarGo. Osim što su pokazali potpuno neznanje o načinu na koji funkcioniše ova tehnologija – jer operatori ne mogu da spreče ljude da preuzmu i koriste aplikaciju na svojim uređajima – predstavnici države pokazali su jasnu nameru da se razračunaju sa svakom vrstom konkurencije u digitalnom okruženju. Suvišno je podsećati na mali rat koji nadležni vode sa aplikacijom za prevoz građana kako bi sačuvali monopolski položaj taksi udruženja.
Od restrikcija za klađenje i pornografiju do gušenja svake kritike
To što je Srbija uskratila građanima pristup nekolicini stranih sajtova za igre na sreću i ne deluje kao neki veliki atak na slobode niti nešto oko čega treba „dizati frku“. Ipak, ako se uzme u obzir da je nedavno ista ta država pokušala da onemogući pristup građana aplikaciji CarGo, a da drugi nedemokratski režimi već uveliko blokiraju velike količine digitalnog sadržaja, onda nije toliko teško naslutiti u kom pravcu to može da odvede i zašto je bitno da se reaguje.
Da bismo uvideli razmere moguće internet cenzure, nema potrebe da odlazimo do daleke Severne Koreje, tradicionalno „bratske“ Rusije ili, odskora nam bratske Kine za koju je opšte poznato da ograničava pristup svim velikim zapadnim društvenim mrežama, sajtovima, vestima…. Najveća urušavanja internet sloboda u prethodnoj godini beleže se i u Mjanmaru, Kirgistanu, Indiji.
Možemo da pogledamo i slučaj Turske, pa će biti jasno kako se postepeno uvodi sveobuhvatna cenzura i pokušaj kontrole digitalne sfere od strane autoritarnih režima.
Filtriranje interneta u Turskoj počelo je još 2008. godine kada su donete prve zabrane sadržaja na Jutjubu u kome se vređao prvi predsednik te države Mustafa Kemal Ataturk. Onda su usledile restrikcije za pornografske i „nemoralne“ sadržaje. Tada je još uvek u turskom društvu po ovom pitanju vladala „nezabrinutost“ pa i široka saglasnost sa merama. Posle svega dve godine i preko 4000 blokiranih sajtova, Turska je postala jedna od zemalja sa najvećim stepenom cenzure na svetu. Taj trend se nastavio i tokom prethodnih deset godina uporedo sa jačanjem autokratske vlasti Redžepa Tajipa Erdogana.
Poslednji udar na internet slobode u Turskoj desio se u julu ove godine. Turski parlament usvojio je zakon o kontroli društvenih mreža – njime je propisano da kompanije kao što su Fejsbuk, Gugl, TikTok i Tviter moraju da imaju lokalne kancelarije u Turskoj i da se povinuju vladinim zahtevima za uklanjanje sadržaja. Reporteri bez granica to su označili kao „gaženje kritike na društvenim mrežama“ u upozorenju koje su povodom stanja u Turskoj uputili predstavnicima EU sa posebnim osvrtom na zakon o društvenom mrežama koji je stupio na snagu 1. oktobra.
Ohrabrujuća može biti jedino pobeda fondacije Vikipedija 2019. godine nakon što su turski cenzori pokušali da ukinu pristup ovom sajtu za svoje građane zbog tekstova vikipedija o vezama Turske sa militantnim grupama i terorizmom. Ipak, Ustavni sud Turske odlučio je da je ovakva cenzura protivustavna, sadržaj na Vikipediji je ostao neizmenjen uprkos insistiranjima turskih vlasti.
Privatne kompanije i građani mogu da očuvaju digitalne slobode
Fridom Haus u svojoj analizi sloboda na internetu za 2020. godinu prepoznaje trend sve češćih ograničenja pristupa pojedinim sajtovima, društvenim mrežama i digitalnim medijima, širom sveta. Da bi se sprečilo dalje blokiranje i cenzura u digitalnom prostoru, oni pozivaju privatne kompanije koje pružaju različite informacione usluge da se odupru naredbama državnih organa da gase pristup internetu ili zabranjuju digitalne usluge.
Pružaoci usluga bi trebalo da koriste sve pravne mehanizme koje imaju na raspolaganju kako bi se odbranili od takvih zahteva, bez obzira da li su zvanični ili ne. Fridom Haus dodatno ističe da bi kompanije trebalo da detaljno dokumentuju državne zahteve i obaveštavaju korisnike zbog čega će pristup internetu ili sadržajima biti onemogućen, naročito u zemljama gde postupci državnih organa nisu transparentni.
Jedan od načina kako građani mogu sami da zaobiđu neke od pokušaja cenzure interneta jeste korišćenje VPN – virtuelne privatne mreže. Savete o VPN pretraživanju je lako naći preko interneta a jednom povezani na ovakvu mrežu možete „zavarati“ blokade u matičnoj zemlji jer omogućava pristup internet sadržajima u celom svetu, putem servera iz udaljenih zemalja. Ujedno, VPN omogućava bezbedniju pretragu jer štiti privatnost korisnika.
Filtriranje internet sadržaja u Srbiji, u trenutku dok je digitalni prostor jedino preostalo uporište slobode, iako deluje kao minoran, pojedinačan slučaj, ozbiljna je opasnost koja može voditi u cenzuru ako se društvo ne suprotstavi na vreme. Dok države nameću ograničenja, na privatnom sektoru –kompanijama ali i građanima je da se svim raspoloživim pravnim i tehnološkim sredstvima bore protiv toga.
Veliki oprez sa aplikacijama za komunikaciju – privatnost u vanrednom stanju
Novinarka dnevnog lista “Danas”