Andrej Ševo

Master politikolog

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

Trampov uspeh, kao i neuspeh uostalom, delom je zasluga njegove ličnosti, a delom i posledica transformacija u Demokratskoj stranci koje su udaljile neke njihove glasače.

 

Ako niste pomno pratili američke predsedničke izbore u samoj izbornoj noći i neposredno nakon toga, sadašnji rezultati bi vas naveli na pogrešan zaključak da je Džo Bajden odneo glatku i ubedljivu pobedu. Bila je to, međutim, noć tokom koje su se nada i razočaranje naizmenično budili na obe strane, a neobična metodologija brojanja listića usled glasanja poštom, te velika izlaznost učinili su trke u mnogim državama neizvesnijim, nekada i više nego što je to bilo potrebno. Drugim rečima, oba kandidata su imala veoma dugo i stresno veče, a živci su im sigurno bili rastegnuti do tačke pucanja.

Dok su tokom rane večeri pristizali rezultati glasanja sa Floride, Bajden je sigurno doživljavao neke od svojih najtežih trenutaka. Iako je u gradovima poput Džeksonvila, Orlanda i Tampe ostvario isti ili nešto bolji rezultat nego Hilari Klinton 2016. godine, glasovi su izostali u najvećem gradu Floride. Okrug Majami – Dade u kome Latinoamerikanci čine dve trećine stanovnika i koji je najmnogoljudniji u ovoj saveznoj državi podržao je većinski Bajdena (54%) ali daleko manjim procentom nego Hilari pre četiri godine (65%), što je Trampu omogućilo da inkasira više nego dobrodošlih 200 hiljada dodatnih glasova i ubedljivo pobedi u prvoj velikoj bici izborne noći. Nešto kasnije, rezultati iz Teksasa razvejaće nade demokrata u brzu i ubedljivu pobedu u Sunčanom pojasu (mada bi Džordžija mogla biti vredna utešna nagrada). Ponovo je nešto bolji rezultat Bajdena u gradovima i predgrađima bio zasenjen nezanemarljivim gubicima u dolini Rio Grandea i graničnom pojasu sa Meksikom naseljenim uglavnom Latinoamerikancima. Lone Star State ostao je čvrsto u rukama republikanaca uprkos nadama da bi velika izlaznost to mogla da promeni, a Latinosi su, poput Afroamerikanaca, pružili podršku ,,rasisti Trampu“ više nego ikada pre. Kako je to moguće?

U godinama iza nas američki liberali navikli su nas na jednoličan i kolektivistički pogled na manjine u SAD koji ne ostavlja mnogo prostora za nijansiranje razlika i bolje razumevanje njihovih osećanja i potreba. Manjine se posmatraju kao kohezivne grupe čija se lojalnost Demokratskoj stranci podrazumeva usled sistemske diskriminacije kojoj su izloženi i koju samo demokrate mogu da iskorene ali im to, gle čuda, nikako ne polazi za rukom. Taj paternalistički pristup demokrata nije nužno pogrešan. U Kaliforniji im je tokom 90-ih godina doneo ogromnu podršku manjina usled republikanske anti-imigracione reputacije (za više pogledati Cal. Proposition 187), a po svemu sudeći sličan proces se odvija i u Arizoni koja je izabrala Bajdena i demokratskog kandidata za senat upravo zahvaljujući revoltiranim Latinosima.(pogledati Arizona SB 1070)

Ipak, ti uspesi imaju svoju cenu. Latinoamerikanci Floride i Teksasa ne razmišljaju kao oni u Kaliforniji i Arizoni. Njihova iskustva se razlikuju i nema razloga za verovanje da među njima osećanje zajedničkog, kolektivnog identiteta zasnovanog na španskom jeziku i imigrantskom poreklu nadjačava pojedinačne ili uže grupne interese. Kubanski i venecuelanski stanovnici Južne Floride daleko su skloniji glasanju za Republikansku stranku i prema izlaznim anketama CNN-a koje uključuju i demokratama naklonjenije Portorikance, oko pola ih je baš tako i glasalo u ovoj državi. Mnogi od njih dele doživljaj Amerike kao zemlje slobode i preduzetništva u kojoj su našli spas od užasa života u tropskim plantažama socijalističkog čemera gde se i prosečni srpski turista oseća buržujski. Tim ljudima Trampove poruke protivu socijalizma i big government-a daleko su prijemčivije, a strah od sve moćnijeg radikalno levog krila Demokratske stranke preliva se i na relativno umerenog centristu Bajdena, čemu je doprinela i veoma promišljena kampanja republikanaca.

Promeni ove neprijatne reputacije demokrata među konzervativnijim i u delu umerenih Latinoamerikanaca, nije mnogo pomogla ni njihova, u najboljem slučaju vrlo pasivna reakcija na nasilno ponašanje anarhističkih huligana nakon ubistva Džordža Flojda od strane policije u maju ove godine. Iako je Bajden, ruku na srce, osudio nasilje Antife na američkim ulicama, mnogim demokratama je izgleda više smetalo nepoštovanje epidemioloških mera na skupovima Trampovih pristalica ili nedeljnim službama u crkvi od paljenja javnih zgrada u Portlandu i pljačkanja radnji. (Antifa makar nosi maske, doduše ne zbog epidemije) Prema istraživanju Pew Research Centra neposredno pred izbore, Trampovi glasači su borbu protiv nasilnog kriminala smatrali drugim najvažnijim prioritetom odmah posle ekonomije, a gotovo polovina demokrata se izjasnila da je ova tema za njih veoma važna. To nas dovodi do Teksasa.

Južni deo ove države uz granicu sa Meksikom tradicionalno je uporište Demokratske stranke i gotovo svaki okrug zabeležio je značajno osipanje podrške ovoj partiji. Ilustracije radi, okrug Zapata sa 85% latinoameričkog stanovništva prvi put je većinski podržao republikanskog predsedničkog kandidata, posle Vorena Hardinga, nakon ravno stotinu godina! Meksikanci u dolini Rio Grandea još jedna su Latino grupa kojoj identitetska politika Demokratske stranke nije dovoljno podilazila na ovim izborima i to bi za demokrate moralo biti alarmantno ako imaju nameru da u doglednoj budućnosti ugroze republikanski Teksas. Kao graničari, tamošnji Meksikanci su čvrsto vezani za federalne i državne policijske organe i solidarnost sa ilegalnim imigrantima je manja nego u mestima dalje od granice. Oštar i neprijateljski stav demokrata prema policiji, posebno nakon Flojdovog ubistva u Mineapolisu i sramotni glasovi podrške besmislenoj i ispraznoj kampanji Defund the Police okrenuli su mnoge policajce i članove njihovih porodica i bližeg okruženje protiv stranke koju su tradicionalno podržavali. Ako žele da vrate ove glasače, demokrate će morati da naprave odlučan otklon od radikalnih i nasilnih grupa u vlastitim redovima. Možda će sada bez Trampa konačno smognuti snage da to i učine.

Tramp je na ovim izborima, sudeći prema izlaznim anketama, ostvario i znatno bolji rezultat među Afroameričkim muškarcima i nešto skromniji uspeh među ženama ove rasne grupe. Čini se da Trampova neprestana hvala istorijski niskom nezaposlenošću među crncima i pretnje Bajdenovim planom većeg oporezivanja nisu prošli bez odjeka u ovoj zajednici, kao i u delu Latinoamerikanaca. Ako je, uostalom, neki crnac ili Latinos voljan da poveruje Trampu da je Amerika zaista uradila sve što je mogla u borbi protiv ,,kineskog virusa“ primetiće da je pre epidemije imao više para u novčaniku i da su odista svi radili kao što predsednik tvrdi. It’s still the Economy, Stupid!

Treba se osvrnuti na još jedan faktor Trampove lične popularnosti među manjinama, posebno među mlađim muškarcima. Tokom prethodnih godina, neki veoma poznati reperi izrazili su, na izvesne načine i u određenim situacijama, a neki i vrlo eksplicitno, svoju podršku predsedniku Trampu ili makar poštovanje. Imena poput 50 Centa, Kanjea Vesta i Lila Vejna nisu bez autoriteta u crnačkoj zajednici, a upravo su oni najdirektnije podržali odlazećeg predsednika. Iako su njihovi razlozi često obrazlagani Bajdenovim namerama da poveća poreze za najbogatije, oni su možda i dublji od toga. Gostujući kod Konana O’Brajena pre par godina, 50 Cent je izjavio da Tramp ima stav repera, da njegove hiperbole i preterivanja jesu nešto što je karakteristično za hip hop muzičare, posebno one na početku karijere u koje niko ne veruje i kojima višak samopouzdanja treba da bi uopšte nastavili da rade i da se dokazuju. Moguće je da među muškarcima u manjinskim zajednicama u kojima moraš biti tvrd shodno zakonima ulice da bi opstao, postoji izvesna simpatija prema tom reperskom u ličnosti predsednika.

Trampov uspeh, kao i neuspeh uostalom, delom je zasluga njegove ličnosti, a delom i posledica transformacija u Demokratskoj stranci koje su udaljile neke njihove glasače. Trampovim odlaskom republikanci će izgubiti deo podrške ali ostaće njegov autoritet bivšeg predsednika koga su glasači neizmerno voleli i mogućnost podrške republikanskim kandidatima koji će pokušati da se predstave kao baštinici njegove ideje. Takvih neće biti malo jer se i Republikanska stranka rebrendira u pravcu koji je on odredio ali bez njega kao vrlo kavgadžijske ličnosti koja je svojim često poganim jezikom i upornom tvrdoglavošću mnoge odbijala. Sa drugom osobom na kormilu stranke, manje njujorški agresivnom i sa više takta i stila, republikanci imaju šansu da u dogledno vreme još više prošire svoju bazu među manjinskim glasačima i opovrgnu popularne teorije liberala o demografskom determinizmu. Da Niki Hejli, mislim na tebe!

 

Pročitajte i:

 

*Stavovi izraženi u kolumnama na Slobodnom uglu predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *