Foto: iStock
*Tekstovi u okviru Mesečnog ekonomskog skenera uskoro će biti dostupni svima koji odluče da podrže Talas.
Šta nam govore novi ekonomski podaci o privrednim kretanjima u septembru? Imamo li razloga za optimizam u narednom periodu?
Registrovana zaposlenost: ne vide se posledice korona krize
Zvanični podaci o zaposlenosti iz Centralnog registra socijalnog osiguranja pokazuju nam mirno stanje na tržištu rada. Ukupan broj zvanično zaposlenih u Srbiji je 2.225.000, što je za 28.000 više nego u prethodnom kvartalu ove godine (april-jun). Ovaj rast nije samo posledica prevazilaženja problema usled krize izazvane koronom (vanredno stanje od marta do maja) kako su se privredna kretanja vraćala u normalu, pošto je sada broj zaposlenih viši za gotovo 45.000 u odnosu na isti kvartal u prethodnoj godini. Ovi podaci govore da se ekonomsko stanje u zemlji popravlja.
Ali ima nekih stvari koje nam kvare ovu pozitivnu sliku. Još uvek nemamo podatke o neformalnoj zaposlenosti pošto se ona vidi iz Ankete o radnoj snazi, a u Srbiji je oko 430.000 ljudi aktivno u sivoj ekonomiji. Iskustvo iz krize 2008/2009. govori nam da su prva radna mesta koja se gube upravo ona iz neformalnog sektora. Ona su prvenstveno u manje produktivnim kompanijama koje moraju među prvima da smanjuju troškove, i u mikro i malim preduzećima gde troškovi rada imaju značajnije učešće u ukupnim troškovima, a kompanije se ne suočavaju sa troškovima prekida ovih ugovora kao što su otkazni rok ili otpremnine.
Tek krajem ovog meseca ćemo imati podatke o neformalnom sektoru iz Ankete o radnoj snazi za III kvartal. Podaci iz Ankete za II kvartal govore nam da gubitak radnih mesta ne mora da se preslika u rastu nezaposlenosti već neaktivnosti, ukoliko su oni koji su izgubili radno mesto obeshrabreni da će naći novi posao, pa se ne prijavljuju na biro niti na oglase.
Industrijska proizvodnja se vratila na nivo pre epidemije
Industrijska proizvodnja u Srbiji nastavlja sa oporavkom. U septembru je bila viša od prošlogodišnje u istom periodu za 4,6%, a u odnosu na avgust 8,3%. Ovo je najviše posledica rasta proizvodnje u prerađivačkoj industriji: na osnovu novih podataka, industrijska proizvodnja u prvih 9 meseci ove godine dostigla je svoj nivo iz istog perioda prethodne. Ako ne dođe do nekog novog pogoršanja zdravstvene situacije koji bi doneo i nove restriktivne mere, možemo da očekujemo da će industrija do kraja godine uspeti da prevaziđe svoj nivo proizvodnje iz prethodne godine i ostvari rast u ovoj godini, što je bilo teško zamisliti nakon velikog pada proizvodnje u aprilu.
U septembru je nivo industrijske proizvodnje dostigao svoj nivo iz februara ove godine, nakon čega je usledio pad zbog epidemioloških mera. Ali ovo ne važi za celokupnu industriju: proizvodnja proizvoda od kože i osnovnih metala beleži veliki pad od gotovo 20%, dok je veliki rast zabeležen u proizvodnji metalnih proizvoda, nameštaja i električnih proizvoda.
Izvoz u periodu januar – septembar i dalje je niži za 800 miliona evra u poređenju sa prošlom godinom, ili za gotovo 6%. Slični su i podaci o uvozu, čija vrednost je takođe niža za oko 800 miliona. Kada se pogledaju pojedinačne grupe proizvoda, rast je primetan najviše kod voća i povrća i duvana, dok je veliki pad zabeležen kod gvožđa i obojenih metala, motornih vozila i odeće.
Promet u trgovini i dalje raste
U septembru je promet robe na malo u stalnim cenama bio viši za 7,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Ako posmatramo situaciju od početka godine, rast prometa je 4,9% usled pada zabeleženog tokom aprila i maja.
Kada se pogledaju kategorije koje prati statsitika, promet hrane i pića veći je za 3,6%: goriva za 4,2%, a ostalih proizvoda čak za 14,9%. Ovaj rast prometa je ohrabrujući, naročito oporavak potrošnje nakon velikog pada u aprilu i maju usled restrikcije kretanja i zatvaranja.
Dobar septembar za turističku privredu i ugostiteljstvo zbog domaćih turista
Problemi sa prelaskom granica doveli su do primene parole “obiđimo Srbiju” i do dobrog septembra za turističku privredu. Ukupan broj noćenja iznosi 77% nivoa iz septembra prethodne godine, što jeste pad prometa, ali mnogo manji nego očekivano, usled više putovanja domaćih turista.
Međutim, promet stranih turista i dalje je veoma nizak, ispod 20% nivoa iz prethodne godine. Stoga je i ovaj ukupni turistički promet raspoređen tako da je zabeležen rast u planinskim (19%) i banjskim mestima (13%), dok su gradovi koji su pretežno privlačili strane turiste, a prvenstveno Beograd, ostali pusti: zabeležena je samo četvrtina prošlogodišnjeg prometa.