Između zatvaranja i ignorisanja – 4 mere za korona zimu
Nikola Parun

Stručnjak za komunikacije i politikolog

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock 

Neko bi se pitao: zašto bi liberal zagovarao ikakve represivne mere? Zato što zna da će u slučaju promašenih mera tokom pandemije biti donete one najrepresivnije.

 

Rast broja novootkrivenih zaraženih korona virusom u Srbiji je eksponencijalan. Baš kakav je bio u gotovo celoj Evropi, pa i u regionu. Od početka pandemije do sada je jasno da su nove mere zalog za vreme koje je 10-15 dana ispred nas. Jedini razlog zašto bi neko odbio zatezanje mera u ovom trenutku jeste da bi za 20-30 dana bio „prinuđen“ na žestoke mere. Prvi talas je kao prošao – i šta ćemo sad?

 

Korona na otvorenom?

Po svemu što smo iskusili letos, transmisija novog virusa na otvorenom prostoru je gotovo nemoguća. Celog avgusta i septembra su gotovo svakog dana radili splavovi krcati ljudima, a skok novoregistrovanih nije zabeležen. Relevantna istraživanja pokazuju da je moguće zaraziti se na otvorenom prostoru, ali jako teško. To saznanje nismo imali na početku pandemije i sa njime se isključuje i poslednje opravdanje za celodnevne policijske časove.

 

Vreme hrabrih

Situacija u kojoj je ceo svet zahteva više strategije nego taktike. I hrabrost. Da je epidemija novog korona virusa potrajala samo do leta koliko smo želeli, stroge mere države bi možda i imale smisla. Da je epidemija zemljotres, pomoć privredi bi imala većeg smisla od prostog flastera. Međutim, nije.

I došli smo do momenta u kom mora da se odluči da li ćemo da radimo i živimo ili ćemo da tavorimo zaključani i nadamo se najboljem. Iliti – da li ćemo da pustimo virus da mnoge od nas zarazi, neke i ubije ili da probamo da ga zauzdamo, pa da se tek poneko zarazi i umre. Takođe, ko u tom slučaju zaslužuje koju stranu medalje? Ništa i sve. To su dva ekstrema. A hrabri ljudi odmeravaju spram stvarnosti i između ekstrema. Na primer, kada donose mere.

 

Mere za koje znamo da rade

Mnoge evropske zemlje uvele su noćne policijske časove – neke od 20h, neke od ponoći, sve do zore. Ova mera ima delimičnog smisla, jer sprečava razuzdane socijalne kontakte u velikoj meri. Za Srbiju i ne baš – većina spornih socijalnih kontakata dešava se u kafićima, barovima i klubovima, a posebno onim koji uprkos zabrani krše mere Vlade i rade i nakon 23h, zahvaljujući dilu vlasnika sa delovima vlasti. Mlađi ljudi se prevashodno zaražavaju u ugostiteljskim objektima i to je problem.

Rešenje za ovaj problem bilo bi ozbiljno skraćenje radnog vremena ugostiteljskih objekata. To je mera broj jedan.

Mera broj dva tiče se zaštite srpskih spoljnih granica. S obzirom na podivljale brojke u regionu, već nedeljama ne postoji nijedan razlog da putnici koji ulaze u Srbiju iz privatnih razloga budu pušteni u zemlju bez ikakve provere. Obavezan PCR na ulasku u Srbiju sprečio bi uvoz zaraze iz drugih zemalja, a sve u okruženju su u lošijem epidemiološkom stanju od Srbije.

Mera tri odnosi se na stvarnu obavezu nošenja maski u zatvorenom. Trenutno pravilo je da su obavezne u zatvorenim prostorima. To niko ne kontroliše. Drakonske kazne za odgovorna lica pospešile bi primenu ove mere koja dokazano radi. Na sve to, radno vreme marketa trebalo bi da bude neograničeno, čime bi se razudila gustina ljudi koji u njih odlaze.

Četvrta mera vezana je za zatvoren prostor u kome je mnogo ljudi koji moraju da budu u njemu. Taj prostor zove se autobus. Obaveza nošenja maske u GSP-u se poštuje u velikoj meri ali nedovoljno. Drakonske kazne za vozače gradskih autobusa, trolejbusa i tramvaja doprinele bi stvarnoj i punoj primeni ove obaveze. Na sve to, gradovi bi morali da povećaju broj vozila u rosteru i time razude gustinu ljudi koji se njima voze.

 

Tamni vilajet za odlučioce

Kao što se pretpostavljalo, jesen 2020. za odlučioce će da bude kao priča o Tamnom vilajetu. Nijedna odluka neće biti dovoljno dobra. A neka mora da se donese. Srbija nema više kapacitete da podnese zatvaranje života. A polako gubi kapacitete da tretira sve medicinske potrebe zaraženih novim virusom. Optimum je negde između zatvaranja i ignorisanja problema. A vreme da se reaguje je sada.

Neko bi se pitao: zašto bi liberal zagovarao ikakve represivne mere?
Zato što zna da će u slučaju promašenih mera tokom pandemije biti donete one najrepresivnije.

A ni njih ni reakcije na njih u suštinski slobodarskom društvu kakvo je naše – ne daj bože nikome.

 

Pročitajte i:

 

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *