Foto: iStock
Pisana u vreme formiranja Ćosića kao disidenta, Bajka pruža veoma pesimističan pogled na ljudsku budućnost iz perspektive razočaranog idealiste.
Kada je savetnica američkog predsednika Kelien Konvej u januaru 2017. godine izjavila da raspolaže alternativnim činjenicama o broju prisutnih ljudi na izvesnom političkom skupu svoga šefa, nije ni slutila da izgovara reči koje će do danas parati uši i hartiju. Iako su američki mediji, nenaklonjeni novoj administraciji, jedva dočekali da poseju seme straha, uistinu orvelovski prizvuk ove nesrećno sklepane fraze kod nekih je probudio tihu jezu, pa je čuvena 1984 gotovo preko noći postala šesti bestseler na sajtu Amazona. Nije to bio ni prvi, ni poslednji put da Orvelov klasik zapljusne talas nagle popularnosti, te se on nanovo iščitavao i tokom dugih policijskih časova koji su krasili našu pandemiju.
Osetivši i sam gibanja duha vremena i događaja, odlučio sam da budem deo male renesanse distopijskog žanra, makar kao puki čitalac. Veliko otkrovenje, koje se igrom slučaja dogodilo baš u Srpskoj književnoj zadruzi, predstavljalo je saznanje da je začetnik ove misli u našoj književnosti niko drugi do bivši predsednik te ustanove i ništa manje bivše države – Dobrica Ćosić. Antiutopijski i faustovski roman Bajka objavljen je 1966. godine i u svoje vreme je prošao ispod radara većine kritike i čitalaca koji su, naviknuti na piščev realizam, imali malo strpljenja za rasplitanje Ćosićevih alegoričnih snoviđenja i filozofskih monologa.
Bajka nije delo nacionalnog epa sa prepoznatljivim junacima i motivima i možda je zato nepristupačna, kako onom delu javnosti za koju Ćosić nije pisac već doslovni hroničar srpske tragedije 20. veka, tako i onom koji u njegovom delu vidi samo opasnu mitomaniju koja je probudila nacionalističke sablasti. Kakav god bio razlog njenog postojanja, nezainteresovanost suprotnih političkih polova naše javnosti za Bajkom možda je i najsrećnija okolnost za nas u sredini koji tražimo autentično čitalačko iskustvo, neopterećeno često zbunjujućim dogmatizmom ideoloških tumačenja velikih šamana obe Srbije.
Pisana u vreme formiranja Ćosića kao disidenta, Bajka pruža veoma pesimističan pogled na ljudsku budućnost iz perspektive razočaranog idealiste. Kroz nekoliko poglavlja nepovezanih fabulom, pisac nam pruža vlastiti doživljaj užasa oba dvadesetovekovna totalitarizma. On stvara distopijski svet koji postoji paralelno sa svetovima Hakslija, Orvela i Zamjatina i u mnogo čemu je okrutniji i apsurdniji od njih, te izlaže svoju filozofiju istorije i vremena i položaja čoveka u njoj.
Ćosić na koncu sklapa sporazum sa Anđamom, usamljenim đavolom sa dna Morave koji je i sam razočaran svojom sve bleđom ulogom u svetu u kojem on više nije objašnjenje i izvor svakog greha, već to postaje sam čovek kroz (pseudo) naučnu racionalizaciju i automatizaciju užasa u vidu koncentracionih logora, rasizma, diktature, neslobode, totalnog rata. Taj sporazum, međutim, suprotan je onom Faustovom jer se dobroćudni i naivni Ćosićev đavo odriče besmrtnosti i zaludne pobune protiv umrlog Boga zarad smrtnog života u svetu ljudi, dok sam pisac bira večnost na dnu svoje reke i neprestanu pobunu i potragu za istinom.
Čitajući Bajku trudio sam se da njenog pisca potpuno izdvojim iz naših ideoloških omeđina i posmatram ga u ravni sa mnogo poznatijim stvaraocima utopijskih univerzuma. Ćosić je ambiciozniji od njih, njegovo delo je ličnije i obiluje veoma smelim alegorijama kojima se kritici izlaže i tadašnji jugoslovenski sistem čiji je mehanizam vlasti bio kud i kamo autoritarniji od ovog našeg. Reč je dakle o unutarpartijskoj pobuni jer je pisac Bajke u to vreme bio član Saveza komunista, sa svim povlasticama politički podobnog javnog radnika koji sa Josipom Brozom na jedrenjaku obilazi zemlje Afrike.
Iako mnogi Ćosiću odriču disidentski status zbog relativno slobodnog rada u komunističkoj Jugoslaviji, ugleda koji je uživao i nikada do kraja prekinutih veza sa vlašću, treba se setiti da je nekada i najumilniji glas dobronamerne kritike bio kažnjavan teže od naših prkosnih pokliča. Ćosićevo delo je zato osobito važna distopijska fikcija jer je pisana rukom čoveka koji je mogao imati sve u okviru jedne udobne light verzije svoje užasne Kamonije, a koji je odabrao unekoliko drugačiji put koji ga doduše nije koštao glave i ugleda ali čiju je cenu danas malo ko među nama spreman da plati. Uostalom, ako još sumnjate, pokušajte da zamislite takvu vrstu pobune danas.
Ako je međutim politički kontekst važan i ako baš moramo znati ko je i čiji je taj što je knjigu pisao, Ćosićev roman delo je bivšeg komuniste, klonulog revolucionara koji svoja razuverenja pretvara u slobodarski naboj, jer za njega mira sa sistemom koji je sve njegove ideale pretvorio u pepeo ne može biti. Revolucija je izneverena, Bog je mrtav, đavo umire, a čoveku je udobno u svetu materijalnog obilja lišenog velikih društvenih dilema. Nastupio je kraj istorije. Sve što je ostalo da ispunjava srce i dušu jeste sloboda da se stvarnost opisuje onakva kakva jeste i kako ju je pisac razumeo, pa makar to bilo i nasuprot sveta i vremena koji su sve dalji i sve više strani.
U vreme kada svetska dešavanja i trendovi nisu naklonjeni širenju horizonta čovekove slobode, bez obzira na paralelu i meridijan, Bajka će nas podsetiti koliko smo zapravo srećni što uopšte imamo pristup elektronskom mediju koji je ovaj tekst objavio, a i koliko imamo da izgubimo ako bi neko odlučio da ga zabrani. Istovremeno, ona će nam pomoći da izbegnemo zamku ravnodušnosti u svetu koji je sve manje slobodan ili još gore, zamku traženja odgovarajućih modela organizacije naših života i društva u prošlosti. Jedino vreme koje imamo i koje možemo razumeti je sadašnje i ako dozvolimo da se ono izvitoperi, makar i u blažu formu nekakvog dvadesetovekovnog distopijskog užasa, moći ćemo samo sebe da krivimo jer nismo uradili dovoljno da to sprečimo. Tada bi doživeli sudbinu Ćosića i poput njega bismo za sebe mogli reći da zaista živimo u tuđem veku, a to bi bio naš najveći poraz.
*Tekst je deo nove rubrike na Talasu – “Tradicija slobode”.
*Stavovi izraženi u tekstovima u okviru Tradicije slobode predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Master politikolog