Foto: iStock
O očekivanim posledicama novog Nacrta zakona o digitalnoj imovini razgovarali smo sa Aleksandrom Matanovićem, suosnivačem i izvršnim direktorom kompanije ECD
Ministarstvo finansija objavilo je Nacrt zakona o digitalnoj imovini i pozvalo stručnu javnost i zainteresovane građane da učestvuju u konsultacijama. Javna rasprava će trajati do 28. oktobra, a reč je o nacrtu zakona koji će po prvi put direktno regulisati trgovinu kriptovalutama u Srbiji.
Nacrt definiše kriptovalute ili digitalnu imovinu kao “digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja”. Definisani su, između ostalog, i pojmovi poput kriptomata (suštinski bankomata za kriptovalute), portfolija digitalne imovine i digitalnih tokena koji do sada nisu bili prepoznati u zakonodavstvu Srbije.
O dobrim i lošim stranama novog zakona, mogućim posledicama i pitanjima koja su ostala izvan trenutne rasprave razgovarali smo sa Aleksandrom Matanovićem iz kompanije ECD.
Veliki iskorak, ali i dalje postoji prostor za poboljšanje
Aleksandar Matanović, suosnivač i CEO kompanije ECD, u razgovoru za Talas ističe da je još uvek rano za konačnu ocenu Nacrta zakona o digitalnoj imovini, budući da tek sledi donošenje niza manjih zakona, podzakonskih akata i smernica za primenu Zakona. Reč je o, kako kaže, samo kosturu, za koji načelno smatra da je korak u dobrom smeru. „Konkretno, voleo bih da su neki delovi malo fleksibilniji, a neki uslovi malo blaži, ali mislim da ima više pozitivnih nego negativnih aspekata – više će doprineti daljem razvoju ove industrije, nego što će ga ometati“, ocenjuje Matanović.
Kako je Nacrt trenutno otvoren za javnu raspravu, naš sagovornik ističe da ECD planira da se uključi i da postoje određeni delovi koji su važni za njihovo poslovanje. ECD je kompanija koja se bavi otkupom i prodajom kriptovaluta, pa je posebno dotiču procedure u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma. Matanović objašnjava su oni u obavezi da uspostave poslovni odnos sa svakim klijentom, i da u tom domenu treba pohvaliti novi Nacrt zakona budući da se njime omogućava provera identiteta korisnika putem video poziva, što do sada nije bio slučaj. „Verifikacija korisnika trenutno podrazumeva fizičko prisustvo korisnika, što je za onlajn biznis izuzetno loše rešenje, pa je ovo veliki iskorak. Ono što je propuštena prilika, a za šta se nadam da može biti otklonjeno kroz javnu raspravu i dodatne prepravke, jeste da potpuno uhvatimo korak sa svetom u pogledu verifikacije korisnika“, dodaje naš sagovornik. Kako objašnjava, u svetu se uveliko koriste napredniji procesi verifikacije, čitav proces je automatizovan, a identitet proverava softver kroz skeniranje ličnih dokumenata, selfija i slično.
Pored same procedure, Matanović smatra da bi proces trebalo prilagoditi obimu saradnje sa određenim korisnicima – ukoliko neko želi da radi transakcije velikog obima, treba da prođe čitav proces verifikacije i sve potrebne procedure. Međutim, ukoliko neko hoće jednokratno da kupi bitkoin u manjem iznosu, na primer 5.000 dinara, on ocenjuje da je čitav proces neprimeren obimu transkacije. „Mislim da je bilo kakva provera identiteta praktično nepotrebna za manje iznose, to je standard u inostranstvu, uglavnom postoje limiti do kojih može da se kupuje bez verifikacije. Kao i u bankama, ako odete sa popunjenom uplatnicom na 3.000 dinara, niko vam neće tražiti ličnu kartu“, pojašnjava on. Kako kaže, ovakva praksa odbija male korisnike, one koji bi možda želeli prvi put da probaju nešto u polju kriptovaluta. „To malo podiže barijeru za ulazak novih ljudi u ovaj svet, ali ipak treba pohvaliti napredak jer je i predviđena video verifikacija veliki iskorak u odnosu na ono kako sada radimo“, dodaje naš sagovornik.
Tokeni i finansiranje projekata
Kada je reč o praktičnim posledicama koje novi Zakon može da ima, Matanović očekuje da će jedna od pozitivnih biti uređivanje tržišta, u smislu da će svako ko se bavi ovim poslom morati da ispunjava određeni set standarda. „To u krajnjoj liniji štiti korisnike, obezbeđuje da samo oni koji rade na dovoljno visokom nivou mogu da pružaju usluge. Druga, i možda bitnija posledica iz ugla države, jeste to što će Zakon omogućiti da se projekti finansiraju kriptovalutama kroz izdavanje tokena. To do sada nije moglo da se radi iz Srbije na legalan način, a već par godina je u svetu vrlo popularan način prikupljanja investicija za finansiranje projekata. Dakle, kompanije iz Srbije će moći da izdaju tokene, prodaju ih unapred i finansiraju svoje projekte, što je donekle slično crowdfunding–u“, objašnjava on.
Poseban aspekt trgovine kriptovalutama odnosi se na oporezivanje, ali se ovaj Nacrt za sada ne bavi pitanjima poreza. „Za nas, kao pravno lice, važe ista pravila kao i za sve druge firme, plaćamo isti porez na dobit. Međutim, iz ugla fizičkih lica, Nacrt koji je trenutno na javnoj raspravi za sada ništa ne uređuje i to će verovatno biti naknadno rešeno. Tek tada ćemo preciznije moći da vidimo kako će sve to uticati na dalji razvoj industrije, a mislim da je to veoma važno pitanje“, ocenjuje Matanović. Novi Zakon, dodaje, reguliše ovo polje samo na nivou pravnih lica i kako takav nije najbolji mogući za nas ili najfleksibilniji, ali je daleko od najstrožeg ili najkonzervativnijeg koji postoji. Naš sagovornik zaključuje da je potreban balans u pogledu pravnih i fizičkih lica – ukoliko država omogući pravnim licima da se lakše bave ovim poslom i razvijaju svoje biznise, a sa druge strane nametne ozbiljna ograničenja fizičkim licima, pitanje je da li bi kompanije uopšte mogle da razvijaju poslovanje iako im regulativa to dozvoljava. „Nadam se da će taj deo koji se bavi fizičkim licima i regulatornim tretmanom biti dovoljno usklađen sa trenutnim Nacrtom, tako da kao celina bude funkcionalno“, poručuje Matanović.