Zviždači – heroji koje ne smemo da zaboravimo
Ivana Jeremić

Istraživačka novinarka / Urednica na portalu Balkan Insight

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock 

Novinari i zviždači prirodni su partneri. Zato je bitno da ih se ne zaboravi kada hajp oko otkrića prođe.

 

Više od 2,600 dokumenata, među kojima je preko 2,000 izveštaja o sumnjivoj aktivnosti dostavljenih američkoj Agenciji za borbu protiv finansijskog kriminala (FinCEN), proteklog vikenda konačno su predstavljeni javnosti.

Preko 400 novinara širom sveta imalo je pristup dokumentaciji do koje je došao BuzzFeed, a novo curenje podataka koje je dobilo ime FinCEN Files, najveće je curenje podataka od, sada već istorijskih, Panamskih papira. Dokumenta pokazuju da su velike banke napravile niz propusta u pokušaju da zaustave pranje novca i finansijski kriminal, a milijarde dolara prebacivane su na račune pojedinaca i off shore kompanija. 

Iako BuzzFeed nije otkrio na koji način su došli do dokumentacije, u  januaru 2020. godine, bivša službenica Ministarstva finansija Natali Mejflauer Saurs Edvards iz Virdžinije priznala je da je otkrila podatke te institucije. Manipulacije koje otkrivaju FinCEN files najverovatnije bi ostale tajna da nije bilo izvora, odnosno zviždača koji je dokumentaciju dostavio novinarima. FinCEN se desio u vrlo specifičnom trenutku. I to ne zbog izbora za predsednika Amerike.

Početkom septembra, sedam godina nakon što je Edvard Snouden, savetnik i bivši zaposleni CIA, novinarima dao dokaze o masovnom nadzoru Amerikanaca, sud je utvrdio da je taj program bio nezakonit, te da američki zvaničnici nisu govorili istinu. Za Snoudena koji se trenutno nalazi u Moskvi gde je dobio azil, ovo znači da je njegova žrtva imala smisla, ali daje i nadu da bi optužbe protiv njega bile odbačene. Glasni su i oni koji poput popularnog podkastera, Džoa Rogana, apeluju na američkog predsednika Donalda Trampa da iskoristi svoje pravo i pomiluje Snoudena. 

Ukoliko do toga dođe, bio bi to iz perspektive vođenja kampanje odličan potez Trampa koji je zbog svog kontroverznog ponašanja često predmet kritike, a Snouden će konačno moći da se vrati u svoju domovinu. Za ostale zviždače ovo bi mogao biti veliki podsticaj, ali ne znači mnogo ukoliko se u praksi ophođenje prema njima ne izmeni. 

Revanšizam, otpuštanje, krivični postupci i javno sramoćenje nisu karakteristični samo za pojedine zemlje.

 

Kad se ugase svetla kamera

U nedelji iza nas obeleženo je i godinu dana od kada je uhapšen Aleksandar Obradović, radnik valjevske fabrike oružja Krušik koji je medijima dostavljao informacije o trgovini oružjem i malverzacijama u ovom preduzeću. Iako je ubrzo nakon objave prvih tekstova o Krušiku uhapšen, optužnica protiv njega još uvek nije podignuta. Obradović je brzo postao heroj i rado viđen sagovornik nezavisnih medija, ali nikako ne smemo da zaboravimo da je on čovek kojem je život promenjen iz korena, i da su oni koji bi trebalo da ga zaštite, protiv njega pokrenuli postupak, te da kad mediji odu, on i dalje mora da vodi svoju borbu.

Novinari možda i najbolje shvataju značaj zviždača, upravo zbog te saradnje koja je proteklih godina sve učestalija. Puko objavljivanje podataka ili dokumenata nema jednak značaj kao novinarska priča koja dokumentaciji da kontekst, a samim tim i živu reč. Toga su svesni i zviždači.

Najpoznatiji projekat curenja podataka, Wikileaks, teško bi postigao jednak uspeh da se nisu udružili sa velikim medijskim kućama, koje su im u tom trenutku ponudile pokrivenost, i još važnije kredibilitet. Isto je bilo i sa Panama i Rajskim papirima koji su usledili.

Novinari i zviždači prirodni su partneri. Zato je bitno da ih se ne zaboravi kada hajp oko otkrića prođe. U trenutku u kojem vlade svuda pokušavaju da ograniče protok informacija, a čini se da im dok se svet bori sa korona virusom nikad nije bilo lakše, zatvaraju vrata javnosti. U takvom trenutku novinari, a samim tim i građani zavise od hrabrih ljudi spremnih da rizikuju sve.

Zbog toga što su imali hrabrosti da u vama kao novinaru vide partnera, verovali da ste baš vi ti kojima treba dati određene informacije, znači da zaslužuju da budu vest čak i kada je njihovu priču zamenila nova, aktuelnija. Zato je važno da pišemo ne samo o specifičnim slučajevima, već i o jednom većem sistemskom problemu – gde se zakoni ne poštuju, a regulativa ne čini dovoljno da te ljude zaštiti od progona. Odgovornost je na medijima, političkoj eliti, ali i građanima, da se za ovu temu interesujemo i pritiskom javnosti zaštitimo one koji su svoje živote stavili na drugo mesto kako bi javnost došla do bitnih saznanja.

Zbog onih koje sam pomenula, i još više zbog onih za koje nismo imali sreću da čujemo, neophodno je da svakog dana o njima mislimo i podsećamo na njihovu borbu.

 

Pročitajte i:

Stavovi izneti u ovom tekstu ne predstavljaju stavove Balkanske istraživačke mreže (BIRN)

Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *