Foto: iStock
Tekst je deo serijala „Atlas slobode – političke razglednice iz sveta“ koji će uskoro biti dostupan svima koji odluče da podrže Talas
Gotovo da ne prođe nedelja a da svetski mediji ne izveštavaju o protestima u različitim delovima sveta. Čitava 2020. obeležena je, pored pandemije, sporadičnim izlivima nezadovoljstva na ulicama, bilo zbog mera zabrane kretanja, odbrane izborne volje ili prelivanja političkih konflikata u vaninstitucionalnu borbu.
Argentina se po tome ne razlikuje – ova latinoamerička zemlja trenutno prolazi kroz turbulentan politički, ali iznad svega ekonomski period, imajući u vidu ogroman udarac pandemije Covid-19 na privredu koja je i pre toga bila u veoma lošem stanju. Na najnovijem Indeksu ekonomskih sloboda Argentina se nalazi na niskom 144. mestu, pri samom kraju globalne liste najslobodnijih privreda. Inflacija, visok javni dug i sumnje o koruptivnim aferama samo su neke od odlika argentinske ekonomske i političke realnosti. Tokom leta 2020. problemi u privredi, ali i najavljene reforme pravosuđa, izveli su građane na ulice u više navrata.
O povodima i zahtevima protesta, mogućim promenama, stanju ekonomije, ali i razlozima za optimizam, za Talas je govorio Federiko Fernandez, izvršni direktor latinoameričke mreže Somos Innovación, naučni saradnik Austrijskog ekonomskog centra u Beču i osnivač i predsednik argentinske organizacije Fundación Internacional Bases.
Talas: Tokom leta je u Argentini organizovano nekoliko protesta – kako povodom mera zabrane kretanja usled pandemije, tako i zbog najavljenih reformi pravosuđa. Da li su ovi protesti imali lidere, konkretne zahteve, politički epilog?
Federiko Fernandez: Zabrane kretanja u Argentini bile su izuzetno stroge – postoje razlike između provincija, ali je to posebno slučaj u najnaseljenijim krajevima, najviše u glavnom gradu i u provinciji Buenos Ajres. Zatvaranja su bila jak udar na ekonomiju koja je i pre pandemije bila u katastrofalnom stanju.
Ljudi su reagovali na oštre mere i zanimljivo je da se kredibilitet trenutne Vlade, koja je formirana pre samo 9 meseci, ubrzano urušava. Trenutna potpredsednica Argentine, Kristina Kiršner, ima brojne probleme i afere iza sebe. Krajnji cilj reformi je njena zaštita, da ne bi odgovarala za malverzacije tokom svog mandata predsednice države. Da navedemo jedan primer, Vlada je formirala komisiju advokata koji služe kao savetnici za nove reforme, a na čelu komisije je advokat Kristine Kiršner. Više je nego jasno šta se tu dešava.
Protesti nisu imali konkretne političke lidere, tu je bilo mnogo aktivista, mlađih i ne tako mladih, ali svi su izuzetno aktivni na društvenim mrežama. Sami protesti su više zasnovani na principima nego na liderima ili ličnostima, a u velikom delu populacije postoji ozbiljna zabrinutost u pogledu stanja institucija u zemlji. Naravno, privreda je važan deo, ali jedan od najvećih problema je ponašanje trenutne Vlade i uništavanje svih ostataka vladavine prava, tzv. kočnica i ravnoteža.
Kakvo je generalno raspoloženje javnosti u pogledu trenutne vlasti – da li je nezadovoljstvo koje ste opisali široko prisutno?
Da bismo razumeli šta se trenutno dešava, treba da sagledamo proteklih nekoliko godina. Kada je opozicija pobedila na izborima 2015. godine, to je zaista bilo ohrabrujuće i zanimljivo. To je bio prvi put da su populistički procesi u Latinskoj Americi, koji su započeli sa Ugom Čavezom, poraženi na biračkim mestima.
Ipak, ta Vlada je bila prilično „stidljiva“ u pogledu reformi koje je trebalo da sprovede. Efekti svega što su radili su potrajali nekoliko godina, izgledalo je da će pobediti i na izborima 2019, ali je privreda otišla u lošem pravcu. Imali smo probleme sa javnom potrošnjom, javnim dugom, inflacijom, nije bilo ekonomskog rasta. To je dovelo do velikog nezadovoljstva. Na izborima 2019, peronisti (Justicijalistička partija koji baštini nasleđe Huana Perona) je predstavila Alberta Fernandeza, trenutnog predsednika Argentine, kao umerenog predsedničkog kandidata. Njegov izbor potpredsednice Kristine Kiršner bio je malo sumnjiv, a ideja je bila da ona vodi Senat jer naš politički sistem tako funkcioniše, potpredsednik države ujedno predsedava gornjim domom Kongresa.
To je bio prvi put da su populistički procesi u Latinskoj Americi, koji su započeli sa Ugom Čavezom, poraženi na biračkim mestima
U suštini, izbori 2019. bili su binarni – ljudi nisu hteli venecuelansku, populističku priču, ali jesu bili nezadovoljni tadašnjim predsednikom (Mauricijom Makrijem) jer su poslednje dve godine njegovog mandata ekonomski bile prilično loše. Mnogo ljudi je glasalo za Fernandeza jer su očekivali da će biti umereniji, ali je izbor bio između dve opcije, pa je to doprinelo njegovoj pobedi. Mislim da je mnogo ljudi upalo u ovu zamku, a vidimo da je Makri čak i uz izuzetno loše vođenje ekonomije i dalje dobio 41% glasova. Fernandez je dobio ispod 50%, bili su zaista polarizovani izbori. Mislim da je od toga nekih 30% čvrstih peronističkih glasova, a 15% onih koji su bili nezadovoljni prethodnom vlašću. Upravo ti ljudi se sada okreću protiv aktuelne administracije i Fernandeza.
Politička klima će postati izuzetno nestabilnu za trenutnu Vladu. Zanimljivo je da je ovo jedan od retkih slučajeva da peronistička vlast ima rizik od masovnih demonstracija, recimo da nije stabilna koliko bi se očekivalo da takva vlada bude. Sledeće godine bi trebalo da imamo međuizbore (midterm elections), ali već sada se priča kako možda neće biti održani, navodno zbog pandemije. Ne bih isključio tu mogućnost, što bi značilo da je Vlada suspendovala izbore i preuzela vlast na autoritaran način.
Ko su najjači opozicioni igrači trenutno, ko bi mogao ozbiljnije da izazove Fernandeza?
S jedne strane, tu je koalicija bivšeg predsednika Makrija, Zajedno za promene (Juntos por el Cambio), i dobro je što još uvek postoji. Oni će biti važan deo potencijalnih promena u Argentini. S druge strane, i ovde unosim i malo sopstvene nade, utisak je da su klasične liberalne i libertarijanske ideje u brzom porastu. Postoji, na primer, veoma popularan medijski portal Infobae koji objavljuje analize liberalnih ekonomista, posebno austrijske škole, a toga dugo nije bilo. Postoje izazovi, ali neko bi mogao ova viđenja da artikuliše u političku ponudu.
Poznajem više ljudi koji trenutno pokušavaju da osnuju nove partije ili da formiraju koalicije sa postojećim, tako da će sledeća godina biti odlična prilika za klasične liberale da uđu u Kongres i promovišu svoje politike iznutra.
Kako izgleda odnos partija u Argentini sa biračima – na koji način društvene podele i rascepi utiču na političku dinamiku i biračko telo?
Argentina je specifična po tome što je društvo uglavnom sačinjeno od unuka i praunuka imigranata. To nije ni dobro ni loše, jednostavno je tako. Teško je reći kako izgleda arhetipični Argentinac, ne postoje rasni elementi ili istorija robovlasništva. Vrlo malo problema je u tom domenu.
Ali, ono što nazivamo jazom ili rascepom jeste odnos između aktuelne Vlade i peronističke partije s jedne, i svih ostalih sa druge strane. To je tipična populistička dinamika – „narod“ nije jednak zbiru svih pojedinaca u državi, uvek je manji. Postoji jedna grupa koju populisti moraju da demonizuju, a koja navodno služi stranim interesima, kapitalu, bankama, kome god. Ta podela u Argentini sve više raste. U isto vreme, popularnost Vlade nastavlja da opada, pa ćemo videti kako će se stvari dalje odvijati.
Da se vratimo na ekonomsku situaciju, rekli ste da je privreda i pre pandemije bila u prilično lošem stanju. Koliko je veliki bio udarac Covid-19 na ekonomiju?
Jasno ću to reći: Argentina će verovatno imati najveći pad privrede u svetu. Postoji velika mogućnost da će siromaštvo porasti na 50% populacije, a sigurno na 40%. Te projekcije su zasnovane na postojećim podacima, a predviđa se da će do kraja godine čak 60% dece u Argentini biti siromašno. Nezaposlenost vrtoglavo raste, a teško ju je meriti jer mnogo ljudi ne može da traži posao usled izolacije. Broj malih i srednjih preduzeća, prodavnica, barova i restorana koji se zatvaraju je zastrašujući.
Argentinski zvaničnik Horhe Nemes izjavio je nedavno da je cilj Vlade da poveća izvoz i traži nova tržišta na međunarodnom planu. Šta to tačno podrazumeva i koliko je uopšte izvodljivo?
To je potpuno sumanuto. Trenutna Vlada radi sve kako bi onemogućila proizvodnju i izvoz, a s druge strane govori kako želi veći izvoz i priliv deviza. Njene ekonomske politike stvaraju klimu u kojoj to jednostavno nije moguće. Naravno, reč je o PR potezima za željenu publiku – kada biste ih vi intervjuisali, zvučali bi kao Fridrih Hajek. A u realnosti mnogo više liče na Čavezovu Venecuelu.
Kad smo kod Hajeka, Argentina je na ovogodišnjem Indeksu ekonomskih sloboda Instituta Frejzer rangirana kao 144. od ukupno 162 zemlje sveta. Šta biste izdvojili kao osnovne probleme argentinske privrede ili ekonomske filozofije na kojoj ona danas počiva?
O problemima bismo mogli da pričamo danima, ali nabrojaću neke od najvećih. Prvo, inflacija je potpuno van kontrole – i to nije problem samo aktuelne vlasti, i prethodna je manje-više pala zbog toga, inflacija je bila blizu 50%. Međutim, od dolaska Fernandeza je situacija još lošija. Proteklih nekoliko meseci je specifično jer, usled izolacije i zabrana kretanja, nije bilo mnogo trošenja, pa je u jednom mesecu inflacija bila samo 4%. Međutim, kada pogledamo količinu novca koji se štampa, a znamo da je inflacija uvek rezultat monetarne politike tj. predstavlja monetarni fenomen, jasno je da će inflacija izuzetno mnogo porasti i da će to imati veoma loše posledice po privredu.
Pored toga, postoji čitav set finansijskih kontrola koje su pre nekoliko dana pojačane, a koje praktično onemogućavaju kupovinu dolara, osim na crnom tržištu. Problem je u tome što kompanije više ne mogu da dobiju dolare, a u Argentini i dalje posluje više stranih kompanija. Nisam siguran da će u Njujorku biti raspoloženi da prime argentinske pezose, i to je veliki problem. Pejpal (PayPal) je ilegalan u Argentini, količina finansijske represije i strogih mera je užasna.
Treće, Argentina oporezuje sopstveni izvoz. Generalno nisam fan subvencija, ali države obično svoj izvoz subvencionišu – Argentina ga oporezuje, a posebno poljoprivredni. Cena dolara, dakle, nema nikakve veze sa realnom cenom. I ne samo da se oporezuje izvoz, već izvoznici moraju da daju dolare Centralnoj banci kako bi dobili pezose, a sve po nerealističnom kursu. Ugrubo, 1 dolar na crnom tržištu vredi 140 pezosa. Nakon izvoza i lažnog kursa, za 1 dolar dobijate svega 56 pezosa.
Kolike su šanse da se pravac ekonomskih politika u skorije vreme promeni?
Važno je to što uticaj klasičnih liberalnih ideja raste. Argentina se nalazi na izvesnoj tački pregiba i postoje dve opcije. Jedna je zaokret od 180 stepeni, dakle sve suprotno onome što se radi u poslednjih 50-60 godina, a to je okretanje tržištu i ekonomskim slobodama. Alternativa je da naša zemlja postane Venecuela. U svakom slučaju, trenutno stanje je neodrživo, nemoguće je u ovakvoj situaciji nastaviti sa populističkim merama. Ili ćemo sve nacionalizovati i postati Čavezova Venecuela, ili ćemo potpuno preokrenuti zemlju u suprotnom smeru. Zaista mislim da će se uskoro desiti jedno ili drugo, a ja se nadam i trudim da bude potonje.
Kada sve to sagledamo, koji su najveći izazovi pred Argentinom u narednim godinama?
Nažalost, situacija sa korona virusom je loša, proteklih nekoliko meseci posebno. Verovatno nas ne čeka ogromna katastrofa, ali veliki problem je to što će siromaštvo izuzetno mnogo porasti. Pad privrede će biti ogroman. Dalje, sve što nas čeka sa reformom pravosuđa i vladavinom prava, to bi moglo da ima ozbiljne posledice.
Indikativan primer je digitalizacija – prethodna vlada je uvela pravilo po kojem se podaci o svakoj javnoj nabavi objavljuju i postaju javno dostupni. Prva propis koji je nova Vlada ukinula je upravo taj, što nam jasno pokazuje da aktuelna administracija želi dogovore iza zatvorenih vrata i spuštenih roletni.
Ipak u vašim odgovorima provejava nekakav optimizam, bar kada je reč o usponu liberalnih ideja u Argentini? Čime planirate da se bavite u narednom periodu?
Da, zbog toga sam veoma optimističan. Mediji su generalno prilično neprijateljski nastrojeni prema našim idejama, posebno oni levo orijentisani. Ali, ima sve više popularnih medija, posebno onlajn portala, koji su raspoloženi za ovakve razgovore. Druga prednost je u tome što imamo sve više javnih intelektualaca koji zastupaju liberalne ideje, čak austrijsku ekonomiju. I oni su veoma poznati, moja baka zna za njih, mlađi ljudi posebno. Imaju stotine hiljada pratilaca na društvenim mrežama, svoje kanale, i njihova popularnost raste, što je veoma pozitivno.
Iako je slika sada gotovo apokaliptična, i te kako imamo razloga za optimizam
Optimističan sam i u pogledu daljeg rada, trenutno vodim regionalnu mrežu tink-tenk organizacija (think tanks) koja povezuje Meksiko, Argentinu, Čile, prisutni smo u gotovo svim latinoameričkim zemljama. Ova mreža promoviše inovacije kao koncept koji obuhvata sve u šta verujemo i što želimo da branimo. Pre devet meseci smo sproveli anketno istraživanje u pet zemalja, Argentini, Brazilu, Kubi, Kolumbiji i Meksiku, kao ekonomski najvažnijim državama, kako bismo videli šta građani misle o inovacijama i regulacijama u ovoj oblasti. Rezultati su bili veoma pozitivni – u proseku čak 87% ispitanika veruje da su inovacije ključne za ekonomski rast, ali i njihov lični ekonomski napredak i stvaranje poslova. Više od 75% ispitanika u celom regionu misli da regulacije opterećuju i guše inovacije. Ljudi su generalno svesni značaja inovacija, što je logično imajući u vidu da svi koristimo pametne telefone i da nam je pandemija posebno pokazala značaj ekonomije deljenja (sharing economy).
U tom smislu, rekao bih da je glavna podela danas između populacije koja je „3.0“ to jest digitalna i političkog klastera koji je analogan, to je važna dihotomija. Ako dobro radimo naš posao i predstavimo postojeću potražnju, političari će odgovoriti na zahteve većine. Važno je i to što su rezultati naših istraživanja slični u celom regionu, najlošiji su u Kolumbiji, a najbolji u Brazilu, ali su generalno dobri. Zbog toga bih rekao da će Latinska Amerika krenuti u dobrom pravcu, a da će Argentina pratiti te trendove. Iako je slika sada gotovo apokaliptična, i te kako imamo razloga za optimizam.
Autorka