Foto: iStock
Većina gostiju su ipak relativno anonimni ljudi, blago rečeno neortodoksnih zanimanja i biografija – numerolozi, antivakcinaši, profesori sa različitih fakulteta, srpski bodibilderi, kao i osuđeni ratni zločinci.
“Moram da Vam postavim jedno pitanje koje sve gledaoce zanima, a to je da li je Vučić homoseksualac?”, upitao je Teša Tešanović, voditelj i najprepoznatljivije lice digitalnog medija Balkan info, u sada već čuvenom intervjuu iz 2017. godine. Preko puta njega je sedeo Đorđe Višekruna, poznat teoretičarima zavere u Srbiji – u pitanju je nekadašnji član Srpske napredne stranke i autor knjige Vučić i ja. Intervju za sada ima preko 1,4 miliona pregleda na Jutjubu, a od 2017. godine Balkan info je uspeo da zacementira svoj status kao jedan od najuticajnijih alternativnih medija u Srbiji.
Balkan info je nastao 2015. godine, a kako je navedeno na njihovom sajtu, u pitanju je nezavisna medijska produkcija. Teša Tešanović je postao poznat široj publici po specifičnom javnom nastupu i stilu vođenja emisija, a Balkan info pored njega čini još nekoliko novinara i uglavnom mladih ljudi. Njihov sadržaj nalazi se prvenstveno na Jutjubu, gde ih prati preko 330.000 korisnika, a njihov celokupan video sadržaj ima preko 17 miliona pregleda, što je za srpski Jutjub zaista solidna brojka. Šta su tačno vrednosti sadržaja koji objavljuje Balkan info? “Prepoznati smo kao glas svih koji ne žele da budu deo kratkotrajnih projekata i saveza, svih onih koji poštuju srpske tradicionalne vrednosti i koji čuvaju sećanje na naše slavne pretke”, navodi se na njihovom sajtu. Balkan info se bori protiv “cenzure”, a u opisu njihovog Jutjub kanala stoji i da se protive svima koji planiraju da “okupiraju Srbiju i od nje stvore koloniju, a narod pretvore u bezlične poslušnike tuđih država i korporacija”. Prvenstveno se finansiraju od donacija gledalaca, prodaje majica, dok manji deo njihovih prihoda dolazi i od Jutjuba.
Ognjen Radosavljević, jedan od novinara Balkan info produkcije, u razgovoru za Talas kaže da je za njega to bastion slobodne misli na medijskom nebu Srbije. “Misija Balkan infa je dati reč svima onima kojih, zbog ovih ili onih razloga, nema dovoljno na klasičnim medijima, ili pak, s druge strane, postaviti malo neočekivanija i direktnija pitanja „poznatijim“ gostima”, ističe Radosavljević. On dodaje da postoje dve ideje vodilje na kojima počiva Balkan info: nema cenzure i skraćivanja odgovora sagovornika, a u njihovim emisijama nema tabua i “političke korektnosti”.
Ono što je za sada donelo najveću popularnost nisu specijalni efekti, fensi studio niti zavidna produkcija, već specifični gosti. Radosavljević ističe da je za njihov odabir važno to da zapravo budu zanimljivi gledaocima. “Gosti, kao i teme su zaista svakojake, od glumaca, muzičara, sportista, pa do političara, profesora, teoretičara zavera. Za ovih pet godina ugostili smo preko 1.000 različitih gostiju”, navodi on.
Ako bismo tražili neki zajednički imenilac za Balkan info sadržaj, najbolji opis je: kontrovezno, alternativno i šaroliko. Gosti u intervjuima su uglavnom relativno nepoznati široj javnosti, ali i tu ima izuzetaka. U nekim od najgledanijih emisija gosti su, između ostalog, glumac Milan Lane Gutović, komentator i aktuelni srpski ambasador u Rusiji Miroslav Lazanski i Milan St. Protić, istoričar i nekadašnji ambasador. Balkan info je ugostio i pojedine opozicione političare, poput Vuka Jeremića, koji dosta teže dobijaju prostor u medijima sa nacionalnom pokrivenošću. Većina gostiju su ipak relativno anonimni ljudi, blago rečeno neortodoksnih zanimanja i biografija – numerolozi, antivakcinaši, profesori sa različitih fakulteta, srpski bodibilderi, kao i osuđeni ratni zločinci. Jedan od najpopularnijih intervjua sa impresivnih 2,6 miliona pregleda je onaj sa Mihajlom Ulemekom. On je u srodstvu sa Miloradom Ulemekom Legijom koji trenutno služi zatvorsku kaznu zbog atentata na Zorana Đinđića i nekoliko drugih ubistava, a takođe je i nekadašnji član dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana. Intervju koji je vodio Tešanović se mahom tiče srpske “dinastije” Ražnatović, odnosa između Željka Ražnatovića i pevačice Svetlane Ražnatović (Ulemek je bio kum na njihovom venčanju) i brojnih drugih navodnih zakulisnih dešavanja tokom devedesetih. O kriminalu u Srbiji i svom životu govorio je za Balkan info i Kristijan Golubović, koji je postao poznat nakon kultnog filma “Vidimo se u čitulji” i brojnih zatvorski kazni.
Česta gostovanja je jedno vreme imao i Miroljub Petrović, za koga bi se moglo reći da predstavlja najpopularniji primer srpskog nadrilekara. Petrović, između ostalog, smatra da Evropska unija promoviše satanizam i da je depresija posledica “demonizacije”, a da deca ne bi trebalo da pohađaju školu. Upravo zahvaljujući čestim gostovanjima u Balkan info emisijama, Petrović je postao široko prepoznatljiv, a postoje osnovane sumnje da je nekoliko ljudi i preminulo nakon njegovih saveta da zanemare preporuke lekara i standardnu terapiju lekovima.
Balkan info – izvor srpskih teorija zavera?
Iako je uvek teško utvrditi šta tačno najviše doprinosi popularnosti nekog medija, nije preterani logički skok reći da su u slučaju kanala Balkan info to različite teorije zavera i alternativne verzije skorije srpske istorije. Pored već navedenog primera Miroljuba Petrovića, prisustvo različitih teorija zavera na njihovom kanalu postalo je očigledno i od početka pandemije. Jovana Stojković, doktorka koja je postala poznata po protivljenju vakcinaciji i protiv koje se vodio postupak pred Sudom časti Lekarske komore Srbije, gostovala je početkom septembra u emisiji Aktuelno (takođe u Balkan info produkciji), gde je iznela svoje viđenje pandemije. Za nju, pandemija je “marketinška priča” i zapravo se vrši jedan socijalni eksperiment nad nama. Pored nje, tom prilikom je gost bio i Tomislav Kresović kojeg neki mediji potpisuju kao “uglednog analitičara i novinara”, a njegovi stavovi takođe se mogu svrstati pod teorije zavera: uvedene mere predostrožnosti zapravo su “socijalni fašizam sa eugeničkim elementima”, a pandemijom naravno upravlja milijarder Bil Gejts. Slično pandemiju vidi i Goran Marjanović, inženjer i još jedan Balkan info gost, koji je COVID-19 nazvao “lepo osmišljenim projektom” koji je povezan sa virusom HIV-a. Teorije zavere koje iznose gosti u Balkan info emisijama ipak nisu samo ograničene na korona virus, što postaje očigledno i ako samo pogledate naslove pojedinih epizoda. Da li je u trenutku dok postoji pandemija i svi moramo da preduzimamo različite mere predostrožnosti zaista produktivno i dobro ugostiti ljude koji manje-više negiraju stvarnost? Čini se da davati prostor ovakvim gostima nije ništa drugo do korišćenje postojećeg ljudskog straha i pružanje lažnih objašnjenje za ono kroz šta prolazimo.
“Nažalost, postoje predrasude da se naša produkcija bavi isključivo teorijama zavere, međutim to je pre svega zato što upravo takvi i slični klipovi najbolje prolaze kod publike na ovim prostorima. Nije naša krivica što recimo intervju sa Bodom Ninkovićem ima 40 hiljada, a intervju o reptilima preko 200 hiljada pregleda”, za Talas ističe novinar Ognjen Radosavljević. On dodaje i da gledaoci ne moraju da se saglase sa onim što čuju u emisijama, ali da je sloboda upravo u tome da mogu da čuju nešto što nije toliko popularno ili prihvaćeno. “Mnoge teme koje se mogu podvesti pod teorije zavere ogoljene su u studiju Balkan infa i prihvaćene od javnosti kao neozbiljne i smešne, dok su druge, koje imaju više smisla, naterale ljude da se zapitaju i porazmisle dobro o svemu što su prihvatali zdravo za gotovo, a što složićete se, nije loša vežba za vijuge i zdravo rezonovanje”, zaključuje Radosavljević.
Da li gledaoci zaista slušaju goste u Balkan info emisijama sa kritičkim pristupom ili odavde upijaju i izvlače različite alternativne verzije realnosti, od kojih neke mogu biti i štetne? Ako pogledamo komentare na Jutjubu, retko ćemo pronaći da gledaoci analitički pristupaju logičkim skokovima u argumentima koje gosti iznose. Umesto toga, najčešće se naglašava koliko gosti izrazito dobro vide “suštinu” i koliko su hrabri da kažu ono što se ne čuje na drugim medijima. Naravno, niko neće postati teoretičar zavere samo zato što pogleda jednu Balkan info emisiju. Uglavnom ovaj sadržaj najviše gledaju i prate oni koji i pre toga veruju u neke teorije zavera, a kada čujete kako slične stavove neko ponavlja u popularnoj emisiji, to dovodi do njihovog osnaživanja. Ovo ipak ne znači da Balkan info nema uticaj na širenje teorija zavera u Srbiji, već samo da je proces uticaja medija na mišljenje gledalaca malo kompleksniji od pukog usvajanja svega što se čuje na internetu ili televiziji. Balkan info zaista jeste dao platformu nekim ljudima koji je verovatno ne bi dobili u mejnstrim medijima, upravo zbog toga što njihovi stavovi predstavljaju primere teorije zavera. Da li bi Miroljub Petrović dobio pažnju i pratioce koje i danas ima da nije imao česta gostovanja na Balkan info kanalu? Teško, iako je Teša Tešanović isticao da nije saglasan sa nekim njegovim stavovima.
Slične zamerke o određenoj promociji teorija zavere se mogu čuti i na račun Džoa Rogana, jednog od najpopularnijih podkast voditelja u Americi. Rogan takođe neguje generalno mekši “pristup” svojim sagovornicima, što znači da neće biti naročito suparnički nastrojen prema njima i da će ih pustiti da kažu gotovo sve što žele. Kao i Tešanović, Rogan samo postavlja pitanja, ali uz veliku platformu dolazi i velika odgovornost, pa nije besmisleno preispitati kakvu ulogu alternativni mediji imaju u širenju teorija zavera. Postoji i jasan razlog zašto ćete češće čuti teorije zavere na medijima koji nisu mejnstrim – na ovaj način se pruža gledaocima ono što neće pronaći ukoliko gledaju N1 ili RTS upravo zato što takav sadržaj ne ispunjava osnovne novinarske standarde. S obzirom na to da često ne možete doći do publike kroz skupu produkciju ili ekskluzivne goste, možete ponuditi malo zanimljiviji i privlačniji sadržaj, a teorije zavera i alternativna viđenja istorije su upravo to. Balkan info tu nikako nije izuzetak – ako pogledate najpopularnije sadržaje na srpskom Jutjubu, među njima ćete naći i brojne kanale koji specifično govore o teorijama zavera.
Ogledalo nove srpske desnice?
Postoji još nešto što je naročito zanimljivo u načinu na koji Balkan info komunicira sa svojom publikom. Na njihovom sajtu, kao i pred početak emisija, postoji pokušaj da se sadržaj predstavi kao nešto što je namenjeno svima koji poštuju srpsku tradiciju i vole slavnu srpsku istoriju. “Nijedna zemlja nije tako skupo platila svoju slobodu kao Srbija”, čujemo pred početak pojedinih emisija, nakon čega sledi poziv za kupovinu Balkan info majica. Ovo je zanimljiv frejming koji nam pokazuje i ko je ciljna publika ovih emisija – svi oni koji žele da se osete ponosno i dobro u svom nacionalnom idenitetu, a da pritom i saznaju šta je “prava” istina i šta se zapravo dogodilo u pojedinim burnim periodima srpske istorije, poput onog devedesetih.
Nema sumnje da su ciljna publika Balkan info emisija svi oni koji se u Srbiji nalaze na desnoj strani političkog spektra. Desnica u Srbiji nikako nije monolitna politička struja, a Tešanović je nekoliko puta i naglašavao da je svestan toga da se deo desnice koji prati sadržaj ovog kanala nalazi suprotstavljen vladajućoj partiji. U intverjuu gde je objašnjavao zašto kontroverzni nadrilekar Miroljub Petrović više nije toliko često gost, Tešanović je kao razlog naveo i to da Petrović sada podržava aktuelnu vlast. “Publika kod nas na kanalu ne voli vlast i oni čim čuju da neko hvali vlast oni gase emisiju”, rekao je Tešanović. Upravo zato je Balkan info dobro ogledalo i pokazatelj toga šta misli onaj deo desnice koji ne podržava Vučića, šta su njihove vrednosti i koji sadržaj konzumiraju. Ovu desnicu smo mogli i da vidimo i na poslednjim protestima, što je bila razlika u odnosu na prethodne proteste.
Kao jedan od pozitivnih primera toga kako može da izgleda “zdrava” desnica jeste i Milan St. Protić, koji je više puta gostovao u Balkan info emisijama. Pored obimnog znanja o srpskoj istoriji, Protić je više puta izneo i iznijansirane stavove o tome šta je tačno komunizam predstavljao za Srbiju i koliko čitavo socijalističko nasleđe i dalje pritiska Srbiju. Protić je podelio sa gledaocima i geopolitičke analize o prirodi političkih saveza Srbije sa Rusijom i Zapadom, ali ono po čemu će jedno od njegovih gostovanja ostati upamćeno je stav o genocidu u Srebrenici. Prihvatanje toga da su srpske vojne snage odgovorne za brojne zločine tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji izuzetno je teško ako istovremeno vidite svoj nacionalni identitet kao izvor ponosa. Upravo zato ćete retko čuti da neko na desnoj strani političkog spektra otvoreno govori o zločinu u Srebrenici i odgovornosti ljudi kao što su Ratko Mladić i Radovan Karadžić. “Ja mislim da je zločin u Srebenici apsolutno neoprostiv i to neoprostiv zato što su ga učinili Srbi”, rekao je Protić u jednom gostovanju, uz dodatak da nije važno koliko je tačno ljudi ubijeno tada. “To je po mom srpskom uverenju ljaga na srpskom obrazu za sva vremena”, zaključuje Protić. On je tada jasno osudio i sve koji danas glorifikuju Mladića i Karadžića i optužio ih za unižavanje onoga što su srpski vojnici časno kroz istoriju radili. Protić je na ovaj način uspeo da pomiri nacionalni ponos i priznavanje zločina u Srebrenici, što sigurno može da utiče na one koji danas ne mogu da pomire ova dva naizged suprotstavljena stava. Kroz primer gostovanja Milana St. Protića nije neosnovano zaključiti da Balkan info predstavlja potencijalno mesto gde se formira nova desnica u Srbiji, koja će možda imati i određenu ulogu u svemu što dođe nakon trenutne vlasti.
Srpska Jutjub realnost
Šta god mislili o Balkan info sadržaju, njihova popularnost govori o tome da budućnost medija ne leži samo u dobroj produkciji, “nepristrasnom” i dobro uređenom sadržaju. Mediji koji imaju stav i jasne vrednosti, znaju kako da koriste digitalne formate i društvene mreže, a pri tom se ne oslanjaju se na oglašivače, biće oni koji će vremenom postati većina medijskog neba u Srbiji. Da li će takvo medijsko nebo biti bolje od sadašnjeg? Ako se to novo medijsko nebo pretvori u širenje besmislenih teorija zavera samo zato što je to ono što “ljudi žele”, imaćemo drugačiju, ali ni po čemu bolju medijsku scenu. Isključiva potera za klikovima gotovo nikad ne dovodi do kvalitetnog sadržaja, već upravo do promocije teorija zavera i netačnih verzija istorije. Ipak, Balkan info će po svemu sudeći ostati važan izvor informacija i stavova ponajviše za one na desnici, a da li će taj uticaj iskoristiti i za kreiranje umerene i “zdrave” desnice dovođenjem gostiju kao što je Milan St. Protić ostaje da se vidi.