Foto: iStock
Tekst je deo našeg serijala “Novi digitalni sukobi” koji će uskoro biti dostupan svima koji odluče da podrže Talas.
Ukoliko ne pratite detaljno tehnološki hladni rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, verovatno vam je promakla vest o tome da, posle više meseci pregovaranja, američka kompanija Majkrosoft (Microsoft), ipak neće kupiti TikTok, popularnu kinesku društvenu mrežu na kojoj je moguće deliti kratke video snimke u trajanju do 15 sekundi. Ipak, ovo je najnoviji događaj u borbi američkog predsednika Donalda Trampa da pred izbore u novembru postigne spoljnopolitičku pobedu i učini da jedina globalna kineska društvena mreža pređe u američko vlasništvo ili potpuno prekine poslovanje u SAD.
Donald Trump je početkom avgusta potpisao izvršnu uredbu kojom se zabranjuje bilo kojoj američkoj kompaniji ili državljaninu da u narednih 45 dana obavlja bilo kakve transakcije sa kineskom kompanijom Bajtdens (ByteDance) koja stoji iza TikToka. Nakon toga, Tramp je 14. avgusta doneo još jednu izvršnu uredbu kojom TikTok u roku od 90 dana mora prekinuti sa poslovanjem u SAD ukoliko ne postane deo neke američke kompanije. Američki predsednik je kasnije rekao i da će rok za prodaju ili gašenje TikToka biti možda i 15. septembar, kao i da kompaniju treba da kupi “velika”, “bezbedna” i američka firma. Negativne reakcije su usledile nakon što je Tramp pomenuo i to da će kompanija koja kupi TikTok potencijalno morati da u američki budžet uplati određenu sumu novca, što zasigurno nije uobičajena praksa američkih kompanija.
TikTok prema nekim procenama ima preko 700 miliona aktivnih korisnika, od čega čak 100 miliona u SAD, a TikTok je dostigao svetsku popularnost za manje od 2 godine postojanja. Usled svega ovoga, nije iznenađenje to što su brojne američke kompanije izrazile zainteresovanost za kupovinu ove društvene mreže. Američka tehnološka kompanija Majkrosoft uprkos negodovanju Bila Gejtsa, pokušala je da zajedno sa Volmartom (Wallmart) čuvenim lancem supermarketa, kupi TikTok, ali su iz Majkrosofta potvrdili da je njihova ponuda na kraju odbijena. Brojni mediji navode da će TikTok najverovatnije otići u ruke američke kompanije Orakl (Oracle), ali nije jasno da li će ova prodaja uključivati samo deo TikToka koji postoji na američkom tržištu. Pitanje je i da li će TikTok zapravo biti prodat nekoj američkoj kompaniji ili će stupiti u “strateško partnerstvo” sa Oraklom, što u praksi najverovatniji znači da bi Orakl čuvao podatke američkih korisnika, dok Bajtdens ostaje vlasnik aplikacije. Orakl se istakao kao potencijalno rešenje i zbog prijateljskog odnosa Larija Elisona, lidera ove kompanije i američkog predsednika. Elison, kao i nekolicina drugih bivših i sadašnjih zaposlenih u Oraklu, jedinstveni su Silicijumskoj dolini po otvorenoj podršci i saradnji sa predsednikom Trampom.
Uprkos želji američkih kompanija da se dokopaju velikog broja TikTok korisnika, velika prepreka je i reakcija Kineske komunističke partije. Naime, kineske vlasti su nedavno donele uredbu prema kojoj je za prodaju personalizovanog algoritma neke kineske kompanije potrebno državno odobrenje, što stvara ogromne probleme za najavljenu prodaju TikToka zato što nije izvesno da će nadležni u Kini i pristati da TikTok postane deo neke američke kompanije. Algoritam koji TikTok koristi kako bi kreirao For You page, odnosno personalizovanu početnu stranicu svakog korisnika, izuzetno je značajan i vredan deo ove društvene mreže. Veliki deo razloga za uspeh TikToka sastoji se upravo u izuzetno dobro targetiranim i personalizovanim preporukama za svakog korisnika, usled čega korisnici i provode dosta vremena koristeći aplikaciju. Algoritam identifikuje koji video snimci privlače najviše pažnje korisniku, u obzir se uzimaju parametri kao što su lokacija, jezik i tip uređaja korisnika, a krajnji proizvod su izuzetno personalizovani predlozi na For You početnoj stranici. Upravo je algoritam ono što čini TikTok poželjnom investicijom, a ukoliko kineske vlasti onemoguće njegovo prodavanje, upitno je koliko će Orakl ili neka druga američka firma insistirati na kupovini kompanije.
Zašto tačno Tramp želi da zabrani TikTok?
TikTok je postao prepoznatljiv kao mreža na kojoj tinejdžeri, između ostalog, izvode poznate plesne koreografije, pa na prvi pogled nema očiglednog razloga da Tramp ode toliko daleko da zabrani aplikaciju, što je do sada bilo nepojmljivo za američke građane. Razlog za ovako drastičan potez je ipak dosta očigledan – kineska kompanija ByteDance poseduje TikTok. Slično kao i u slučaju kineskog giganta Huavej, američki zakonodavci su zabrinuti da je uspeh TikToka zapravo ogromna pretnja po američku bezbednost na nekoliko nivoa. Prvo, Kineska komunistička partija bi mogla da dođe u posed velikog broja osetljivih podataka o američkim korisnicima, s obzirom na to da u Kini postoje zakoni koji obavezuju kompanije da podržavaju i sarađuju sa kineskim obaveštajnim telima. Takođe, kineskim vlastima nikako nije strano hakovanje i špijuniranje, naročito u komercijalne svrhe, kao što smo nedavno mogli da vidimo i sa istraživanjama o vakcini za COVID-19. Drugo, kroz pažljivu kontrolu sadržaja na platformi, TikTok može da širi različite dezinformacije američkim korisnicima, kao i da cenzuriše ono što politički ne odgovara Pekingu (npr. sve o zločinima nad Ujgurima). Ovo nije nezamislivo ako u obzir uzmemo i to da postoje dokazi da aplikacija WeChat, takođe u vlasništvu kineskog Bajtdensa, zaista i cenzuriše politički osetljive sadržaje i vrši nadzor pojedinih korisnika van Kine.
Kineske vlasti tehnički mogu da koriste TikTok kako bi špijunirali i uticali na američke korisnike, ali kakvi su dokazi da se do sada ovo i dogodilo? Trenutno, ne baš jaki. Podaci američkih korisnika se čuvaju u Americi i Singapuru, a TikTok jeste napravio određene korake kako bi što više razdvojio svoje poslovanje od Bajtdensa – na primer, TikTok ne posluje u Kini, navodi Recode. Sve ovo znači da kineske vlasti tehnički mogu da izvrše pritisak na Bajtdens kako bi došli do podataka, ali to nije moguće tek tako izvesti. TikTok sakuplja veliku količinu podataka korisnika, uključujući lokaciju, istoriju pretraživanja u aplikaciji, kao i tip uređaja na kojem se aplikacija nalazi, ali ništa od ovoga nije naročito drugačije od prakse drugih društvenih mreža poput Fejsbuka. Besplatan ručak ne postoji nigde, a nerazumno je očekivati da TikTok besplatno pruža uslugu korisnicima bez dobijanja određenih stvari zauzvrat. Ipak, opravdan razlog za brigu jeste to što je otkriveno da je TikTok sakupljao clipboard podatke, odnosno sve što su korisnici kopirali i kasnije negde postavili. Ipak, slične prestupe su činile i druge društvene mreže.
Ako govorimo o cenzurisanju određenog sadržaja, izvesno je da se to u određenoj meri događa na TikToku, naročito ako su u pitanju politički osetljive teme poput protesta u Hongkongu. Ipak, ovo je deo šireg seta politika o zabrani kontroverznog političkog sadržaja o dešavanjima u drugim zemljama i nema dokaza da je isključivo usmereno ka uklanjanju onoga što se ne dopada Kineskoj komunističkoj partiji. U zaključku izveštaja američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) navodi se da trenutno nema dokaza da su kineske vlasti koristile TikTok kao alat za špijunažu. Ipak, u izveštaju se naglašava i da bi Kineska komunistička partija to mogla da uradi ukoliko bi želela, navodi Recode.
Cenzura i briga za bezbednost podataka američkih građana verovatno nije jedino što je izazvalo Trampovu pažnju. TikTok predstavlja i veliki uspeh neke kineske kompanije u tehnološkoj oblasti koja je do tada bila rezervisana za američke kompanije, što je samo dolilo ulje na vatru već postojećeg rivalstva Kine i SAD. Odnosi između dve velike sile su postali još napetiji od kada je pandemija COVID-19, za koju Tramp krivi kineske vlasti, nanela ozbiljan uradac američkoj ekonomiji. Takođe, zanimljiv detalj koji je potencijalno izazvao Trampov bes jeste i događaj iz juna, kada su hijade tinejdžera putem TikToka zajedno organizovali akciju u kojoj su rezervisali veliki broj karata za Trampov miting u Talsi. Tinejdžeri se naravno nisu pojavili na mitingu, pa Tramp nije mogao da se hvali prepunom dvoranom, što su pojedini članovi Demokratske stranke na Tviteru kasnije predstavili kao svoju pobedu.
Bezbednosna pretnja ili američka histerija?
Kad se podvuče crta, TikTok za sada nije velika pretnja po bezbednost američkih građana, ali je teško reći da to nikada neće postati i da ne postoje tehničke mogućnosti za tako nešto. Da li je potencijal dovoljan za tako drastičan potez kao što je zabrana aplikacije? Bez obzira na to šta je ispravan odgovor, deluje da se u sve više zemalja stvara konsenzus da treba smanjiti kinesko tehnološko prisustvo, sa čime se i Srbija nedavno suočila prilikom potpisivanja famoznog vašingtonskog dokumenta. Brojne američke kompanije su zabranile zaposlenima da imaju TikTok na poslovnim telefonima, a sličnu odluku je donelo i američko Ministarstvo odbrane. Republikanci nisu jedini zabrinuti za uticaj kineskih tehnoloških platformi, što pokazuje i to da svi zaposleni u predsedničkoj kampanji Džoa Bajdena, kandidata Demokratske partije, ne smeju da koriste TikTok. Indija, koja iz brojnih razloga ima komplikovan odnos sa Kinom, krajem juna je zabranila aplikaciju, dok je Australija, nakon višemesečne debate, odlučila da ipak ne zabrani kinesku društvenu mrežu.
Kao i tokom kontroverze oko postavljanja 5G mreže, deluje da niko nije preterano zainteresovan za kompleksne i tehničke odgovore oko toga da li objektivno postoji opasnost od neželjenog kineskog nadzora, već se odgovori traže u skladu sa prethodno formiranim stavovima. Plaši vas sve veće prisustvo kineskih kompanija širom sveta i intruzivni postupci kineskih vlasti? Naravno da treba zabraniti kinesku društvenu mrežu. Mislite da je histerija povodom TikToka samo dokaz sinofobije i licimerja Zapada koji samo u teoriji podržava free market principe? Naravno da nema nikakve potrebe preispitati postojanje društvene mreže samo zato što se nalazi u kineskom vlasništvu. Kao i uvek, sve je ipak malo kompleksnija od ove binarne logike. Svi treba da budemo zabrinuti zbog špijunaže i moći kineskih vlasti nad domaćim kompanijama, ali i da ne precenjujemo opasnost od količine podataka koju TikTok prikuplja u poređenju sa drugim aplikacijama.
Kao i u svakom velikom okršaju moćnih zemalja, teret na kraju trpe obični građani, u ovom slučaju korisnici društvene mreže. Impozantan uspeh TikToka je u tome što je pružio velikom broju ljudi mogućnost da se uz brojne alate kreativno izraze i predstave svoje veštine, kao i da uživaju u sadržaju koji je personalizovan specifično za njih. Usled toga što je veliki deo sadržaja na TikToku zapravo muzika, plesne koreografije ili zabavni izazovi, ljudi iz različitih delova sveta mogu da se povežu i uživaju u sadržaju, bez obzira na jezičke ili kulturološke razlike. Naravno da nije u pitanju besprekorna društvena mreža (npr. ekstremizam i dezinformacije su samo neki od problema), ali deluje da je odluka o zabrani ipak vođena ne nužno činjenicama, nego dubljim strahom o “moćnoj” Kini. Hladnoratovska logika all over again.
Autorka