Privreda Srbije u julu – mesečni ekonomski skener
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

*Tekstovi u okviru Mesečnog ekonomskog skenera uskoro će biti dostupni svima koji odluče da podrže Talas.

 

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju nam stanje privrede Srbije u julu 2020.

Kako izgledaju ekonomska kretanja u zemlji? Da li možemo da budemo optimistični do kraja godine ili ne? Kako da tumačimo ekonomske podatke sa tržišta rada koji su kontradiktorni?

 

Industrijska proizvodnja

Industrijska proizvodnja tokom jula porasla je za 2% u odnosu na jun, čime je ona uspela da dostigne nivo iz istog meseca prethodne godine. Nešto je lošije stanje u prerađivačkoj industriji, a naročito je loše stanje u industriji kože, tekstila, osnovnih metala, koksa i derivata nafte. Rast je zabeležen u drvnoj industriji, proizvodnji metalnih proizvoda, električne opreme i nameštaja.

Međutim, mereno od početka godine, industrijska proizvodnja je viša za 5% u odnosu na isti period prethodne godine. Naizgled ovo je dobar rezultat, ali treba pogledati relativno nisku osnovicu. Tokom leta prošle godine nekoliko velikih preduzeća iz hemijske industrije i NIS su sprovodili remonte na svojim postrojenjima, pa im je i nivo proizvodnje u letnjim mescima bio niži nego višegodišnji prosek, a do rasta industrijske proizvodnje je došlo na jesen. Tako posmatrano, dobitnici ove godine bili su hemijska i farmaceutska industrija, potom metalska i industrija nameštaja.

 

Izvoz niži za 67 miliona evra 

Izvoz u julu ove godine iznosio je 1,48 milijardi evra, što je za 67 miliona evra niže nego u julu prethodne godine. Ovaj pad izvoza odnosi se gotovo isključivo na rezultate prerađivačke industrije, čiji izvoz je manji za gotovo 10%. Od početka godine, izvoz je iznosio 9,31 milijardu evra što smanjenje od gotovo 830 miliona evra. Najveći pad je, očekivano, bio zabeležen u aprilu, da bi se izvozni rezultati potom popravljali, ali oni još uvek nisu uspeli da dostignu nivo na kojem su bili pre pandemije korona virusa.

Vrednost izvoza u EU smanjen je za oko 10%, što je prvenstveno posledica smanjenja izvoza u Italiju (28%) i Nemačku (8%), naše glavne trgovinske partnere, mada je smanjenje izvoza prisutno u odnosu na gotovo sve zemlje.

 

Tržište rada – formalni i neformalni sektor 

Pad u industrijskoj proizvodnji, smanjenje prometa u nekoliko grana: sve miriše na novu ekonomsku krizu. Istovremeno, Anketa o radnoj snazi za drugi kvartal nam govori da je došlo do pada stope nezaposlenosti sa 9,7% na 7,3%. Paralelno sa tim, preko 35.000 zaposlenih dobilo je otkaz, i gotovo svi su u neformalnom sektoru. Kako je ovo uopšte moguće?

Moguće je isključivo zbog toga što je veliki broj ljudi prešao iz kategorije zaposlenih ili nezaposlenih u kategoriju neaktivnih. Prema međunarodnoj metodologiji, da bi neko bio smatran nezaposlenih, on mora aktivno da traži posao tokom prethodne 4 nedelje od anketiranja, i da je spreman da stupi na posao u roku od dve nedelje. Najveći deo preduzeća faktički je prestao da zapošljava od marta, a medijiski napisi najavljuju ekonomsku apokalipsu na jesen, što je sve navelo veliki broj nezaposlenih da privremeneno odustane od traženja posla. Kako više nisu nezaposleni – pala je i stopa nezaposlenosti, ali ovo je lažan pad: čim se ekonomska situacija bude promenila malo nabolje, ovi ljudi će opet potražiti posao.

Ekonomske mere Vlade su za sada sprečile masovne otkaze – odlaganjem plaćanja poreza i doprinosa i isplatom pomoći za plate. Zato je smanjenje zaposlenosti bilo zabeleženo upravo kod radnika u neformalnom sektoru.

Broj radnika odsutnih sa posla više je nego dupliran, sa 146.000 u prvom kvartalu 2020. na 305.000 u drugom. Od ovog broja, 204.000 su radnici kojima je smanjen obim posla zbog tehničkih ili ekonomskih razloga, što se verovatno u potpunosti može pripisati pandemiji virusa (broj ovakvih radnika tokom prethodne godine u ovom periodu bio je samo 5.000).

 

Trgovina na malo – stabilno

Promet u trgovini na malo bio je malo niži u julu u odnosu na jun, za 2,3% u tekućim cenama, ali i dalje veći za 4,2% u poređenju sa istim mesecom u prethodnoj godini. Veliki pad iz aprila (kada je promet iznosio tek 80% onog iz prethodne godine) normalizovao se već u maju, da bi u junu i julu on bio iznad proseka za 2019.

Julski promet u sektoru prehrambenih proizvoda bio je na istom nivou kao u junu, dok je kod neprehrambenih bio niži za 7%. Međutim, od početka godine promet je u oba sektora bio viši za 8% i 9% respektivno.

 

Turizam – domaći turisti umesto stranih

Zatvaranje granica ili odustajanje od putovanja usled visoke neizvesnosti znači i veliki udarac na promet u turizmu. Najlošije su prošli oni hoteli koji su kao svoju dominantnu ciljnu grupu imali strane turiste, a to su pre svega hoteli iz Beograda i Novog Sada. Hoteli u unutrašnjosti zemlje uspeli su da se snađu i da gubitak stranih turista nadoknade povećanjem prometa kod domaćih turista, od kojih su mnogi bili primorani da se, usled zabrana kretanja, odreknu putovanja na more tokom letnjih godišnjih odmora.

Turistički promet u celoj zemlji tokom jula iznosio je samo 50% dolazaka i 64% noćenja nivoa iz prethodne godine. U Beogradu je broj noćenja iznosio samo 18% ove vrednosti, u Vojvodini 44%, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 77%, a Južnoj i Istočnoj Srbiji tačno 100%.

Kako su noćenja stranaca tek na niovu od 15%, domaći turisti su bili ti koji su izvukli turističku sezonu, iako je broj njihovih ukupnih noćenja u julu i dalje bio nešto ispod prošlogodišnjeg. Tako je prošlog jula zabeleženo 692.000 noćenja domaćih turista i 458.000 inostranih, a u julu 2020. 670.000 domaćih i samo 67.000 stranih.

Od pojedinačnih destinacija, najbolje su prošli Stara planina, Rudnik i Mokra gora, potom banje Vrdnik, Palić i Sokobanja koje su imali veliki rast noćenja (mada neke od njih sa veoma niske osnovice), dok je Vrnjačka i Prolom banja imala gotovo isti promet kao prošle godine. Najlošije su prošli Gamzigradska i Niška banja, kao i Ivanjica, koje su praktično puste u odnosu na prošlu godinu.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *