Foto: iStock
Na najnovijem Indeksu ekonomskih sloboda Srbija se nalazi na 74. od ukupno 162 mesta na svetskoj rang listi, a osnovni problemi ostaju u domenu vladavine prava
Objavljeno je najnovije izdanje Indeksa ekonomskih sloboda u svetu koji već godinama objavljuje Institut Frejzer iz Kanade. Srbija je na skali 1-10 (gde viši broj poena označava i viši nivo ekonomskih sloboda) dobila ocenu 7,05 i nalazi se 74. od ukupno 162 mesta. Međutim, ovo je i dalje jedan od najlošijih rezultata u Evropi.
Hong Kong i Singapur su u samom vrhu i ovogodišnjeg Indeksa, a prate ih redom Novi Zeland, Švajcarska, Australija, Sjedinjene Američke Države, Mauricijus, Gruzija, Kanada i Irska, zemlje koje se već godinama nalaze na vrhu rangiranja po ekonomskim slobodama. Najlošije rangirane zemlje su Venecuela, Sudan, Libija, Angola, Iran, Alžir, Kongo, Zimbabve, DR Kongo i Centralnoafrička Republika.
Druge značajne zemlje kotirane su ovako: Velika Britanija (13. mesto), Japan (20), Nemačka (21), Francuska (57), Rusija (89) i Kina (124). Od zemalja okruženja, Rumunija je na 23. mestu, Bugarska 32, Hrvatska 61, Slovenija 62, Severna Makedonija 71, Crna Gora 80, a Bosna i Hercegovina nalaze se na 82. mestu.
Kako se mere ekonomske slobode?
Indeks ekonomskih sloboda se obračunava na osnovu 42 varijable koje se preuzimaju od međunarodnih izvora, kao što su, na primer, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond ili Svetski ekonomski forum. Indeks se sastoji od 5 podindeksa od kojih svaki meri jednu komponentu ekonomskih sloboda, a to su: Veličina javnog sektora, Pravni sistem i imovinska prava, Zdrav novac, Međunarodna trgovina i Poslovna regulacija.
Ove godine je malo promenjena metodologija jer neki od izvora vise nisu dostupni, tako da nije u potpunosti moguće upoređivati ove nove rezultate sa onim iz prethodne godine. Na primer, u odnosu na prethodnu godinu, za Srbiju je usled ovih promena došlo do povećanja skora u oblasti Pravni sistem i imovinska prava, a to teško da je slučaj u praksi.
Nivo ekonomskih sloboda u Srbiji. Izvor: Institut Frejzer.
Jedini pravi zabeleženi napredak jeste u oblasti Zdrav novac – što je posledica nešto niže i predvidljivije inflacije u odnosu na prethodne godine. Kao i ostali indeksi, i Indeks ekonomskih sloboda ima malo kašnjenje jer je podatke neophodno sakupiti, obraditi i proveriti. U ovom slučaju vremenski jaz je dve godine, pa ovogodišnje izdanje predstavlja situaciju kakva je bila 2018. godine.
Posebno loš miks u Srbiji
Ekonomske slobode su međusobno povezane – da biste imali uspešnu privredu, nije dovoljno da imate visok skor u samo jednoj ili dve oblasti, a čak i jedna loša ocena može da ima loše posledice. Nije dovoljno samo imati dobru poslovnu regulaciju, niske poreze i slobodnu trgovinu ako istovremeno imate i hiperinflaciju, ili ako nemate vladavinu prava pa vam imovina nije sigurna od političara i sa njima povezanih tajkuna i kriminalaca.
Zato je i ovakav skor Srbije još lošiji nego što se to vidi na prvi pogled. Put do vladavine prava, koji podrazumeva da nema korupcije, da su sudovi kompetentni i nezavisni u donošenju odluka i da zakoni važe za sve podjednako, veoma je dug i tajnovit. Stoga je i mnogo teže ovde unaprediti stanje nego u drugim oblastima. Na primer, mnogo je lakše povećati ekonomske slobode u međunarodnoj trgovini: dovoljno je reformisati carinsku službu i smanjiti ili ukinuti carine na uvoz, potpisati sporazume o preferencijalnoj trgovini sa drugim državama i tako dalje. Vladavina prava je, s druge strane, direktno povezana i sa političkim procesima. U funkcionalnim demokratijama se vladavina prava podrazumeva, dok je u autoritarnom poretku ona pre izuzetak nego pravilo, jer autoritarci ili diktatori ne vole da ih neko ograničava u sprovođenju vlasti ili ličnom bogaćenju, niti onda mogu da nagrađuju one interesne grupe pomoću kojih se održavaju na vlasti.
Šta su tačno ekonomske slobode i zašto su važne
Da bi vaša zemlja bila ocenjena visoko na listi zemalja po stepenu ekonomskih sloboda, ona mora da zadovolji nekoliko uslova: da porezi ne budu visoki, da je privatna imovina zaštićena od drugih koji bi želeli da je bespravno prisvoje, da nema visoke inflacije, da poslovna regulacija ne otežava previše poslovanje i da možete da trgujete i preko državnih granica.
Ekonomske slobode dovode do viših investicija, a posledično i do viših stopa ekonomskog rasta, usled čega rastu zaposlenost i zarade. Na duži vremenski period od nekoliko decenija ovo može da napravi ogromnu razliku: na početku tranzicije, Poljska i Ukrajina bile su na istom nivo ekonomskog razvoja, da bi danas Poljska bila nekoliko puta bogatija, a ogroman broj Ukrajinaca odlazio tamo u potrazi za poslom. Razlika je u tome što je Poljska anačajno povećala svoj nivo ekonomskih sloboda, dok Ukrajina to nije, i još uvek se nalazi na začelju Evrope po tome, baš kao i Srbija.
Umesto da tražimo prečice ka prosperitetu preko osnivanja državnih preduzeća, korišćenja sredstava iz deviznih rezervi ili obavezivanja marketa da moraju da u određenom procentu prodaju i domaću robu, bilo bi bolje razmisliti o unapređivanju ekonomskih sloboda. Barem do nivoa Rumunije, zemlje koja je izvršila velike reforme u ovoj oblasti i usled kojih sada ubira dividendu u vidu visoke stope ekonomskog rasta.
Iako je moguće i potrebno svuda u Srbiji učiniti neke pomake unapred, najveći problem svakako jeste u domenu funkcionisanja osnovnih državnih struktura kao što su pravosuđe i tužilaštvo. U situaciji u kojoj je moguće nešto poput bespravnog rušenja i otimanja imovine u Savamali, ne treba se pitati zašto su domaće privatne investicije niske i zašto moramo subvencijama da privlačimo strance da bi ovde otvorili pogone sa šrafciger industrijom. Ako želimo visoke plate kao što su u Nemačkoj, ili barem kao u Poljskoj, moramo da za to stvorimo i neke osnovne preduslove.
Najnoviji Izveštaj o stanju ekonomskih sloboda u svetu možete pročitati ovde.
Glavni urednik Talasa