Foto: iStock
O šampionima ekonomske slobode u svetu i najvećim pretnjama slobodi razgovarali smo sa Fredom Mekmanom iz kanadskog Instituta Frejzer
Kanadski Institut Frejzer objavio je najnoviji Indeks ekonomskih sloboda – Srbija se u njemu nalazi na 74. od ukupno 162 mesta na svetskoj rang listi. U samom vrhu liste najslobodnijih krajeva sveta stoje Hong Kong i Singapur, a za njima redom: Novi Zeland, Švajcarska, Australija, SAD, Mauricijus, Gruzija, Kanada, Irska, Danska, Litvanija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Čile, Estonija, Tajvan, Malta, Jermenija, Letonija i Japan.
Indeks ekonomskih sloboda objavljuje se na godišnjem nivou uz korišćenje najnovijih dostupnih i sveobuhvatnih podataka – tako u izveštaju za 2020. zapravo posmatramo stanje iz 2018. godine.
O šampionima ekonomskih sloboda u svetu, najvećim pretnjama slobodi, te njenom značaju za svakodnevni život svih nas, za Talas je govorio Fred Mekman, ekonomista i viši saradnik u Frejzer institutu.
Šta Srbija treba da uradi da bi oslobodila privredu?
Rangirana kao 74. od ukupno 162 zemlje, Srbija je na skali od 1 do 10 dobila ukupnu ocenu 7,05. Iako je u međuvremenu izmenjena metodologija kojom se indeks izračunava, pa ne možemo pouzdano da uporedimo rezultate sa prošlogodišnjim, jasno je da nismo mnogo napredovali.
Kada je reč o ovogodišnjim rezultatima Srbije, oni u pojedinačnim oblastima izgledaju ovako:
Izvor: Institut Frejzer
Kako da stignemo do slobodnije privrede i, samim tim, bogatijeg društva? „Najlakša oblast u kojoj Srbija može brzo da napreduje jeste veličina javnog sektora, tu je ocenjena veoma loše, imajući u vidu nivo razvijenosti. Veliki javni sektor doprinosi korupciji, to je bio slučaj i u Hong Kongu i Singapuru, a najlakša reforma jeste smanjivanje veličine javnog sektora“, ističe u razgovoru za Talas Fred Mekman, ekonomista i viši saradnik Frejzer Instituta. Dalje, on navodi međunarodnu trgovinu i dodaje da je u ovoj oblasti takođe moguć napredak. „Ipak, najvažnija stvar sa kojom se treba nositi je vladavina prava. Srbija se po tom indikatoru nalazi na 64. mestu u svetu što je i dalje previše nisko. Ali to je i najteža oblast za reformisanje jer obuhvata pravosuđe, sudije, tužilaštvo i tako dalje“, ističe naš sagovornik.
Mekman poručuje i da nije dovoljno samo dostići visok nivo vladavine prava, već to treba čuvati i svakodnevno se boriti – „izazove vidimo u Gruziji koja se izdigla, ali sada ponovo prolazi kroz probleme. Često se misli da vladavina prava nije ekonomsko pitanje, ali to je najveća prepreka razvoju srpske privrede“, zaključuje on.
Najveći stepen ekonomskih sloboda u istoriji, ali očekuje se pad usled pandemije
Kako Indeks ekonomskih sloboda za 2020. registruje stanje iz 2018. godine, Mekman naglašava da su ekonomske slobode na globalnom nivou najviše do sada, ali da možemo da očekujemo značajne promene u narednom periodu, kako budu pristizali podaci o stanju u 2020. „Ekonomska sloboda se na globalnom nivou oporavila od gubitaka tokom svetske finansijske krize i u ovogodišnjem izveštaju imamo, u proseku, najviši nivo ekonomskih sloboda koji smo do sada videli“, ističe on.
Kako dalje navodi, postoje dva velika razloga za zabrinutost – prvi se odnosi na pandemiju korona virusa. „Zbog kovid krize, vlade su širom sveta povećale potrošnju i pojačale svoju ulogu u privredi, što je smanjilo prostor za slobodnu razmenu i ovo će imati dugoročne posledice po ekonomske slobode. Naravno, mnogi ekonomisti, uključujući i mene, misle da je neki vid uključivanja države bio neophodan, ali mi smo imali ogroman rast državne potrošnje. Ako se to nastavi, vlade će trpeti velike pritiske da nastave sa finansijskom podrškom na koju su mnogi već navikli, što će smanjiti prostor za slobodnu razmenu. Imaće veliki uticaj i na imovinu građana, budući da će države novac za to prikupljati kroz poreze“, objašnjava Mekman. Imajući sve to u vidu, on očekuje da će kovid kriza označiti kraj globalnog rasta ekonomskih sloboda, bar u narednim godinama.
Drugi izazov Mekman vidi u Hong Kongu koji je u ovogodišnjem, ali i u prethodnim izveštajima, na samom vrhu globalne top liste ekonomskih sloboda – kako naglašava, očigledno je da je Kineska komunistička partija „stavila šapu“ na Hong Kong i ugrozila vladavinu prava koja je od suštinske važnosti za ekonomske slobode. „Deluje da Kina hoće da uveze svoj „burazerski kapitalizam“ u Hong Kong koji je inače neverovatna priča o uspehu. Nakon Drugog svetskog rata bio je porušen, primio je na desetine hiljada izbeglica iz Kine, Vijetnama i drugih azijskih zemalja. I uprkos tome, postao je jedan od najslobodnijih gradova u istoriji, prosperitetan i slobodan. Nažalost, Kina će unazaditi taj uspeh“, upozorava naš sagovornik. Nakon godina rasta ekonomskih sloboda u svetu, on zaključuje da nas, po svemu sudeći, čeka i globalni pad.
Ekonomske slobode u svim krajevima sveta – dokaz da je moguće
Fred Mekman ocenjuje da je izuzetno to što u vrhu ne vidimo samo razvijene zapadne zemlje, već je reč o zaista globalnoj listi: „To nam pokazuje da je ovako nešto moguće bilo gde u svetu. Zemlje koje pokazuju rast, kao što je Gruzija, napreduju veoma brzo. One koje ima dugu istoriju ekonomskih sloboda već su ostvarile i visok nivo bogatstva. S druge strane, neki tvrde da su nordijske zemlje primeri nekakvog modernog socijalizma, a opet vidimo da je Danska dosta visoko na ovoj listi. Da, nordijske vlade možda imaju veću javnu potrošnju nego što bi trebalo, ali su dovoljno bogate da mogu sebi to da priušte. U svim ostalim oblastima, kao što su vladavina prava, otvorenost za trgovinu, regulacije ili privredni ambijent, ove zemlje imaju veoma visoke rezultate na Indeksu“, objašnjava naš sagovornik.
Kada je reč o značaju ovih pokazatelja u svakodnevnim životima građana, Mekman ističe da postoje jasne razlike između ekonomski slobodnih i neslobodnih zemalja: „ako posmatramo zemlje sa višim nivoom slobode, videćemo prosperitetnija društva sa nižim stopama siromaštva, ili društva koja se kreću tim putem. To nije nikakva misterija, svi možemo da razumemo značaj slobodne privrede ako pogledamo Švajcarsku, Tajvan, Singapur ili Čile“, navodi on.
Kao posebno zanimljiv slučaj izdvaja Venecuelu: „Venecuela je 1970. bila 10. ekonomski najslobodnija zemlja sveta i ubedljivo najbogatija država Južne Amerike, a to se desilo pre nego što je cena nafte vrtoglava porasla, tako da nije rezultat toga već ekonomske slobode. Na neki način je upravo cena nafte ubila privredu Venecuele jer su političari hteli da se obogate, unazadili su slobode i popločali put za socijalizam i Uga Čaveza“. Ukratko, dodaje Mekman, ekonomske slobode poboljšavaju različite ishode – „dovode do kvalitetnijeg obrazovanja, zdravstva, dužeg životnog veka, ali i većeg stepena zadovoljstva i sreće jer ljudi žele kontrolu nad sopstvenim životom, mi sami najbolje znamo šta želimo i o tome ne treba da odlučuju političari“, poručuje on.
Autorka